„Екуменизам данас је директна служба Сатани“

Протојереј Всеволод Чаплин

После упокојења Преподобног Оца Серафима Роуза, највећи и ненадокнадив губитак за свеправославни антиекуменистички покрет била је прерана смрт протојереја Всеволода Чаплина. 26. јануара навршило се шест година од напрасне и до краја сумњиве смрти највећег антиекуменисте данашњице. После одслужене Свете Литургије „Сео је на клупу поред храма. Осећао се лоше. И онда је умро“, пренела је тада РИА „Новости“. Имао је 51 годину.

Текст који је пред читаоцем, пишемо и као  молитвено сећање на оца Всеволода и као најаву за један од његових последњих интервјуа, који даје одговоре на многа питања.

Живот проте Всеволода био је особен по много чему, али првенствено по чињеници да је једини екумениста (и то високорангирани, који је био у врху  „Светског савета цркава“) који се покајао - и то јавно  – а потом у темељу разарао екуменизам и његове лажи.

„Екуменизам данас је директна служба Сатани“, говорио је.  Ја сам 20 година радио у „Светском савету цркава“ (ССЦ) и сада могу са сигурношћу да кажем да је то била моја грешка... Иступио сам из ССЦ-а, зато што у њему седе лидери заједница који су свесно одступили од хришћанског морала. Они именом Христовим благосиљају содомски срам, одобравају венчање у истополним „браковима“, женско свештенство... То је већ, искрено говорећи, отворени сатанизам и опседнутост демонима. Како са њима уопште седети у истој просторији и састајати се у истој организацији?“

Протојереј Всеволод Чаплин рођен је 1968. године.

1990-те завршио је Московску богословију, а после четири године – Московску духовну академију.

Са 18 години постао је најближи сарадник тадашњег митрополита Кирила, актуелног руског патријарха.

Од 2001. до 2009. године, обављао је дужност заменика председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије.

Од 2009. до 2015. године, био је настојатељ храма Светог Николаја Чудотворца за Три Горе у Москви.

Од 2009. до 2015. године, вршио је дужност председника Синодалног одељења за односе Цркве и друштва Московске патријаршије РПЦ.

Но, после свог јавног покајања, храбро је почео да износи неслагања са врхом Руске Православне Цркве, односно патријархом Кирилом, говорећи:

„У тренутку када Цркву поистоветимо са једном личношћу, настаје катастрофа“.

Указом патријарха Кирила, 2015. смењен је са свих дужности и постављен за настојатеља храма Светог Теодора Студита (Смоленске иконе Божије Матере) у Москви, испред кога се и упокојио 2020. године.

Протојереј Всеволод изразио је тада жаљење што је у РПЦ остало свега неколико старијих људи који су спремни да се споре са патријархом Кирилом, чија је властољубивост прерасла у отворени папоцентризам.

Отац Всеволод је за своју смену директно оптужио патријарха Кирила рекавши да је то „одлука једног човека – Свјатјејшег Патријарха“, и да се процес његовог  отпуштања „догађао иза кулиса“.

Непосредан повод за смену проте Всеволода било је његово неслагање са званичним курсом Руске Цркве према ситуацији у Украјини. Отац Всеволод је сматрао да је „неопходно деловати одлучније“. Говорио је да је „било неопходно да се осигура да они који говоре руски, руски народ, који је политички орјентисан ка Русији, не остане у том пониженом положају“ и да је „било нужно да и Црква и држава бране те људе који су нам веровали“. Овај његов став, као и његов отворени антиекуменизам, екуменисти и обновљенци из врха Московске патријаршије нису му опростили...

Поводом раскола у Украјини и расколничких чињења Фанара, отац Всеволод је говорио: „Фанар уопште нема аутокефалију, територију и јурисдикцију, јер због гажења канона и обновљенске (новотарске – нап. „Борба за веру“) ЈЕРЕСИ то више није Црква. „Константинопољска патријаршија“ више не постоји - то је секта одступника – новотараца.“

У јуну 2019. године, по питању наговаштавајућих злочиначких активности Фанара и црногорских власти према Српској Цркви у Црној Гори, отац Всеволод је упозорио:

„То што се дешава у Украјини прети и Црној Гори, где је расколничка група дуго времена сарађивала са такозваном Кијевском патријаршијом, а вероватно ће и сада то наставити након њеног одвајања од ПЦУ. И држава која је, сигуран сам, антинародна, подстицала је раскол како у Украјини, тако и сада у Црној Гори“.

Био је снажан противник америчког империјализма и либералне идеологије, веровао је у велику улогу Цркве у формирању и очувању друштвених и културних вредности и важну улогу Русије у хришћанској мисији.

Неспорно патриотски настројен, његови ставови нису увек били „на линији“ са државном идеологијом ни у једном  тренутку новије руске историје и у основи је био снажан критичар државних власти, како у домену њихове попустљивости према отвореном или прикривеном утицају политичког и идеолошког Запада, тако и према социјалном питању.

 Громогласно је било његово противљење хуманизму, као „прикривеном сатанизму“, неприхватање екуменистичких пракси заједничких молитава са нехришћанима и неправославнима, протести против доминације дарвинистичког учења у школским програмима и култа науке, борба против абортуса и указивање на континуитет русофобије код једног дела руске интелигенције.

О опасности коју је отац Всеволод представљао не само за руски и ССЦ екуменизам, већ и за сам светски сатанизам прерушен у „западни хуманизам“, говори и дезавуишућа кампања коју је против њега водио немачки „Шпигл“.

Овом сиромашном свештенику, који је живео у стану са остарелом мајком и братом, пронашли су највећи могући грех - "појео је хамбургерг у Мекдоналдсу!"

На опелу проте Всеволода није учестовао ни један епископ. Патријарх Кирил је то строго забранио.

Кирил је упутио телеграм саучешћа са свега три речи...

+++

Сутра ћемо, ако Бог да, да објавимо један од последњих интервјуа проте Всеволода, који решава многе енигме...