Хрислам је синкретистички јеретички верски покрет који покушава да споји елементе хришћанства и ислама у јединствени систем веровања. Настао је као секта у Нигерији. Али хрисламисти су почели да се појављују и у Русији.

Руски следбеници хрисламства, под маском племенитог циља пријатељства између руских хришћана и муслимана, покушавају да споје исламска зловерја са православним хришћанством. „Не упрежите се у исти јарам са неверницима. Јер каква је заједница праведности са безакоњем? Каква је заједница светлости са тамом? Каква је сагласност Христа са Велијаром? Или какав део верника са неверником? Каква је сагласност храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога; као што је Бог рекао: 'Уселићу се у њих и ходићу у њима; и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.'“ „Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дотичите се нечистог; и ја ћу вас примити. И бићу вам Отац, а ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.“ (2. Кор. 6:14-18)

А сада је Руска православна црква званично прогасила хрислам за синкретистичку јерес.

Свештеник Сергиј Фуфајев, заменик председника Синодалног мисионарског одељења за апологетику, представио је научни апологетски извештај под називом „Процена ставова савремених исламских апологета о доласку Исуса Христа: Поглед из перспективе Светог писма и црквене традиције“.

Извештај је анализирао, у светлу православне доктрине, верску синкретистичку идеологију изложену у књизи „Исусова војска у борби против војске Даџала-Антихриста“, чији су коаутори имам М. Х. Хитанајев и генерал-потпуковник А. А. Алаудинов.

Напоменуто је да ово учење представља фузију исламских и хришћанских идеја, што води до радикалног изобличења основних принципа православне вере, односно до јереси која садржи три главна начела:

1. Муслимани и православни хришћани верују у једног Бога, што подразумева да је то исти Бог, у складу са исламским концептима;

2. Муслимани и православни хришћани верују у једног те истог Исуса Христа, који је Божји Посланик;

3. Муслимани и православни хришћани верују да ће Исус Христос, приликом свог Другог доласка, окупити војску муслимана и хришћана против војске Антихриста и победити је.

Након тога, земаљско благостање ће доћи за верне Божије.

Извештај је нагласио да мисионарски и пастирски разговори са људима под утицајем ове погрешности морају показати њену радикалну некомпатибилност са православном вером.

Прво, мора се рећи да православни хришћани верују у једног Бога – Тројицу – Оца, Сина и Светог Духа, што је неприхватљиво за ислам.

Међутим, свештеник Сергије је понудио објашњење које показује да Божје апсолутно савршенство претпоставља да Он отелотворује савршену љубав, која је савршен однос са другим и, истовремено, савршено јединство. Стога, истински Бог у свом бићу не може бити усамљена Личност.

Друго, важно је илустровати, користећи конкретне одломке из Јеванђеља, да Господ Исус Христос више пута сведочи о себи као Богу.

У оквиру библијског језика и одређених јеврејских обичаја, Он користи веома моћна језичка средства да посведочи о свом божанском достојанству.

 Даље, важно је објаснити да су искупљујућа страдања на крсту и смрт Сина Божјег у човечанству посебна манифестација Божје љубави према свакој особи, као и Његовог савршенства и величине. Христов крст је инструмент победе над смрћу, грехом и ђаволом, а такође и симбол Божје отворености према свима, Његовог загрљаја, у који Он позива све људе са свих крајева земље како би их сјединио са Собом и узнео са земље на Небо.

Превод: "Борба за веру"

Извор: СВЯТОРУССКИЙ НАБАТ