Злочинци на мору никад не нападају на оне, који плове тамо где је град или место ради заустављања бродова или пристаниште, јер би то значило непотребно излагати себе опасности. Али ако они захвате лађу усред мора, користећи се тиме, да нема ко да дође у помоћ, они покрећу све, употребљавају све силе и не одступају, док или не потопе морепловце или сами не претрпе то исто потопљење.

Тако и страшно искушење сластољубља на монаха, који је изабрао живот девствени, подиже силне ветрове, жестоку буру и неподношљиве валове, преокрећући све наглавачке, да би силом и брзином преврнуло лађу. Јер он зна да монах нема право да се жени или да се скрива у брачној заједници као у пристаништу, већ он мора целог живота да води борбу са демонима, који раздражују душу сластољубљем. Зато се нећемо чудити, ако бивамо нападани, и нећемо ослабити у борби; зато што имамо великог заштитника – Светога Духа, уз Чију помоћ можемо лако угасити све ђавоље запаљене стреле срамних похота и распаљења тела.

+ + +

У непорочности и чистоти подражавај чудном Илији, који је, поставши предводник у великом подвижништву, први показао нама целомудрије и равноанђелски небрачни живот, због чега је и однесен у огњеним колима.

+ + +

То, да се и нечисти (блудник) може преобразити до девственог произвољења (воље), показује Павле кад пише Коринћанима: „Обручих вас једном мужу, Деву чисту да представим Христу“ (2.Коринћанима 11:2).

+ + +

Не одсецај, по примеру неразумних, у телу делове, који служе за рађање деце, него се моли и призивај Господа, да невидљивом силом постане ушкопљеник (евнух) унутрашњи твој човек, а ти да више не знаш и не разликујеш, шта је то мушки (пол) и шта је то женски пол.

+ + +

Онима, који су се дуго време борили против сластољубља са много труда и зноја, и удостојили се на крају дара бестрашћа, дозвољавамо да имају разговор са подвижницама (монахињама). А онима, сличним теби, који су још обремењени сластољубивим страстима, ваља да се забрани такво опасно општење, да не би и своје и туђе душе гурнули у бездан. Јер без неодложне и неопходне потребе не треба ни гледати на жене, било да су монахиње или мирјанке. А мирјанима, који нас позивају у своје домове да би учинили молитву за њих, ваља одговарати јеванђељским речима са смирењем: „Нисам достојан“ по врлинама да уђем у твој дом (Лк.7:6, 7). Али пошто верујеш да ће ти молитва монаха донети корист, „нека ти буде као што си веровао“ (Мт.8:13). И сви оци и браћа, који воле наше сиромаштво (оскудност), биће умољени од мене да се искрено помоле за мирјане, који имају у томе потребу.

+ + +

Невидљиви мадијанити – демони – представљају уму своје кћери, то јест срамотне мисли, које раздражују њега и појачано га изазивају да се приклони на дело нечасно, безумно и проклето. А ако се догоди некоме да падне у пећ сластољубља и невидљиво сврши унутарњу прељубу, као што је некада видљиво свршио Замврије у време Мојсеја, онда ће већ бити потребан Финес, то јест реч свештеника, која палицом страшног учења убија (бројеви 25:7), и погубљује и Јевреја и Мадијанку, то јест како љубострастни нарав (тј. Јевреја), тако и сукоб (спој), који раздражује и распаљује страст.

+ + +

Демон блуда, слично жедном и младом псу, обично не одлази од онога кога искушава, иако му не чини насиље. Стога од тебе зависи, у твојој је власти и вољи или да га нахраниш непотребним делом или с гневом да га обратиш у бекство молитвама, псалмопојањем, постом, бдењима и лежањем на голој земљи. „Јер супротставите се“ врагу, како пише велики Јаков, „и побећи ће од вас“ (Јаков 4:7).

+ + +

Не осуђуј Бога, Премудрог Творца телесних удова, већ своје грехољубиво срце. Ниједан од свих удова човечијих није лош и није достојан осуде. Наши преци Адам и Ева, кад су у почетку били у Рају, имали су те исте телесне удове. И уопште нису одбачени због удова, већ због преступа Божије заповести. Зато не осуђуј удове, него произвољење (своју вољу).

+ + +

Христови ученици никако нису дозвољавали мушкарцима да се купају са женама, већ су се одвраћали од тога, гнушали се тиме, забрањивали то и као нешто непристојно и штетно за хришћане одбацивали и осуђивали.

+ + +

Веома приличи теби једна изрека из Светог Писма. Јер је речено: „Као што је златна брњица (минђуша) у ноздрвама свиње, тако је лепота код жене злоумне“ (Приче 22:22). И ко од мислећих неће тебе оплакати? Природа је обдарила тебе лепотом, а ти употребљаваш њу на зло, вртиш се и живиш непотребно (неваљало), летиш на сваки разврат, са лудилом нападаш на туђе мужеве. И мада се оптерећујеш одећом, златом и драгим камењем, марљиво ђубриш своју смрдљиву плот разним изумима раскоши, бањама и мирисним мастима, а не бринеш се за душу своју као да је туђа. Она је код тебе обнажена од сваког доброг дела, уопште ничим није украшена, сва је израњављена, лишена врлине, увек и зло-мирисна и гладна, покварена сквернама похоте.

+ + +

Уклони се даље од скверни блуда и нећеш упасти у замку жалости.

+ + +

Кад те раздражују плотске помисли, прими у срце своје страх од вечних мука и, као што Соломон говори: „Лежи у срцу мора и као кормилар у многим валовима“ (Приче 23:24). Јер ако у време борбе са лепим и благообразним лицем, које раздражује тебе, будеш у стању предсказаном теби вечношћу мука (да се суочиш) да поставиш себе у такву против - борбу, у каквој бива онај, који се бори са валовима на мору, онда ћеш лако и без труда савладати појачану побуду од демона, који те нападају.

+ + +

Молитвом Богу можемо се избавити од блудних очију, тако да више не видимо скверно сластољубље и од благодати Господње да примимо нове очи, којима ћемо сагледати, на крају, лепоту миомирисног и светог целомудрија и, поставши слободни, да поразимо и ударимо у лице сквернољубиве демоне.

+ + +

Сваки вид нечистоће, као што су блуд, прељуба, распусност, (мужелошство) содомија и слично, - код Соломона се назива зимом (Песма над песмама 2:11). Стога, пошто сви покајници, вођени правим помислом, ослобађају се од таквих преступа и после тога са љубављу слушају речи целомудрија, написано је: да „зима прође, глас грлице се чује у нашој земљи“ (Песма над песмама 2:11-12). Јер грлица означава целомудрије (чедност).

+ + +

Ко улази у гледалиште и кога кроз уши и очи очарава и наслађује срамна жеља, тај хтео-не хтео, већ је савршени прељубник. Па како ти, не будући слободан од оптужбе за прељубу, говориш мени, као да не трпи никакву повреду твоја душа, живећи у заточеништву и добровољно се предајући у ропство ђаволу?

+ + +

„Синови њихови су као нови насади, усађени у младости својој“ (Псалам 143:12). Пошто остављаш буквални смисао, ти тражиш од мене да ти изложим умом представљани смисао ових речи, онда знај онај (буквални) упркос својој вољи. Јер можда ме и не би ти изазвао на то по жељи својој, очекујући да дам неко друго тумачење, а не ово. „Синови“ нечистих демона – то су скверне помисли и сваки зли нарав (карактер), која окреће грехољубиве људе ка порочним делима. Управо они, „као нови насади“, непоколебљиво су „посађени у младости твојој“, зато што, иако си ти остарио телом, али си још јак у гнусобама (у гадостима), млад си у овој проклетој похоти.

Од младог узраста до дубоке старости пребиваш незасит у лудачком блуду, и на теби се испуњава пословица, да зла страст у души никад не стари. Зато макар сада, ако те постиђују ове речи, уздиши горко, и као да си се отрезнио од дуговремене опијености, умољавај Бога, Који може да учини у теби свако чудо, да поколеба ове неваљале и за осуду „нове насаде“, да их потресе и ишчупа из корена по Својој Божанској власти, да би ти, на крају, одступио од блуда и успокојио се, и да би могао рећи: „Од саме основе узмућено је стање душе моје, зато ћу се успокојити гледајући на кончину.“

+ + +

Оно што си ти просио од мене недавно, сада ти излажем своје мисли, а ти, због своје заборавности, урежи то дубље у памети. Али не захтевај сада од мене, да говорим о непристрасности према задовољству код оних, који су стекли природну непокретност према страстима. Јер налазим мало оних који су, слично неком неживом камењу, потпуно неосетљиви на страст, тако да ни у сну не бива код њих страсних побуда. То је Божији дар, као из мајчине утробе рођеним евнусима. А разлози за такав дар познати су само Богу, Који га дарује некима, који се нису подвизавали и нису се трудили.

Сада ћу ти рећи, храбри сине мој, шта бива у помислима код разних голицавих осећаја, пламеном кипљењу и жељама тела. А ти ограђуј младост своју, пре свега свезујући и обуздавајући њу страхом Божијим и представом вечних мука. Јер ако се постараш и ојачаш против греха, тако да се сукобљаваш и бориш против хиљаде срамотних помисли и распаљених покрета плоти, који ти се јављају, онда тачно знам, да ћеш стећи велику славу за своју одличну храброст и целомудрени ум, и заслужићеш одобрење и похвалу, и проћи ћеш људски живот у неисказаној радости и срдачном весељу.

Али ако и мало ослабиш и допустиш свом уму да се заробљава утехама кратковременог и сујетног задовољства и уступиш над собом победу луде страсти, онда сигурно знај да, ожалошћен и огорчен прекорима савести, ти ћеш сам себе хиљаду пута грдити и прекоревати.