Јуче сам била гост Анатолија Александровича Васермана на „Спутњику“, у емисији „Испитивање код Васермана“. „Испитивао“ ме као специјалисту за информациону безбедност и као стручњака који се противи кампањски вођеној и неселективној дигитализацији. Разговарали смо о стварању јединственог државног регистра лица са одређеним болестима и стањима. У наставку су најзанимљивији делови из емисије.

Анатолиј Васерман: Почнимо са правним оквиром. Наталија Ивановна, Ви сте поменули да регистар, по вашем мишљењу, може кршити не само права грађана већ и законе. При свему томе, званична белешка која прати владину уредбу наводи да документ не противречи федералном законодавству, укључујући и „Закон о личним подацима“ (152-ФЗ). У њему се наводи да пацијент приликом потписивања споразума пристаје на обраду података. У чему Ви видите лукавство?

   Наталија: Лукавство је у томе што је у уредби директно речено: особа се уписује у регистар на основу присуства болести или стања. При томе се не проверава да ли је она дала сагласност баш за то или није. А грађанин има право да опозове своју сагласност за обраду личних података. Априори, изгледа  да су сви дали сагласност. Али то није тако.

Анатолиј Васерман: Други закон је „О основама заштите здравља грађана“ (ФЗ 323), закон о медицинској тајни. Тамо постоји изузетак за размену информација између медицинских организација путем медицинских информационих система. Зар регистар не потпада под ово?

Наталија: Овде је питање: шта је било прво? Закон је усвојен 2011. године. Затим су саздали медицинске информационе системе, унели тамо податке и сада, у суштини, говоре: „Ви сте већ у систему, сада ћемо са вашим подацима радити шта год желимо.“ Али пренос података у јединствени регистар више није само размена између медицинских установа. Њему ће, вероватно, добити приступ и други државни органи као што су Министарство унутрашњих послова или осигуравајућа друштва па, нека буде и са ограничењима, чак и фармацеутске компаније. Информације ће „циркулисати“. А то није оно што грађани желе за своје најосетљивије податке.

   Анатолиј Васерман: Стигло  је питање од слушаоца Андреја: постоји ли веза између овог регистра и периодичних иницијатива за одузимање возачких дозвола људима старијим од одређеног узраста?

Наталија: Директне везе, вероватно, нема. Али веза се може пратити на нивоу опште жеље да се све контролише. Регистар, заснован на болестима, може се лако проширити и њему се могу додати нове категорије.

   Анатолиј Васерман: Питање војника, учесника СВО (Специјалне војне операције): Како ће се осигурати безбедност личних података војника у таквом регистру, посебно у условима специјалне операције?

Наталија: Бојим се да ће се војници наћи у истој ситуацији као и сви остали. А питање безбедности је крајње важно. Води се рат и видимо покушаје атентата. Појава јавно доступних медицинских информација или на месту где могу процурети, даје непријатељима додатне алате за деловање не одређене појединаце. Што се тиче безбедности података у целини, текућим методама она се не обезбеђује на потребном нивоу. Иначе не би било цурења података од 1,5 милијарди записа. Цурења информација често не потичу од крајњих корисника — не из „Госуслуга“, на пример — већ из самих база података, због људског фактора: оператер, који има малу плату, може да „проследи“ податке уз накнаду. Добити информацију о особи је поступак једноставан и јефтин. Управо зато ја звоним на узбуну: ниво безбедности таквих база података је недовољан.

Анатолиј Васерман: Да се ​​вратимо на реакције јавности. Ви сте спровели анкету на свом Телеграм каналу. Шта су показали резултати?

   Наталија: 50% испитаника је рекло да би увођењем таквог регистра они престали да иду код лекара. То је застрашујућа цифра! Уместо побољшања медицинске статистике и контроле болести ми ћемо добити супротан ефекат: људи ће се скривати. То је као у бизнису: превише строга контрола тера људе да иду у сиву зону. Људи, по природи, не воле да за њима уходе, чак и ако немају шта да крију.

Анатолиј Васерман: Добили смо питање од Жане, која ради са некретнинама. Она се плаши „налета отказивања“ од већ склопљених уговора ако једна од страна заврши у регистру људи са психијатријским дијагнозама.

  Наталија: Ово је веома занимљив и важан практични аспект. Заиста, присуство таквог сертификата могло би постати формални основ за оспоравање правне способности особе у трансакцији, чак и оној закљученој пре више година. То би створило огромну правну несигурност и широко поље за злоупотребу. Државна дума тренутно разматра опције за заштиту савесних купаца, али би регистар могао озбиљно погоршати овај проблем.

   Анатолиј Васерман: Посебно оштро, судећи по дискусијама, стоји питање укључивања података о психичким болестима у регистар.

   Наталија: Несумњиво. То је веома осетљива област. Неко може имати привремени поремећај, потражити помоћ, и већ је трајно у регистру, без могућности уклањања. Ово убија сваку жељу да се обрати  специјалисти када је то неопходно. Људи ће се бојати стигме и последица. Законодавци би требало веома добро да се промисле о томе како размотрити таква стања, можда у одвојеним, високо безбедним системима.

   Анатолиј Васерман: Говорили сте о ризицима потпуне контроле путем дигиталних технологија. Која је главна опасност, поред кршења приватности?

Наталија: Прво - није јасно ко ће, и по којим критеријумима, судити шта је исправно а шта погрешно. Чиновници не могу знати за свакога. Друго - долази до преливања стварне моћи. Сан званичника је да не сносе одговорност. У новом систему, одлуке ће фактички доносити не они већ ИТ стручњаци – програмери и систем администратори. Систем администратор има техничку могућност, на пример, да уклони себе из регистра или да дода неког другог у њега. Ово ствара чудовишну неједнакост и могућност доминације једне групе над другом. Токови новца ће такође бити прерасподељени у њихову корист. Ефекат може бити супротан од онога што је било очекивано: контрола ће исклизнути онима који су је осмислили.

   Анатолиј Васерман: Слушалац Валериј из Москве је поставио питње: како ће сви бити дигитализовани, не значи ли то да ће народ моћи директно, преко те исте „Госуслуге“, чешће изражавати своју вољу, спроводити референдуме и утицати на одлуке?

  Наталија: Дигитализација ради контроле и дигитализација ради изражавања – то су две различите ствари. Стављање „електронске огрлице“ је једно али тражење мишљења је сасвим друго. Да бисте питали, потребна је жеља и потребно је створити одговарајуће институције. По поводу регистра нико није питао грађане. Места где људи могу доћи и легитимно изразити протест против таквих иницијатива - не постоје. Ситуација са пандемијом COVID-19 је показала да су многи људи били против тога, али њихова мишљења нису утицала на одлуке. Техничке могућности за свеобухватно истраживање постоје, али политичке воље да се оно спроведе - нема.

Анатолиј Васерман: Добијамо коментаре од слушалаца. Један пише да је циљ регистра да омогући Министарству унутрашњих послова да оперативно сазна, на пример, да су се код особе, која има дозволу за поседовање оружја, развили психијатријски проблеми.

Наталија: Да, очигледно, ово је један од наведених племенитих циљева. Али питање је по коју цену и са којим споредним ефектима се то постиже.

   Анатолиј Васерман: Други слушалац цинично, али искрено примећује: „Сви ће знати чији стан да одузму, коме да убаце погрешну пилулу... Полицајци ће све процурити, они се жале на ниске плате.“

   Наталија: Нажалост, ово је озбиљна и основана забринутост. Податке ће одавати сви који имају приступ. А како се борити против тога - то је непознато. Ризици од цурења и злонамерне употребе поверљивих медицинских информација су колосални.

Анатолиј Васерман: Да подвучемо: шта Ви, као специјалиста са 30 година искуства у области информационе безбедности, желите да пренесете онима који доносе одлуке?

   Наталија: Ја видим, у стварању оваквог јединственог информационог система, веома високе ризике по информациону безбедност и непредвидиве негативне друштвене последице. Ово је „глас вапијућег у пустињи“, али ја се надам да ћемо успети да скренемо пажњу на ове проблеме. Можда још увек има времена за уношење корекција док систем не буде пуштен у пуној мери. Неопходно је пажљиво одмерити шта желимо да контролишемо, можемо ли то технички безбедно контролисати и, што је најважније, да ли су грађани сагласни. За сада, одговор на последње питање, судећи по свему, је негативан.

   Анатолиј Васерман: Наталија Ивановна Касперски је дала детаљну и упозоравајућу анализу ситуације везане за стварање регистра одређених медицинских болести и стања. Надајмо се да ће мишљења стручњака бити послушана.

Превод: "Борба за веру" 

Извор: https://www.infowatch.ru/ © InfoWatch

Блог Наталије Касперски