Од 2017. године од како влада деспотија Хризостома Јевића у Сарајеву, епархија дабробосанска је у позицији распада и процеса закуцавања последњег ексера у структуру њеног бића. Неодржива стања на сваком су кораку и у духовном и у материјалном положају ове епархије.

Она су изазвана немаром и неспособношћу тог владике или како је својевремено извјештавала „NOVA S“: „Најперспективнијег кандидата за патријарха.“

Кадровска политика Јевића који води сарајевску катедру у провалију је катастрофична. Медиокритет влада медиокритетима. Прво рециклирано „историјско обећање“ понавља од 2017. да ће вратити зграду Сарајевске богословије СПЦ (данашња зграда Економског факултета у центру Сарајева) поред чије зграде живи сам у резиденцији. Епохално незнање. Основна неинформисаност и небрига о непокретностима и благом у епархији је свакодневница,  фактографија немилосрдна. Од како је на челу ове епархије Хризостом не да није вратио имовину која припада СПЦ, већ је како тврде упућени извори из митрополије, оно мало преостале распродао и уновчио за свој порок и ћејф.

Екслузивно сазнајемо да је станове уз саму палату митрополије тајно продао. Станови у власништву СПЦ на најскупљим локацијама у Сарајеву одлазе на добош, док се представља јавно да се имовина покушава вратити. Геноцид и урбицид извршен над Србима (1992-1995) у Сарајеву се овим континуирано наставља. За поврат зграда на Башчаршији, Мариндвору и др. нема наде јер, како наводе из сарајевског грунта, никада још није ни формално покушано њихово враћање у власништво СПЦ. Можда је и боље јер како са преосталом имовином руководи Хризостом би прокоцкао и то мало. Реституција је другим религијским организацијама вратима национализовано захваљујући способности њихових поглавара.

У међувремену медији јављају да се Хризостом бави аболицијом шверцера динамитом и „обновом и изградњом“ цркава. У ствари, освећује већ освећене и подигнуте цркве или мање цркве и домове како би се остварио привид ангажовања. Шта је са осталим фондовима и непокретностима није познато. Непобитно је то да преостале просторије, пословни простори који се налазе у Сарајеву, осим зграде сарајевске митрополије која није још распродата, нису у рукама свештених лица. Њима управљају и издају их контроверзни људи цивилног профила и сумњивог пословања, који финансијски управљају епархијом. То су „контроверзни бизнисмени“, локални тајкуни који управљају постојећим финансијским и структурним монополом над епархијом и њеном имовином и дају уши на закуп.

Иза немилосрдне распродаје, катастрофалне финансијске ситуације епархије дабробосанске, издавања и продаје скупих некретнина испод жита, стоји незаситост и зависност недостојног владике огромном листом потреба и цехова. У процурелим препискама, у које имамо увид, између бизнисмена и Хризостома види се да дебљи крај извлаче одређени појединци којима се манипулише, утерује страх и рекет (напомена читалаца: уколико опет буде звао и претио паљанским верницима што се пише о његовим активностима, објавићемо поруке и материјале о фиктивним и криминалним пословима у епархији).   

Медији које подржавају западне структуре редовно су давале простор и помагале кампању Хризостома. Хризостом даје корупционашима предизборну подршку са уступцима, а српским интересима ногу. Као најоданији и најприснији пријатељ не само муслимана, него и жичког митрополита Јустина који их такође подржава у Србији, Хризостом је постао тиха песница херцеговачког клана за своје интересе.

Најновији екуменски гаф објављен је на страницама италијанских портала и на друштвеним мрежама. У боравку код епископа Андреја Ћилерџића у Трсту Хризостом је примљен код тамошњег бискупа. Уз чаше вишка и осмехе изјавио је како сматра браћом своје колеге друге вероисповјести и да је Блајбург погрешно протумачен. По повратку у Сарајево није обележио молитвену осмину. Лажно представљање у Сарајеву час за екуменисту, па антиекуменисту му се обија о главу док се труди и порађа и грчевито покушава остати митрополит. У претходним епархијама је срећно утекао али ниједна па ни тренутна епархија није имала среће с њим. Бихаћка јер се везивао за радијатор и крађе, зворничка јер је изнио милионе марака након смене Качавенде (за време поплава 2014. се крио по хотелима уживајући у сладострасним чарима деспотског живота док је народ пливао) и дабробосанска „у миру“ по много чему.

Много је сличности Хризостома са Јустином, Григоријем и осталима у клану коме припада, а једна од њих је и та да му подређени у хијерархији психички и физички оболевају због иживљавања и немара. Паљански свештеник је отишао на лечење након његових посета, позива и претњи. Соколачки свештеник је на редовном посматрању због допуштеног иживљавања школских другова Хризостомових над њим. Из других места су на трајном боловању или у пензији. Из сваке ситуације је након катастрофа и катаклизми нестајао и бежао, а прелазио на готово и боље. Као крајња дестинација деценију уназад је епархија дабробосанска. Ако му БГ патријаршија не стане у крај, уписаће још једно име златним словима у књигу бешчашћа– Ранико Јевић алијас Хризостом.  

Гладни и жељни новца деспотови компањони и емисари који управљају епархијом закупљују, откупљују, препродају, издају, убирају добит и харач радећи све то са знањем главног коцкара док му се паства осипа и умире.

Јустин воли да пеца док му други воде епархију, а Хризостом ужива по бањама и светским дестинацијама док „бизнисмени“ управљају епархијом, а клирици немају свог владику.

Пошто је ову епархију добио као уточиште и утешну награду и спас од бијељинских челника цркве и државе у Посавини, сада не испушта прилику да се наживи за минуло. За разлику од зворничко-тузланске у којој због крађе и прекрајања Качавендиних одежди није смео да писне, досадашња позиција му дође као реон за иживљавање и прохтеве које је дуго чекао. Луд, збуњен, ненормалан.

Нико не реагује, а Синод ћути јер има „пречих стања“ у братској му жичкој.

За то време Јевић са огромним апетитом уназади 850 година епархију, која је за сада још увек у саставу СПЦ.

С обзиром на његову припадност херцеговачком клану са монтенегринско-аутономашком идеологијом, којима је попунио празнину у редовима након укидања „Епархијских савјета“ од стране Сабора СПЦ, све је за очекивати. Одатле ветар дува и кад је у питању (про)Босанска црква. Политичка ситуација у Босни је конфузна и метежна, а оваква личност на челу централне епархије погодује свима осим Србима.

На рачунима немачких банака деспот Хризостом има милионе. Несрећа је јер је то новац народа епархија бихаћке, зворничко-тузланске и дабробосанске. Трагично је и несрећно кад епископ није способан ментално и канонски исправно да управља епахијом. Иако пракса дозвољава да архијереји који нису рођени на териоторији неке од епархија буду њени епископи, овај случај је најрадикалнији по својој трагедији. На претходној ЗТ је провео само четири године. Главни разлог зашто је припадник поменутог клана јесу писања „Блица“ од стране истог клана, кад је због порока уцењен и приклоњен на њихову страну. „Блиц“ је објавио да у парохије долази зарад великог харача који га одржава као некад фанариоте. „Златоусти љетописац РаНиКо“- једини остатак духа прошлости горких времена и маћехинског односа фанариотских (фашистичких) хазјаина данас који се повампирио. Овај солунски алумниста православне Грке и њихову јерархију назива фанарским фашистима.

Не смета му да станује у улици „Zelenih beretki“ (паравојне формације Alije Izetbegovića) у центру Сарајева и да се тај злочиначки назив улице не мења. Председник Милорад Додик је јавно више пута тражио мењање и уклањање тог назива, као да је он митрополит. Без иједног надзора, ревизије, самоодрешен од радијатора и ненавођене руке, овај вођенички деспот је умислио да је некадашњи митрополит Владислав, поредећи се јавно са њим. Да живи 9 живота не може бити као Николај (Мрђа).

С обзиром да је у нека ранија времена митрополија била у тешкој позицији због ратних околности и других искушења, данас када нема разлога да буде разрушена и запуштена, обистињава се народна: „Ко вас је клео није дангубио“.

За овакве грешке и стање потребна је непристрасна и непоткупљива интервенција одговорних из СПЦ, који су изнад хазјаина из „Zelenih beretki“ са OHRовским и SCHMITовским конекцијама у федералном и политичком Сарајеву.    

Летописац Мартић Фрагрга