Целомудреност је вишеструка врлина; није ограничена само на физичку чистоту или девственост. Овај сложени концепт обухвата целосну личност, хармонију мисли, осећања и поступака.

У основи целомудрености стоји идеја целосности (јединства) и мудрости – дословно значење речи односи се на „целовитост“, односно здраво, неискварено стање унутрашњег света особе:

- у односу на ум, то је чистота и доброта мисли, разборитост и трезвеност;

- у односу на срце, то је скромност, поштовање и племенитост;

- у односу на тело, то је телесна чистота и непорочност, и неупуштање у телесне грехе.

Целомудреност, како у браку тако и ван брака, подразумева очување девствености и уздржавање од прељубничких дела и мисли; у браку, то подразумева брачну верност и чистоту односа између супружника.

У широком духовном смислу, то значи целовитост личности, хармонију свих духовних сила и потчињеност тела души.

Знаци целомудрене личности откривају се у таквим својствима као што су:

- чистота мисли и намера;

- сузбијање семена грешних мисли;

- смирење (препознавање себе као нижег у односу на друге);

- стално сећање на присуство Бога;

- приписивање унутрашње чистоте не себи, већ Богу.

У пракси, то се изражава у следећем:

- избегавање свега што може оскрнавити душу;

 - умереност у смеху и говору;

- избегавање друштва људи сумњиве репутације;

- уздржаност у гестовима и погледима;

- скромност у понашању и комуникацији.

Целомудреност служи као предуслов за истинско заједништво са Богом — само целосна личност је способна за дубоко духовно сједињење са Богом. Целомудреност је показатељ духовне зрелости — она показује победу над егоизмом и самозадовољством и ствара темељ за здраве односе — како у браку, тако и у друштву.

Према свеоотачкој традицији, целомудреност се не може постићи искључиво људским трудом – она се даје Божјом благодаћу. Међутим, човек може допринети њеном постизању постом и уздржањем; сталном марљивошћу (избегавањем лењости); сећањем на Бога (укључујући Исусову молитву); борбом против грешних мисли; смирењем и послушношћу.

Дакле, целомудреност није само порицање телесних грехова, већ позитивна потврда целовитости појединца, његове тежње ка духовном савршенству. Она обухвата све сфере људског постојања – ум, срце и тело – и један је од најважнијих услова за морални раст и духовни преображај.