КО ЖЕЛИ ДА СЕ СПАСИ, ТАЈ ТРПИ НЕВОЉЕ

Ко жели да се спасе, тај трпи невоље, а ко одступа од пута спасења, тај такође не избегава невоље. Зато је боље трпети невоље ради Бога, ради свог спасења и ради очишћења својих грехова, него страдати непромишљено, неизвесно ради чега.

Кад теби досађују, никад не питај – зашто и због чега. У Светом Писму тога нигде нема. Напротив, тамо је речено: „Ако те неко удари по десном образу, окрени му и други“ (Матеј 5:39). По десном образу је заиста незгодно ударити, па то треба разумети овако: ако неко клевета на тебе или без разлога досађује ти – то ће значити ударање по десном образу.

Не ропћи (не жали се), већ трпељиво поднеси тај ударац, и при том подстави леви образ, то јест спомени своја недела. И ако си можда сада невин, ипак си раније много грешио, и тако ћеш се уверити да си достојан казне.

„Батјушка (оче)! Научи ме трпљењу“, рекла је једна сестра. „Учи се, - одговорио је старац, - и почни са трпљењем непријатности, које наилазе и које те сусрећу.“

Није узалуд речено у Псалмима: „Ми смо прошли кроз огањ и кроз воду, и Ти си нас извео на слободу“ (Псалам 65:12). Туга и болест понекад пеку као огањ, и пара и зној, после врућине у болести, и сузе од туге умивају човека као водом. Онима, који све ово трпе добродушно и благодарно, обећава се тамо покој (мир).

Али какав мир? Немогуће је исказати, само се захтева ради тога живети опрезно, и пре свега, живети смирено, а не узнемирено, и поступати како следује и како треба. За грешке се кајати и смиравати, али се не смућивати. Смућивање се нигде међу врлинама не наводи и никоме не доноси користи, него увек само штету.

Главно средство спасења је подношење многих разних невоља, коме су какве прикладне, као што је речено у Делима Апостолским: „Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Небеско“ (Дела апостолска 14:22). Лечити се не смета, и разне невоље и непријатности следује подносити. Једно не спречава друго.

Докторско лечење помаже телу, а подношење многих разних невоља и непријатности доноси душевну корист. Ко хоће да се спаси, тај је дужан да спомиње и не заборавља апостолску заповест: „Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов“ (Гал. 6:2).

Ти питаш, зашто је потребно подносити невоље после пострига? И уопште Господ свима говори у Јеванђељу: „Трпљењем вашим стичите душе ваше“ (Лк.21:19). Колико више речи Господње о трпљењу приличе онима, који су дали посебне завете ради лакшег стицања душе своје. А трпљењу се не можеш научити без невоља, као што говори свети апостол Павле: „Невоља рађа трпљење, а трпљење искуство, а искуство поуздање, а поуздање неће посрамити“ (Римљанима 5:3-5). И свети Исак Сирин говори: „Господ би могао да нас избави од зла и на други начин, али да би нас научио љубави, Он је предао за нас Јединороднога Сина Свога на страдање и распеће“. Из овога можемо видети да су љубав и трпљење, који не бивају без смирења, за нас потребнији.

Има и пословица, којом обично теше себе они, који су у невољи и тешком положају: трпео је Мојсеј, трпео је Јелисеј, трпео је Илија, па потрпећу и ја.

Пишеш, да нећемо наћи утеху ни милост ни у овом ни у будућем животу. Није добро тако мислити и тако говорити, посебно за тебе, који си искусио много очигледне милости од Господа. Ко нема утехе овде и трпељиво то подноси, тај се потпуно може надати да ће тамо, то јест у будућем животу, добити утеху, велику и неисказану. Храбри се и крепи се (јачај) и уздај се у помоћ и милост Божију.

Једна особа је много досађивала старцу, а он је све трпео. Питали су га – како он њу трпи. Старац је одговорио: „Ако овде, где ја настојим да је успокојим, њој је ипак тако тешко, како ће јој бити тамо, где ће јој сви противречити? Па како да је не трпим?“

У неодређеном твојем садашњем положају предавај се Божијем Промислу и управљај се к томе, да се на сваком месту бринеш о користи душе. Речено је: „На сваком месту је владавина Његова“ (Псалам 103:22), то јест Божија. Иако понекад и само место доноси корист човеку, али не савршену. Главно зависи од наше добре воље.

Понекад и незгодно место бива корисно, зато што је човек тамо опрезан и чува себе, док се на згодном месту раслабљује (опушта) и предаје немару и непажњи. Тако се Лот сачувао од зла у Содоми, али се подвргао злу у Сигору, у месту, које је он сматрао недоступним за зло. Не понавља се узалуд изрека искусних: „Чуванога Бог чува (ко се чува и Бог га чува).“ И ти пре свега чувај себе од душевног смућења.

Ма како смућење изгледало добро, ти сматрај њега штетним искушењем, зато што у смућеном стању човек није способан ни за шта добро и корисно. Очигледно је, да су неуспеси твој крст - који треба да носиш. Обећавају једно и друго, али ни једно ни друго не испуњавају. Потрпи, спомињи заповест Самог Господа: „Трпљењем вашим стичите душе ваше“ (Лука 21:19).

Не износи изговоре за самооправдање у малодушности и нетрпељивости, – зато што ти имаш душекорисну намеру, али теби се не даје да је оствариш. Из напред казаних речи Господњих јасно је, да нема ништа корисније за нас од трпљења невоља, које нас сусрећу, ма какве врсте оне биле. Ма где морали да живимо, ми ћемо трпети непријатности, које нас сусрећу, чекајући Божију вољу и указивање у испуњењу наше главне жеље. Кад буде, нека буде тада.

Мир душевни имај, али трпети – трпи и за себе и за друге. Трпљење, по речи светог Григорија Синајита, је тишина и у бури.

Узалуд ти све тако ка срцу примаш. Бити тврђи је и мирније и корисније. Сада назад окретати се већ не можеш, него је боље све што се дешава потрпети и добити Божију милост.

На речи Апостола: „Ја ћу се радије хвалити својим немоћима, да би обитавала у мени сила Христова.“ (2.Кор. 12:9). Под немоћима треба разумети лукаве мисли вражије и телесне подстицаје, или слабости и болести, којима морају да се искушају подвижници благочестија (побожности). У Причама је речено: „Јер кога љуби Господ, тога и васпитава (кажњава) и благоволи к њему“ (Приче 3:12).

Треба, дакле, са благодарењем трпети Господњи савет: јер тада уместо другог мучења рачунају се нама посебне болести и борба против демонских помисли. Као што је тада наводио, тако и сада враг наводи на исповеднике благочестија разна страдања са многим досађивањима и понижењима, да би се и на њима испуниле речи Псалма: „Трпећи потрпех (за) Господа, и чуо ме (Он)“ (Псалам 39:2).

У телесним болестима и душевним огорчењима и у разним спољашњим околностима, помози, Господе, да све то подносим благодушно и покорно вољи Божијој. И за некадашње свете људе написано је, да они нису просто ушли у вечни покој, него по реченоме у Псалмима: „Ми смо прошли кроз огањ и воду, и Ти си нас извео на слободу“ (Псалам 65:12). Јасно је, да се не може постићи другачије онај покој, него потрпети и почекати, и потрудити се за себе и за друге, јер без љубави према ближњему немогуће је спасити се.

Пре неки дан, у свом слободном времену, отворио сам књигу светог Амвросија и отворило се место, где је речено, да брачна одећа (свадбена) означава љубав. А љубав, по речи Апостола, „дуго трпи, милосрдна је, не тражи своје“ (1.Коринћанима 13:4-5). Истина је да није лако носити се са онима, који се супротстављају. Али и за такве случајеве имамо сведочанство Псалма, које нас побуђује на трпљење и незлобивост: „Дуго је живела душа моја са онима, који нанавиде мир. А ја сам миран; али чим проговорим, они хоће рат“ (Псалам 119:6-7).

Да би у твом положају добила Божију милост и помоћ, читај свакодневно Псалам 36: „Не ревнуј лукавима, нити завиди онима, који чине безакоње“ (Псалам 36:1). И добро је читати овај Псалам по речи Светог Давида – увече, ујутру и у подне. И још два Ссалма – „Господ је просвећење моје“ (Псалам 26) и „Који живи у помоћи Вишњега“ (Псалам 90).

Ако у име Свете Тројице будеш исправно читала ове Псалме три пута дневно са смирењем и усрђем, предајући себе свеблагом Промислу Божијем, тада ће Господ извести као светлост правду твоју и судбу твоју као подне, само се покори Господу и умоли Њега. Такође је корисно читати Псалам: „Трпећи потрпех (за) Господа, и чуо ме (Он)“ (Псалам 39:2). Није узалуд речено у Светом Писму, да „кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Небеско“ (Дела апостолска 14:22), и ради добијања тога Царства ми смо и ступили у манастир.

Јуче ми је једна монахиња казала следеће: њој се јављао у сну старац, покојни игуман Антоније, и рекао је: „Читај Псалам друге катизме (вероватно први псалам).“ Она је упитала: „Зашто да читам?“ Старац је одговорио: „Њега треба читати кад наиђу невоље.“ Стварно, та монахиња је у подозрењу код игуманије (игуманија сумња на њу), као да она иде против начелнице и тражи игуманство, и ово мишљење се добијало из простих тумачења (расуђивања). Мислим, да је и теби корисно да читаш овај Псалам. Он садржи смисао веома значајан.

Ти пишеш о свом притешњеном и тужном положају. Шта да се ради? Није нам узалуд објављено у Јеванђељском и Апостолском учењу, да је „тесан и невољан пут, који води у живот“ (Матеј 7:14), и да „кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Небеско“ (Дела апостолска 14:22) и да „сви, који хоће да живе побожно, биће гоњени“ (2.Тимотеју 3:12).

Помишљајући све ово, чврсто држи у памети речи Самог Господа: „Трпљењем вашим стичите душе ваше“ (Лука 21:19), и при том често поново читај у уму јеванђељска блаженства, и посебну пажњу обрати на последње: „Блажени сте ви, кад вас буду грдили и прогонили и свакако неправедно злословили ради Мене. Радујте се и веселите се, јер велика је награда ваша на небесима“ (Матеј 5:11-12).

А да не би погрешили окривљавањем других, потребно је нама спомињати и следеће заповести Господње: „Не гневити се на празно (без разлога), не судити и не осуђивати, љубити непријатеље, добро чинити онима, који нас мрзе, благосиљати оне, који нас проклињу, и молити се за оне, који нас нападају и изгоне нас“ (в. Мт.5:22,44; Лк.6:37).

Више од свега и пре свега следује нам молити се за оне, који нас нападају (чине нам напаст), као што нас учи свети Доротеј: „Помози, Господе, како знаш, таквима и таквима, и за њихове молитве помози мени, јадној.“ Кратка ова молитва, као што показује искуство, веома је моћна и помаже нама и мења противно расположење других.

Свуда се треба припремити ка смирењу и трпљењу и наоружати се храброшћу и поуздањем у милост и помоћ Божију. У Јеванђељу је речено: „У свету ћете имати невоље“ (Јован 16,33). А у Делима Апостолским: „кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Небеско“ (Дела апостолска 14,22).