О трпљењу

Боље је претрпети боли и очистити се од греха, него бити здрав и бити осуђен на муке огњене.

Ако нема благодати, онда човек сам по себи не може да трпи.

О Исусовој молитви

Не треба помисли примати, већ молитву свршавати.

Молитву творите у свако време и у сваком) положају – то ће вам бити мољење, бдење, читање и благодарење.

Творите молитву – она ће све испунити. Увек треба изговарати: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас грешне“. Било да седиш, једеш, разговараш, идеш, переш, куваш, чистиш, копаш, носиш – увек треба изговарати Исусову молитву. Тада неће бити туге. Говорећи овако, и Господа радујемо, и живе и преминуле, и своју душе обогаћујемо, и у рај се усељавамо у Христу Богу.

Кад дишеш, не питаш како се то чини, тако и молитву говори и говори – и добићеш спасење. Изговарајте Исусову молитву у свакој нужди и жалости, тада ће доћи временом оно, што тражите. Кад будеш непрестано творио молитву, биће добро, а ако ли није радосно, то је зато, што не творимо молитву.

У време туге и других промена треба непрестано изговарати: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, Богородицом помилуј нас грешне“. Отац Андроник је говорио: „Ко не изговара молитву, тај обољева од туге, а са њом и униније долази и тако човек себе оптерећује“.

Макар се ти налазио у смућењу ума, кад он бива увучен нечим (занесен), и тада не остављај Исусову молитву. Ова молитва ће избавити од жига антихриста, и опростити грехе, и украсити врлинама и сјединити са Богом.

Љуби Исусову молитву, и она ће те оденути у врлине као у ризу, и водиће те путем спасења, и охрабрити, и развеселити и подарити удео спасења са изабранима. Са људима, кад они противрече или осуђују, треба ћутати и творити Исусову молитву. То је чудесно средство (лек).

Отац Виталије је говорио, да се према молитви треба односити са великим расуђивањем, да не би пали у прелест. У писму једном архимандриту он је овако одговорио на његово питање: „Зашто Оци не заповедају да обављамо Исусову молитву? То је у области срца. Ко се пре времена хвата за овај подвиг, а није стекао ћутање, трпљење, одсецање своје воље, и хвата се за велики подвиг, од тога бива прелест. Зато Оци, предохрањујући од овог дела, строго говоре – не улазити у ово делање пре времена“ (овде отац Виталије говори о трећем степену Исусове молитве – о умно-срдачној молитви, којој Свети Оци нису препоручивали приступати без искусног духовног руководства).

Ми смо горди, и зато нема Исусове молитве. Због гордости молитва се не даје. Молитву са гордошћу не прима Бог.

О молитвеном правилу

Батјушка је учио да не тугујеш и не падаш у униније (у очај), ако не успеваш да прочиташ јутарње правило, него да неуморно изговараш током дана Исусову молитву, 150 пута „Богородице Дјево, радуј се“ и Пет молитви (тј. Оптинско правило). Он је говорио, да Исусовом молитвом можеш заменити цело правило, а ко сваки дан изговора 150 пута „Богородице Дјево, радуј се“, тога ће Матер Божија спасити.

Ако после вечерње молитве пијеш чај или једеш, треба поново изговарати молитву На сон грјадушчим.

Увек изговарајте „Богородице Дјево, радуј се“ 150 пута са поклонима – и Матер Божија ће свршити спасење.

Батјушка је саветовао ујутру, излазећи из дома, прочитати псалме 26, 50 и 90, а између њих у почетку и на крају по једну молитву „Богородице Дјево, радуј се“. После тога, он је говорио, ако у близини падне граната или прође метак, или се догоди пожар, никаква беда (несрећа) тебе се неће дотаћи.

Читајте псалме 26, 50 и 90, и Господ и Матер Божија ће вам дати Своје милости.

Ако има сујете (празне славе) у испуњавању правила, не узимај много, већ вучи бројаницу са Исусовом молитвом, не бројећи, већ само смирено и пажљиво (изговарајући).

Настоји марљиво да се молиш ујутру, увече и при сваком делу, кад год нешто радиш, барем овако: „Благослови, Господе. Слава Теби, Господе“. И уместо других мисли, говори: „Господе, помози ми. Господе, заштити ме. Господе, буди ми лекар душе и тела. Господе, научи ме творити вољу Твоју“. Тако чинећи, ти ћеш разговарати са Богом, што и јесте молитва. Друге мисли не примај – оне нису Божије.

У крајњим тешкоћама за читање правила пред Причешће, он је дозвољавао изговорити пет бројаница Исусове молитве.

Захтевао је да се молимо за све, али кад си крајње заузет дозвољавао је говорити овако: „Благослови, Господе, све здрављем и помени све усопше у Царству Твојем. - Ето, и помолили сте се, и тада неће бити унинија“.

О црквеној молитви

Одговарајући духовним чедима о важности честог посећивања цркве, отац Виталије је говорио: „Домаћа молитва на неколико дана неће заменити једно „Господе, помилуј“ и поклон, учињен у цркви“.

„Пазите како се крстите: машете као да муве терате“, - упозоравао је своја чеда, обраћајући пажњу на то, да померајући руку са рамена на раме треба учинити праву линију, а не закривљени лук. Батјушка је сматрао да је важно свршавати крсни знак и поклоне не произвољно, већ у сагласности са црквеним уставом, који мора да зна сваки православни хришћанин.

О хришћанским врлинама

Трпљење, благодарење, молитвени труд – сатреће све недоумице, препреке и невоље, и привести у тихо пристаниште...

Ако будете љубили, неће бити ни туге ни унинија (очаја).

Господ нас учи да будемо као деца, да не осуђујемо, да се не вређамо, да љубимо све, да трпимо, да благодаримо, да се предајемо на Божији промисао.

Никад не треба падати духом, него се увек уздати у помоћ Божију и у милост Његову. Знајте, да за послушање Господ ће дати трпљење, велику милост и спасење.

Смиравајте се, трпите, љубите. Љубав ће бити – и зидови ће се разићи (срушити).

Љубав је једино, што треба стећи.

Учио је, да са свима живимо у миру, и говорио је: „Боље нека дело (посао) пропадне, него нарушити мир“.

О неосуђивању

У писмима Батјушка је постојано понављао, да никога не би осуђивали, јер од тог греха „одлази благодат, и тада наилазе – туга, униније, лењост, гојазност, похота, глад, жеђ, шале, многословље (говорљивост), а такође и нетрпљење и нечињење ничег доброг“.

Да би се научили љубити, треба се молити овако: „Господе, благослови све, које сам ја осудио (имена), и њиховим светим молитвама помилуј и мене, јаднога (окајанога)“. Са овом молитвом и 12 појасних поклона. Тако је нас учио отац Серафим (духовник Глинске пустиње схи-архимандрит Серафим Романцов), и ми сви свакодневно ово свршавамо.

Кад не можете одустати од осуђивања, тада треба свршавати 150 пута „Богородице Дјево, радуј се“, – и Матер Божија ће помоћи да никога не осуђујете.

Једна духовна кћер оца Виталија спомиње: „Једном је Батјушка успутно, као међу делом, рекао: Боље да се ви преједете, него да осудите човека“.

Нека осуђује себе сваки човек... Сви греси нападају нас, зато што смо горди. При злопамћењу, кад се зло гнезди унутра, тада кажи себи: „Бог је Љубав, а ја не љубим, значи – мене ће Бог одбацити!“ – И том мишљу ћеш истерати злопамћење.

Не осуђуј, љуби, криви себе, све сматрај за анђеле – и биће суза. Батјушка је учио у општењу са људима постојано да мислимо: „Сви су као анђели, а ја сам гори од свих“.

О односу према увредиоцима

Ако је неко на тебе увређен или незадовољан, ти за њега поклоне положи, па и дар пошаљи.

О нестицању и милостињи

Увек помажи сиромашнима. Бар копејку подај, ако више немаш, и она ће се узнети на небо. Настојите да све раздајете, остављајте само најпотребније – и тада ће утеха бити на души. Кажем: све треба раздавати, али не слушају.  

О станишту

Дом освештајте обавезно. Где човек живи – тамо је света обитељ. Свакодневно покропите стан светом водом. Не треба говорити, да је у дому прљаво. Бог је све створио чисто и свето.

Узмите икону Божије Матере ујутру и увече, и закрштавајте све четири стране, говорећи „Богородице Дјево, радуј се“. И доћи ће помоћ од Господа.