Ова помама и јарост центара одлучивања Новог светског поретка – од којих је један бриселска администрација – да приморају „националне“ владе – гране власти – да наставе дигитализацију – дигитализацију својих грађана – пробудила је моју радозналост и желео сам да даље истражим ово питање. Прецизније, желео сам да испитам ово питање из духовне перспективе, будући да је јасно да је напад који је Нови светски поредак усмерио на нас, на човечанство, са почетком „Великог ресетовања“ пре свега духовни напад, а тек онда политички, економски и друштвени.

Да бих то рекао јасније, рећи ћу да све ове савезничке мрачне силе Великог ресетовања – Реорганизације – користе политичка, економска и друштвена средства са крајњим циљем нашег духовног поробљавања.

Поробљавање од стране атеистичког, антихришћанског и неморалног демонског режима. Њихово оружје на првој линији фронта је обмана, обмана и још обмане, а у резерви, ако је потребно, застрашивање и принуда. Од почетка њихове измишљене „пандемије“ и проглашења њихове „агенде буђења“, нису ни покушали да се претварају.

Па зашто су неонацисти толико жељни да замене наша имена бројевима? Говоре нам да је то неопходан корак за напредак дигиталне трансформације – у управљању – и да сваки дигитални грађанин (како називају сваког грађанина који добије свој дигитални број) мора имати свој лични дигитални код, јер рачунари „говоре“ не абецедом, већ само бројевима. И, у суштини, користећи добро познати бинарни систем 0-1, наш добро познати баркод, где посебан програм – алгоритам – претвара линије и цртице у бројеве од 0 до 9. Као што видимо на етикетама производа.

Међутим, иза овог техничког оправдања које пружају лежи њихова цела сатанска лукавост. И не ради се само о њиховој употреби модерних технологија (5G, TN, итд.) као њиховог примарног оружја за успостављање потпуне контроле над становништвом у оквиру диктаторске демонократије.

Ради се о њиховој жељи да људско друштво трансформишу у хомогенизовану, безличну масу – стадо представљено бројевима, а не именима. Име је то које даје значење и суштину, персонификујући сваку особу. Управо то желе да искорени.

Сваки хришћански грађанин је добио своје име у тајни крштења и миропомазања, како би могао да постане прималац Благодати Светог Духа. Они желе да ово име и све што је повезано са њим замене бројем.

Сам Бог је дао имена првим бићима која је створио. Када се сам Бог открио Мојсију, назвао се „Ја сам онај који јесам -ἐγὼ εἰμι ὁ Ὤν“. Арханђео Гаврило је заповедио Дјеви Марији да да име Христу Исусу. Анђео Господњи је заповедио Захарији да свом детету, Претечи Богочовека, да име Јован. Сам Исус Христос је преименовао свог ученика од Симона Вариона у Петра. Штавише, сам Господ Исус Христос нам је рекао: „Радујте се, јер су ваша имена записана у Царству небеском“.

Свети Максим Исповедник, у свом делу „Узроци постојања - Oἱ Λόγοι τῶν ὂντων“, говори нам да свако биће има име, а разлози за његов прелазак из непостојања у постојање претходе овом великом догађају.

У причи о богаташу и Лазару, Исус Христос открива да сиромашни и верни човек, спасен и доведен у Рај, има име и зове се Лазар, док је у случају немилосрдног и изгубљеног богаташа његово име изостављено, јер више није било важно где је завршио...

Дакле, шта нам све горе наведено говори? Да ми људи поседујемо личност – ипостас – и да је наш однос са Тројичним Богом номиналан – личан, као што је спасење сваког од нас лично унутар Тела Цркве.

Управо то име – личност – демонска „елита“ Новог светског поретка Новог доба жели да укине и уведе нас у своје Ново доба и научно-технолошку револуцију као безлично, бројчано стадо. Није само име оно што их буквално узнемирава и прогања, већ чињеница да је то хришћанско име и да смо га добили током Светих тајни, Светог крштења и миропомазања.

Захваљујући овом имену, под утицајем енергије Светог Духа, поседујемо способност да видимо Бога.

„Сада видимо као у огледалу, а тада (у Царству небеском) лицем у лице“ (1. Коринћанима 13:12).

„У свом коначном завршетку, свака ипостас ће добити коначно ИМЕ за сву вечност, познато само Богу и особи која ће носити то ИМЕ (Откр. 2:17).

Дакле, видимо колико је важно име сваког хришћанина, како у овом временском животу, тако и у вечном, у Царству Небеском. Јер ово име, како сада тако и у загробном животу, дефинише разноликост и јединственост сваке ипостаси.

Управо ту јединственост, ту посебност, ове зле силе Новог светског поретка сада покушавају да униште и искорене, желећи да све људе трансформишу у масовну популацију и бројчано контролисано крдо. Врхунац ових напора – чијим прелиминарним фазама сада сведочимо – биће индивидуално физичко маркирање.

Превод са грчког: "Борба за веру"