„Једите посне оброке у славу Божију, једите довољно, нема потребе да гладујете. Храна нас не одваја од Бога, нити нас приближава Њему. Мислите ли да ћете се спасити ако будете гладни? Апсолутно не.

Онда ћете ходати зли као вештица, и биће страшно гледати вас.

Дакле, све умерено, јер се не треба ни преједати; прождрљивост је грех, али нема смисла ни гладовати. Лако је изгубити снагу, ослабити, али је тешко обновити је. Поготово што смо сада тако слаби, духовно и физички, тако крхки.

Ове недеље до суботе, једимо кашу без путера, и кувајмо кромпир, и направимо супу, и направимо чорбу без пржења, без путера, и једимо више краставаца и купуса током поста — то је веома добро за стомак.

Навикните се.

Посебно је тешко болеснима; попустићу  пост, онима који посебно пате од болова у стомаку.

 Нема прождрљивости ових дана.

Престао сам да чујем о боловима у стомаку.

И сви као да су престали да имају чир и гастритис.

Некада када је било прождрљивости - гастритис, болови у стомаку, и холециститис и све то.

Пост лечи, али прождрљивост нас, наравно, све уништава.

Зато будите разумни у свему.

Не будите тако надобудни, смркнути, потпуно црни.

 Будите сви светлији, каже данас Јеванђеље, радосни, намажите лице уљем - будите светлији, умијте се.

Чисти, радосни, и нико неће ни помислити да постите, него унутра, у души својој, држите пост и оплакујте своје грехе, то је то.

Даруј нам благоразумност у свему, Господе!

Ко ради, па, једите у славу Божију, не морите себе глађу.

Они који не раде треба да иду у цркву ових дана, остављајући по страни сваку сујету.