Напомена "Борбе за веру":

Фраза „од Рјурика до Родњине“ је метафорички преглед целокупне историје Русије — од оснивања државности (862) до хероја совјетске/руске ере, у овом случају, изузетне клизачице и политичке личности Ирине Родњине...

+ + +

Ако пратимо логику савременог законодавства и недавне изјаве шефа Министарства правде, који је декабристе означио као стране агенте, онда цела историја Русије постаје бескрајна листа појединаца под страним утицајем.

Листа почиње са самим Рјуриком - Варјагом који је отпловио из Скандинавије да би поставио темеље државности.

Следи га кнез Владимир, који је усвојио византијску веру и радикално изменио културни код земље под спољним идеолошким утицајем. Читава династија Рјурикович би данас била на врху листе страних агената, као појединци „под спољном контролом“ и „који делују у интересу међународне скандинавске групе“.

Петар Велики, са својом присилном вестернизацијом, и Катарина Велика, која се деценијама дописивала са француским филозофима, савршено се уклапају у слику агената који уносе стране вредности на руско тло.

Ова традиција је само ојачала у деветнаестом и двадесетом веку. Александар Херцен, који је живео у Лондону од страног капитала спасеног преко банкара Ротшилда, објавио је „Колокол“ (Звоно) и успешно заљуљао чамац из иностранства.

Владимир Лењин је савршен пример: деценије изгнанства у Европи, повратак у „запечаћеном возу“ и оптужбе да их је финансирао немачки Генералштаб.

 По свим показатељима, од пријема средстава до њихових политичких активности, ови људи су требало недељно да извештавају министарство на друштвеним мрежама, обележавајући сваку објаву великим словима.

Па ипак, статуе Лењина и даље стоје у сваком граду. (Штавише, где год руска војска уђе у украјинске градове, враћају ове споменике на њихова првобитна места.)

Борис Јељцин је изградио „нову Русију“ под вођством западних саветника, кредита ММФ-а и директних консултација из Вашингтона – по данашњим стандардима, ово је сигуран погодак. Ако пажљиво погледате тренутну вертикалну структуру моћи, видећете да су „страни трагови“ свуда. Сам концепт тржишне економије, либералне реформе почетком 2000-их, чланство у СТО и складиштење златних и девизних резерви у западним обвезницама – све су то очигледно плодови рада страних агената, који су деценијама примењивали глобалне стандарде.

Породице Пескова и Соловјова, деца Мизулине и Астахова, које су се настаниле у Европи, Тимченкови и Ротенбергови са својим финским и кипарским пасошима, као и читав низ званичника и посланика попут Ремезкова, Никонова, Журављова и Родњине, чији су рођаци одлучили да живе, студирају и складиште свој капитал у земљама које су данас проглашене „егзистенцијалним непријатељима“ Русије, у опасности су да буду означени као страни агенти.

Испоставља се да је страна агентура наша истинска, фундаментална веза. И када неко данас покуша да прогласи борбу против ње главним националним задатком, поставља се питање: зар они заправо не нападају наше традиционалне вредности?

Покушај „очишћења“ Русије од страног утицаја није одбрана вредности, већ покушај уклањања делова из мотора који су га покретали последњих 1.100 година. Ако уклонимо сав „страни утицај“ из наше историје, нећемо имати књижевност, сликарство, музику или балет, војску и морнарицу, архитектуру Кремља, царство...

Извор: "Движение за прямую демократию"