Јеванђељско читање (Лука 9:23-27)

„Ако ко хоће за мном ићи“, говори Господ, „нека се одрекне себе и узме крст свој и за Мном иде. Јер ко хоће душу своју да спасе, изгубиће је, а ко изгуби душу своју Мене ради, наћи ће је.“

„Јер каква је корист човеку, ако он задобије сав свет (или, на пример, освоји свет као Александар Македонски или Наполеон), а душу своју повреди и себе погуби. Јер ко се постиди Мене и Мојих речи, тога ће се постидети Син Човечији кад дође у слави Оца Свога са светим Анђелима. Кажем вам, да има неких, који стоје овде, који неће окусити смрти док не виде Царство Божије.“

Јеванђељско читање из данашње литургије приказује својства истинског следбеника Христовог. „Ко хоће ићи за Мном, нека се одрекне себе“, то јест својих страсти: самољубља, лукавства, гордости, осуђивања, зависти, блуда, неуздржања, пијанства, користољубља (похлепе), частољубља (славољубља), лицемерја и тврдокорности.

Одрећи се од свега земаљског, нечистог и греховног, одрешити се од страсти житејских – то није лак задатак, али зато биће велика награда небеска, вечна, вечна награда, вечна слава, царство мира, духовно богатство и гледање лица вечне лепоте Божије.

Ко следи Христа, тај ће наследити вечно блаженство небеско и удостојиће се да види неизрециву лепоту Божију, којом не могу да се насите сви Анђели Божији.

Одрећи се себе није лако човеку светском; он се неће ни решити на то, него ће пре следити свом телу и крви, и до краја пити чашу насладе земаљске.

Господ и упозорава: ако хоћеш да се спасеш, ако хоћеш да блаженствујеш на небу са свима светима, не живи по својој вољи и по својим страстима, одрекни се своје грешне и нестабилне воље и у свему се покори вољи Божијој, увек светој и доброј. Тада ти свецело прибрајаш себе Христу, јер Христос, извор доброте, не може се сјединити са човеком злим, злонамерним, неправедним, пристрасним; какво је општењесветлости са тамом? Какво је општење и Христа са сатаном (2. Кор. 6, 14-15)? Никакво.

Стога Христос Спаситељ објављује унапред, да ко мисли да спасе своју душу избегавајући самоодрицање, тај ће је изгубити. О каквој души је овде реч? Па о тој, која саму себе блажи, милује, негује, размажује, забавља играма, луксузом (раскоши), богатством, задовољствима сваке врсте. Шта значи овде сачувати душу? Значи не дирати страсти душе, остављати их на миру (у покоју), давати им да живе и јачају. И све, што човек измишља пријатно, весело и раскошно у животу, све то служи на његову погибију: његова душа умире од богатства и раскоши, који је вуку ка самонаслађивању, ка сујети (празној слави), ка гордости, ка частољубљу, зато што у њој оскудева вера, благодат и све што чини истински живот. Напротив, сачуваће и очуваће своју душу за вечност тај, ко се буде борио против страсти и осталих склоности и ко умре ради правде. Такви су, на пример, мученици, који су ради Христа, ради очувања вере у Њега и љубави према Њему, изгубили свој живот за земљу и задобили њега за други живот: добили су вечне награде од Господа Бога.

Овде се под погубљењем душе подразумева погубљење страсти и умртвљење греха у себи и свих греховних похота. Тешко је њих искоренити – оне су пустиле дубоке корене у нама. Тешко је пијанцу да се растане са пијанством, гордељивцу са частољубљем, похотљивцу са блудом, среброљупцу са новцем; а треба се растати, иначе се не може постати истински следбеник Христов – следбеник не само на речима и по имену, већ и на делу. Господ појачава реч Своју и говори, да нема никакве користи човеку чак и да завлада целим светом, ако он погуби своју душу: благом целог света он неће откупити своју душу од вечне погибељи. Каква је била слава Александра Македонског, Наполеона и других, - и све је ишчезло као дим, све је прошло као сан, зато што је душа њихова погинула – код једнога у пијанству, код другога због заслепљене гордости, у одбацивању Бога.

„Ко се постиди Мене и Мојих речи“, говори Господ, „тога ће се постидети и Син Човечији кад дође у слави Оца Свога са светим Анђелима.“

Каква је страшна одмазда за оне, који се стиде Христа по свом лажном, преступном стиду! Шта чека у будућности оне, који устима, делима и целим животом одричу се од Њега на погибију? И Христос Спаситељ одрећи ће се њих пред светим Анђелима и пред лицем самог Оца небеског, кад се јави као Судија свету са силом и славом великом, да ода свакоме по делима његовим. Таквом сраму ће се подвргнути сви отпадници од истините вере и Православне Цркве, који себи дозвољавају да исмевају све, што нам говори Свето Јеванђеље, што је запечаћено и потврђено крсном смрћу Сина Божијег.

Ја вам кажем, да има неких који овде стоје, за чијег живота ће наступити усред људи Царство Божије и који ће видети други и страшни долазак Христов. Овде се разуме свети апостол Јован Богослов, који је на чудесан начин престављен и живи досад на земљи и на небесима; то је награда њему за љубав и оданост Христу и за мучења, која је претрпео ради Христа.

И тако, за све следбенике Христове потребно је самоодрицање: да се одрекну свога „ја“ – својих страсти: зависти, лукавства, гордости, свађе, осуђивања, неуздржања, пијанства, похлепе, нерада, лењости и непокорности; треба их искорењивати у својим срцима, а посебно ви, драги послушници, који сте узели крст и пошли за Христом. Примите за назидање јеванђељско читање данашње литургије. Трпељиво носите свој крст, одричите се себе, присвајајте се Христу (будите своји Христу), будите Христови, будите мудри у Христу, знајте да је душа најдрагоценије благо и цените то благо: не увлачите се (не заносите се) земаљским добрима, верујући у награду на небу. Амин.

 Новые грозные слова произнесенные в 1906-1907 годах „О страшном суде Божием, поистине грядущем и приближающемся“ / Св. праведный Иоанн Кронтштадтский. – Санкт-Петербург : САТИСЪ, 2000. - 95 с.