Обавјештавам браћу и сестре у Христу Господу, да сам од стране  Тужилаштва у Словенији, а у својству жртве кривичног дјела, званично обавијештен, да је Тужилаштво у Љубљани  пред надлежним судом оптужило Првослава Перића, Порфирија. Оптужени се кривично терети по   196.  и 197. чл. Кривичног закона Републике Словеније.

 Ради се о кривичном дјелу злостављања, којем сам био изложен, док сам на основу уговора о раду био запослен као свештеник при Црквеној општини у Љубљани. Злостављање, којем сам био изложен, је на Суду за радна и социјална права већ правоснажно потврђено и по свим параметрима представља најтежи случај злостављања запосленог у судској пракси у Словенији. Сада је, након дужег поступка пред истражним судом, само потребно утврдити кривичну одговорност оптуженог. Законом предвиђена казна за то дјело је затвор у трајању до три године, а почетак суђења би требао бити  заказан  одмах након прегледа списа од стране Суда.

  Будући да се ради о већ правоснажно пресуђеним стварима, потврђеним на свим судским инстанцама, укључујући и Уставни суд, тежини дјела и његовој систематичности и дуготрајности, тешким посљедицама по моје здравље,  као и нарочито ружном  мотиву, уздајући се у Господа, очекујем пуно и дуготрајно задовољење правде.

  Битно је нагласити, да сам, као некадашњи свештеник СПЦ у Словенији, био више година изложен нељудским прогонима, који су имали за циљ прикривање криминала унутар СПЦ.  Намјера је била да се прогонима спријечи моје  свједочење  у кривичном поступку против бившег свештеника из Љубљане, будући, да сам категорички одбио да лажно свједочим. То свједочење за мене није била само грађанска обавеза, него испуњавање темељних принципа моје Светосавске вјере и заштита Цркве.  Након тога, сви прогони су имали за циљ брутално кажњавање мене и моје породице, а мотивисани су искључиво  мојом укупном улогом у разоткривању криминала у СПЦ.

 Поменуто кривично гоњење је већ давно завршено и некадашњи свештеник из Љубљане је већ  правоснажно осуђен.

  Злостављање мене и моје породице је трајало више година и вршено је систематски и крајње нељудски. У пресуди Суда за радна и социјална права се наводи око 50 конкректних дјела злостављања, међу којима се издвајају разне врсте кажњавања, премјештаји и  отказ уговора о раду. Остављен сам, са женом и четверо мале дјеце без крова над главом и без икаквих прихода, иако је захваљујући мјерама, које сам  искључиво ја предузео, са циљем спречавања финансијских малверзација у цркви у Љубљани, дошло до повећања редовних годишњих прихода у храму у износу од преко 200 000 евра.( Колику су новчану добит остварили по том основу за протеклих 12 година?) Само захваљујући помоћи Божијој преживио сам злостављање. Ипак, све то је оставило тешке посљедице по моје здравље, те ми је званично потврђен и статус инвалида.

  Чак су ми неканонски, противно Уставу СПЦ, и  без поштовања основних правила процедуре (вијеће састављено противно Уставу СПЦ) , у монтираном процесу у Загребу, тачније обичној лакрдији, одузели звање свештеника јер нисам извршио налог о премјештају на другу парохију ( то је био четврти премјештај у четири године  и премјештај у другу државу). Такав случај није забиљежен у историји Цркве. Сакрили су чак и моју жалбу на ту одлуку из Загреба, на коју никада нисам добио одговор.

  Тужилаштво је утврдило ,  да је у свему томе, одлучујућу улогу имао Првослав Перић, Порфирије, који је тада вршио дужност Митрополита у Загребу, а сада врши дужност поглавара београдске Патријаршије.

 Поново ћу нагласити да су чињенице, које наводим, правоснажно потврђене и нико их не може и не смије оспоравати.

  На крају бих додао, да  кривично гоњење против оптуженог не треба доживљавати као преседан у смислу значаја функције оптуженог, будући да се у Љубљани, пред државним судом, већ судило римокатоличком надбискупу Кранбергеру за финансијске малверзације. Исти је у међувремену разријешен са те функције.

Сви текстови повезани са прогоном Жељка Лубарде објављени на нашем сајту, почев од 2017. године:

Миро Рајлић: Одговор Николи Милованчеву

Мр.сци Ж. Лубарда:Одговор на текст Г. Н. Милованчева, објављеног поводом писма Г. М. Рајлића (видео)

Миро Рајлић: Екуменистичка проституција

Миро Рајлић: Да зна коза шта је срамота... (уз осврт Уредништва у прилогу)

Миро Рајлић: Злостављање потврђено

Миро Рајлић: Инцидент пред судом у Љубљани

Прота Ж. Лубарда:Чињенице о злостављању коме сам изложен као свештеник Епархије загребачко-љубљанске

Миро Рајлић: Неко се боји истине...

 Миро Рајлић: Зашто нема новца?