Помаже Бог, поштовано Уредништво, драга браћо и сестре!

Свети Козма Етолски упозоравао је да ће у последња времена свештеници постати најгори и најнечастивији, бринући више о земаљском него о духовном. Пророковао је велику духовну кризу, позивајући вернике да се ослоне на Свете оце и молитву како би препознали обмане, јер ће се људи удаљити од истинске вере.

Ми управо живимо у последњим временима – свеопштој деградацији вере и људских особина, где светом владају непросвећени и духовно мртве особе. У ову врсту људи спада и главни јунак овог текста – шабачки владика Јеротеј Петровић, о коме је на порталу „Борба за веру“ писано у више наврата, нажалост, по верни народ Епархије шабачке никада у позитивном контексту. Принуђени смо поново да се огласимо како би читаоци сазнали за сва најновија антицрквена непочинства ковиљског ђака Јеротеја.

Наступила је четврта година откако је Јеротеј засео на трон Шабачке епархије. Последице његовог „духовног“ руковођења“ су катастрофалне. Како рече један стари побожни сељак из околине Мачве: „Мање би штете од њега сачинио надбискуп папске цркве.“

У многим селима Епархије, чак у у Цркви Свете Петке у Шапцу, без икаког ваљаног образложења, затворени су Храмови или се богослужења врше једном месечно. Једном приликом на манастирској слави за време трпезе, стари прота питао је Јеротеја због чега је донет декрет о забрани служења литургије у варошицама и селима. Одговор је следио: „Могу данас сви да приуште да из села у град на службу оду аутомобилом“.

Најновији Акт о забрани служења, тј. затварања Цркве, односи се на светињу (брвнару) Светог Архангела Михаила у Тршићу, подигнута у периоду од 1999. до 2003. године, где се Света литургија редовно служила. Овај гнусан Акт јесте Јеротејева освета за све вернике, који нису хтели лажно да сведоче против свештеника Горана Вујанића, за кога црквени суд Епархије, ни после две године од покретања поступка, још није донео одлуку о његовом статусу, иако је био дужан да то уради у року од годину дана. Њему су Актом Јеротеја забрањени сви обреди, па чак и духовни разговори. Важно је напоменути да је отац Горан осуђен пре саслушања, на који још није позван, као и без било каквог утврђивања кривице. Чувени каноничар, епископ др Никодим Милаш, у свом делу „Казнено право“, упозорава: „Без формалнога суда никоме никаква црквена казна не може бити наложена за дотични преступ, за који се докаже да је заиста извршен.“ Врхушка СПЦ руководи се начелом: „Кадија те тужи, кадија ти суди.“

Верни народ сумња да су поједине Цркве широм Епархије озвучене, нарочито на местима где се о Јеротеју воде разговори, па се исти народ  с правом пита, има ли основа да страхује да се исповест може злоупотребити?

Уколико се неко од клира противречи или чак искаже добронамерну критику на рачун Јеротеја, исти бива по кратком поступку премештен у другу парохију или стављен на црквени суд. Ни најближији сарадници Јеротеја нису поштеђени, па ако неко „мало“ сагреши, дужан је да прави метаније пред њим, а исти појединци тврде да узурпатор Шабачке епархије има антипатије према свештенству.

Са неверицом је српски народ, без обзира колико је ко побожан, прочитао указ Јеротеја, да се у Храмовима Епархије више не приноси колач и кољиво у част Светога оца Саве (https://borbazaveru.info/content/view/21411/1/.

Према Уставу СПЦ, 175. члан, тачка 5, свештенство је у обавези да реже колач на празник Светога Саве. Поједини клирици нису хтели следити указ, па су освештавали колач и кољиво у част Светога Саве. Због тог чина, поједини су били на „рибању“ у манастиру Богоштица. Ислеђивао их је нови епархијски намесник Драган Јеремић, који на том позиву однедавно, све због заслуга лојалности према Јеротеју.

У протеклом периоду догодила се у два смртна случаја у Шабачкој епархији. Први случај везан је за пароха Цркве у Бањи Ковиљачи, Славољуба Марковића, који је од нама непознатих лица претучен, што је проузроковало да је после четири месеца коме преминуо. Нећемо се бавити разлозима због чега је покојни свештеник Слабољуб нападнут, него немилостивим поступцима Јеротеја. Наиме, најпре је Јеротеј свештеника Марковића рашчинио, без ваљаног образложења, да би затим, у више наврата, пре гнусног злочина, отац Славољуб тражио разговор са шабачким владиком, међутим, никада није добио узвратни одговор. Круже приче да је имао одређених приватних проблема, са којима је желео да подели са „својим“ владиком, како би се на позитиван начин решио изазов. Након смрти оца Славољуба, на одслуженој архијерејској литургију у Крупњу, Јеротеј је без стида и образа изјавио, „да је имао намеру да помогне покојном проти.“

Други случај везан је за напрасну смрт Милутина Перића из села Горње Борине које се налази подно планине Гучево. Покојни Милутин је био ктитор многих Цркава у Епархији, а са својом сестром подигао је Богомољу у Борини посвећену Ави Јустину Ћелијском. Његово срце није издржало вест, да је Јеротеј забранио богослужење у његовој задужбини, па је неколико дана након сазнања отишао Богу на истину.

Јеротеј се понаша као аутократа, као неко ко има неограничену власт у Епархији. Стога не чуди, да он пре него што дође у посету манастиру или парохијској Цркви, и одслужи новотарску архијерејску службу, обавезно изврши одређене протоколне радње, попут: провере да неко од неподобних мирјана не буде присутан, како би се избегла незгодна питања; да што више црквених службеника буде на окупу, и да свако поведе што већи број чланова родбине, у намери да се стекне утисак о многобројности народа где Јеротеј служи; шта ће од разних ђаконија бити сервирано на трпези „љубави“, на којој седе мирјани који претходно буду замољени од свештенства да не постављају шкакљива питања владики, мада је најбоље да га уопште ништа не питају, већ да једу и пију и иду својим кућама.

Када дође у посету старешини манастира или Цркве, Јеротеј, што лично, што преко својих сарадника, дели савете које наводе да се убудуће Света литургија служи по прототипу модерниста, у народу познати као новотарци. Зато је све више случајева да свештенство Епархије из „страха од Јудејаца“ послуша Јеротеја, те почне служити по новом устројству.

Јавна је тајна да клир Шабачке епархије не воли епископа Јеротеја, коме је пошло за руком да уједини сав црквени клир против њега, и они који служе по старом богослужбеном поретку и тзв. новотарце (реформаторе литургије). Па, ипак, сви они немају храбрости да иступе заједничким снагама против старешине Епархије, него гурају народ испред и гунђају себи у браду. Тако да с пуним правом и они сносе одговорност за ситуацију у Шабачкој епархији.

Чињеница је да народ Јеротеја од самог устоличења није прохватио за владику – велико је неповерење и раздор - делимично из разлога што је он један у низу монаха из Ковиља постављен за епископа СПЦ. Јер, српски народ, иако верски неписмен, ипак, зна да сво духовно зло долази из манастира Ковиљ, оличено у личностима Иринеја Буловића и Порфирија Перића, који су духовни узори Јеротеја, кога саветујемо, пошто знамо да чита све текстове о њему на порталу „Борба за веру“, да одступи са трона Шабачке епархије, оде у неки манастир, код искусног духовника, где ће окајати своје грехе. Претходно би требало за сва недела које је починио, сходно канонима Цркве, да јавно тражи опроштај од народа.

Сви досадашњи антицрквени поступци Јеротеја говоре у прилог томе, да је од стране Београдске патријаршије намерно постављен на чело Шабачке епархије, као једне од најстаријих и најутицајних Епархија СПЦ,  с предумишљајем да је духовно разори и од ње направи будући модел за унијаћење Срба широм осталих Епархија. Јер како објаснити чињеницу, да он с обзиром на психијатријску дијагнозу коју поседује (ОКП), уопште може бити изабран за епископа, и да поред толико сачињене штете у духовном животу Епархије није позван на одговорност.

Но, кад - тад правда је достижна, нико неће избећи заслужену казну. Сви они из БГ патријаршије који су огрезли у јереси и муљу греха, треба да се сете речи  Светог владике Николаја: „Оканите се зла, тешка је рука Немањића Саве!”

Верни народ Шабачке епархије, у трећу недељу Великог поста, лета Господњег 2026.