Јеротеј Петровић свештенике размешта као лего коцкице а светиње затвара јер му се може. Ево и како, а закључићемо врло лако.

На јучаршњем скупу (15.03.) испред затворене Цркве Светог Архангела Михаила у Тршићу није се појавио ниједан свештеник. Дословно ниједан! Црквени службеници - ви који сте најпозванији да сведочите истину ћутите јер вам је само стало до личног дохотка, иако знате много више и много горег што се у Епархији дешава од оног што ми знамо. Дакле, пристали сте на лаж и шта нам онда проповедате у Црквама?

Бранко је рекао пред Црквом и окупљеним народом, да му је тражено да сведочи лажно и да му је тражено да са аудио снимка препозна глас оца Горана. Није ли то доказ да је или Црква била озвучена или да је неко снимао у Цркви без да је било кога обавестио или још горе – да је аудио снимак резултат преваре (вештачка интелигенција и сл.)? Пошто је одбио да саучествује у томе, добио је забрану да му свештеник две године уђе у кућу. Не да верујем у то да је Бранко данас рекао истину, него знам. Бранко није једини који је добио овакву забрану, познајем још људи. Не знам ко су пароси који су пристали на спровођење такве забране, али зар вас ни мало није стид, не од мене, не од нас, није ли вас стид због свега што знате и на шта својим ћутањем пристајете кад уђете у олтар и подигнете руке к Господу Богу? Просто невероватно, ако сте развили посебан механизам за искључење амигдале, предлажем да патентирате проналазак.

Уместо што мучимо Јеротеја да се игра између две ватре сам против свих, могли смо ствари да решимо много једноставније и ефикасније: да док нам се Цркве не отворе и свештеници не врате међу народ попут оца Горана Вујанића, ми једноставно у наше куће уопште не примамо свештенике који на сав овај неморал ћуте. И немојте мислити да ја све ово пишем са некакве заштићене позиције. Преживех и незаконите отказе и смањене плате и незаконите технолошке вишкове и прогоне и клевете и лажи и понижавања и шта све не и опет мене ево, а рудника нема и многих гонитеља нема више и све то захваљујући Господу Богу Јединоме. Преживе и мој отац кад је остао без посла скоро 20 година пре пензије, па ево нас. То ме сад мало збуњује јер у кога ви верујете кад сте пуни страха?  

Посебно су занимљиви они који се намећу као организатори скупа у Тршићу, који „знају људе“, „знају како“ и сваког ко би предузео нешто конкретно ућуткају и склоне, који се никад јавно не сукобљавају са ауторитетима (световним, црквеним, потпуно небитно) јер са истим имају добру сарадњу, ништа неће јавно рећи или потписати или написати и погађате – имају нула резултата за општу ствар. За личну ствар је резултата ипак мало више. Ко се препозна то је већ његов лични проблем.

Претње код нас не пале, не плашимо се казни јеретика, заправо не плашимо се ничега и ако осетимо да се ова прича са затварањем Цркава не решава по правди и истини, можемо само у све ово да уђемо са пуним капацитетом јер добро ми знамо ко је хтео да нас остави зверима на извол'те а ко није. Отац Горан Вујанић није. Шта вам говори чињеница -  црквени службеници - да већ годинама не можете да нађете никога ко је спреман да лажно сведочи против њега?

Ви знате шта значи наш пун капацитет и не, ми не одустајемо од СПЦ коју смо наследили од Светог Саве и не дамо да се наше светиње затварају и да се народ тера од Цркве. Јеротеј би могао да нам каже за почетак зашто верни народ избегава одлазак у Цркву у коју он долази у Лозницу да служи и зашто се онда вероучитељима наређује колико ко и кад мора да доведе на службу коју народ бојкотује? Нећете ваљда опет да пустите на нас оног вашег службеника за окрпљавање, проглашавање секташима, оптуживање за уношење немира и крпљење свих маркетиншких проблема генерално... да видимо како ће то да прође. Тако исти ваш службеник је био последњи (пре затварања) свештенослужитељ Цркве Светог Архангела Михаила у Тршићу и гле „чуда“ није се појавио на јучерашњем скупу.

Марија Алимпић, „Заштитимо Јадар и Рађевину“