Поводом текста нашег читаоца Селимира Станковића под насловом О новом документарцу о „новом Арију“ Атанасију (овде:), јавио се читалац потписан као Немања, са текстом у коме оспорава наводе везане за књигу Оливере Јовановић  „Тако је говорио отац Тадеј или о богословљу светог оца Тадеја Витовничког“.

Из Немањиног писма закључили смо да он од скоро прати наш сајт, јер би у противном знао да је за објаву опонентских текстова на "Борби за веру" крајње излишно позивати се на закон о информисању.

Они који нас читају од почетка знају да је то једини слободан српски православни медиј, на коме су објављивани и текстови окорелих новотараца и екумениста.

Немања своје лоше искуство пројектује на наш сајт, јер је приступ црквеним медијима апсолутно забрањен за свако мишљење које не прати екуменистичко-новотарски наратив. Проверите. Пошаљите свој текст, у коме заступате Светосавско Предање, било ком медију Београдске патријаршије, па ћете се уверити у ово што говоримо.

У заглављу рубрике „Писма посетилаца“, коју смо отворили управо ради вођења унутарцрквеног дијалога и могућности да и мала браћа Христова имају где да искажу своје мишљење, лепо пише: 

  "Ставови изнети у писмима посетилаца представљају ставове аутора тих писама. Ти се ставови могу, али не морају нужно слагати са ставовима Уредништва сајта. Уредништво писма посетилаца објављује у циљу вођења унутарцрквеног дијалога, без кога нема изласка из садашње духовне кризе."

Дакле, кад се неко не слаже са нечим што је изнето, има – као што смо већ рекли – могућност да искаже своје виђење.

Такође, као позивалац на закон о информисању требао би да зна, да Уредништво није у обавези да објави деманти који садржи лаж.

А Немања, између осталог, тврди:

„Познато је и да је старац Тадеј, по духовном расуђивању, причешћивао и студенте и младе људе који су пролазили кроз велике напоре и искушења, иако понекад нису били припремљени, управо из разлога како би их укрепио духовно“.

То је неистина. Старац Тадеј никада никог није причестио без прописане припреме. Прича о причешћу неприпремљених "ради духовног укрепљења" има за циљ потпуно укидање припреме, о чему ћемо нешто касније.

Немања даље оспорава тврђење Селимира Станковића да Оливера Јовановић у својој књизи наводи како се отац Тадеј залагао за сваколитургијско причешћивање оних који посте среду и петак и све постове.

Ми немамо књигу Оливере Јовановић, тако да не можемо да проверимо тачност навода. Ако неко има ту књигу, замолили бисмо да нам слика поглавље „Причешће“. Посебно очекујемо од саме ауторке књиге и њеног заступника Немање да нам то пошаљу. Уколико не пошаљу, сматраћемо да су наводи Селимира Станковића тачни, а Немањин деманти у потпуности манипулативан и лажан.

 Међутим, имамо доказ да оспоримо Немањину тврдњу да  "је крајње неправедно и неистинито представљати сестру Оливеру Јовановић као некога ко наводно приписује старцу Тадеју ставове који су супротни предању Српске Православне Цркве“.

Да, Оливера Јовановић не само да приписује старцу Тадеју ставове супротне предању СПЦ, већ и фалсификује учење и причасну праксу старца Тадеја.

У интервјуу сајту „Магазин Политика“ од 26.3.2025. године каже:

„Када је реч о посту, отац Тадеј се држао светоотачког става да је послушање веће од поста и од молитве.

– Младе поклонике, чији родитељи нису дозвољавали да посте, а он је захтевао апсолутну послушност родитељима, причешћивао је без поста – каже наша саговорница.

Ево, како то објашњава: – Послушање је веће од поста и молитве зато што онај који је непослушан, узалуд се моли и пости. Господ не прима његове молитве зато што је у ратном стању са ближњим својим (родитељима)”.

https://magazin.politika.rs/sr/clanaka

Изјава Оливере Јовановић да је отац Тадеј „младе поклонике којима родитељи нису дозвољавали да посте причешћивао без поста“ је АПСОЛУТНА НЕИСТИНА!

Оливери Јовановић и сличнима, који себе приказују као велике познаваоце оца Тадеја, па се чак називају и његовим „духовним чедима“, могу да поверују они који старца нису познавали.

Међутим, у нашем Уредништву имамо брата који је одлично познавао оца Тадеја, његов живот, поучавања, његова богослужења и причасну праксу.

Шта више, и он је један од оних којима родитељи нису дозвољавали да пости, и са тим проблемом се обраћао за савет старцу Тадеју.

Старац му је дословно рекао: „Послушај родитеље“.

Међутим, НЕМА НИ ПОЈМА ДА ЈЕ ТОГ БРАТА, ИЛИ БИЛО КОГА ДРУГОГ, ОТАЦ ТАДЕЈ ПРИЧЕСТИО БЕЗ ПОСТА!

И да се разумемо: послушање је ограничено Законом Божијим. Заповестима Божијим. Уколико родитељ или духовни отац тражи од свог детета односно духовног чеда било шта што крши Заповести Божије, ту послушање више не важи. То је светоотачки став, и тог става се отац Тадеј, као доследни светосавац, држао.

Прича о фамозном послушању духовнику који укида светосавску причасну праксу под изговором "пастирске бриге за духовни живот верних и ради укрепљења духовног" (како се Немања изволео изразити) је новотарска замка за укидање причасне припреме, што новотарци увелико спроводе.

Немамо времена ни намеру да се детаљно бавимо књигом Оливере Јовановић. Довољно нам је да видимо ко подржава, организује и учествује на њеним промоцијама (ликови са фанариотским панакамилавкама), па да нам буде јасно да се ради о новотарској причи. У прилог томе говори и податак да је писац предговора Фотије, ноторни екумениста и новотарац.

Сам наслов књиге „О богословљу светог оца Тадеја“ је не само претенциозан него и нетачан. Јер, отац Тадеј није био теолог. Није имао своју „теологију“ (у класичном смислу). Лично смо били присутни случајевима где је ускраћивао благослов за упис на Теолошки факултет.

„Теологија“ старца Тадеја је било његове смирење, које је извирало из дара Исусове молитве.

И обрнуто.

То је све.

Иначе, око старца Тадеја се окупљао велики број тешких опрелешћеника и манипулатора (углавном нека београдска "интелетуалистичка елита"), међу којима и велики хулитељ Цркве и екумениста Владета Јеротић. Они су детиње простодушног старца "кљукали" сопственим теоријама и глупостима (ради својих или нечијих интереса), које су потом проглашаване за виђења и учења старца Тадеја.

Оливера Јовановић у својој књизи приписује старцу једну од тих небулоза, да је он, тобоже, имао виђење неких честица бржих од светлости... затим о Теслином тајном оружју итд...

Старац Тадеј је био човек свет. Та светост потицала је из његовог подвижничког живота, држања светосавског предања и дара Исусове молитве, којој су га научили монаси из Оптине...

Свако калемљење и „откривање“ његових тобоже необјављених поука, учења, пракси, тајних увида његових "духовних чада", су злоупотреба старца и његовог истинског предања.