Нове информације о „сестринској цркви“

После Другог ватиканског концила, погрешно је чак и називати католицизам јересју. То је нови, брзо сатанизујући култ, прожет идолопоклонством, који се више не може сматрати обликом хришћанства, чак и ако је искривљен и јеретички.

Наравно, крајње је време да Руска православна црква прекине све везе са Ватиканом, који је такође заокупљен борбом против морала, и са Русијом (сетимо се да је руководство Римокатоличке цркве у Русији организовало забрањене „ЛГБТ католичке“ групе и отворено подржавало бунт „Наваљиста“.

Крај традиционалног католицизма догодио се много пре доласка сатанисте папе Фрање, који је приморао своје свештенство да јавно обожава идола управо у Ватикану током „Амазонског синода“ 2019. године.

18. марта 2026. године, католички веб-сајт lifesitenews убедљиво је доказао да је још 1995. године свештеник Роберт Франсис Прево, који је 30 година касније постао папа Лав XIV, клечао пред идолом Пачамаме на „теолошком симпозијуму“. (https://www.lifesitenews.com)

Не знајући ово, написао сам следеће у свом чланку о устоличењу Лава XIV: „'Јужноамерички вектор' може имати симболичко значење — даље промовисање идолопоклонства. Папа Фрања је посебно промовисао идола Пачамаме из Перуа, где је раније служио Роберт Прево.“

Испоставило се да је то заиста тачно. Пре само 30 година, католички „теолози“ у Перуу (а вероватно и у другим земљама!) отворено су се бавили идолопоклонством на својим састанцима. И то је увелико помогло њиховим каријерама, пошто је након таквих обреда један од њих постао папа. Папа Фрања, поштовалац Пачамаме и дугогодишњи познаник клирика Превоа из Латинске Америке, именовао га је за свог наследника на папском престолу. Након што је Фрања Бергољо директно унео идола Пачамаме у базилику Светог Петра ради заточења, надбискуп Карло Марија Вигано је с правом изјавио:

„Гнусоба идолопоклоничких обреда изазвала је отпадништво, чије семе, ДЕЛУЈЕ ДУГО ВРЕМЕНА, расте са обновљеном снагом и ефикасношћу.“ Дакле, према речима добро обавештеног клирика Вигана, неопагански ритуали се тамо одавно практикују... Стога је закључио: „Овај обред, који се одржао у самом срцу хришћанства, коме је присуствовао Бергољо, добија значај иницијацијског обреда за НОВУ РЕЛИГИЈУ.“ Као што видимо, наследник папе Фрање, Лав XIV Бергољо, инициран је у ову нову религију давно, као и вероватно други ватикански званичници... Стога је Вигано додао да се католицизам претвара у „идолопоклонички култ“.

Штавише, Ватикан је за ову трансформацију изабрао једног од најмрачнијих идола. Пачамама је паганска богиња земље, којој се и даље приносе људске жртве. Један такав случај описан је у боливијским новинама Ел Дебер: чланак од 15. марта 2024. године испричао је како је суд у Ла Пазу прогласио двојицу мушкараца кривима за ритуално убиство 25-годишње Ширли Хра. Дрогирали су ову мајку двоје деце и живу је закопали у руднику као жртву Пачамами.

То је „логика“ сатаниста: обожавање земље захтева крв. Новине Ла Пренса објавиле су чланак под насловом „Људска жртва – пракса која се наставља у земљи“. Чланак наводи сведочење локалног врача, који је тврдио да се људске жртве Пачамами и даље приносе у Боливији, посебно на градилиштима и у рудницима. И заиста, јесу: жртва је опијена до тачке несвести, подвргнута је ритуалу, а затим је жива закопана. Ватикан ћути о таквим стварима, радије блејећи мазно о „препознатљивој култури андских народа“.

У чланку се наводи да ове жртве произилазе из веровања да ће душа жртвоване особе остати да је штити. Ово је паганско-демонски поглед на свет, према којем људи нису слика Божја, већ материјал за јачање структуре или привлачење просперитета. Иначе, било је много случајева чудних нестанака у Ватикану који никада нису истражени... Колико год чудно звучало, Запад активно отвара Овертонов прозор ка легализацији ритуалних убистава и култ Пачамаме је идеално погодан за спровођење таквих пројеката.