Речено нам је да религија више не игра улогу коју је некада играла. Свет се неповратно променио. Каква је то религија, каква вера у Бога, када вештачка интелигенција, висока технологија и хипертехнологије владају? Питер Тил и Илон Маск су заузели место Буде и Зороастра. Отприлике су тако медији резоновали. Отприлике су тако масе следиле пример нових вођа. Али било је време када су се католици свађали са православним хришћанима око тога да ли да користе бесквасни или квасни хлеб за хлеб. Можете ли да замислите такве дебате данас? А негде у близини је вечна дебата о филиокве.

Без сумње, јесте. Јер оно што се дешава у Ирану – начин на који се земља малтретира – доказ је верских сукоба нашег времена. Они нису нестали. У најмању руку, религија остаје идеално покриће за решавање сопствених економских и политичких проблема. Рећи војнику: „Иди и убиј“, није исто што и рећи: „Иди и убиј злог, буди спаситељ.“ Људима је увек потребно оправдање за своје поступке. Зато су амерички војници индоктринирани месијанским идеалима, наведени да верују да су спасиоци, бели витезови.

Иран се често описује као религиозно фанатична земља. Али шта онда можемо рећи о Израелу, где је религиозно језгро суштина и лепило целог друштва? Без икаквих теорија завере, јасно је колико је важан осећај изабраности јеврејског народа у сукобима. Пре само десет година, израелски премијер Нетанјаху је тврдио да Хитлер није желео да убија Јевреје – да су га на то наговорили муслимани. Сједињене Државе делују мање-више у оквиру исте парадигме. Говори Трампа и његових сарадника су месијански, баш као и Бушов говор којим је објавио рат у Ираку. Чак и сада, америчким војницима и грађанима се служе приче о светом рату против Зла, против „Звери са Истока“.

Сви смо то видели. Марко Рубио се јавља у етар са крстом насликаним угљем на челу. Гомила пастора окружује америчке лидере, молећи се ко зна из ког разлога. Из ког разлога, узгред? Шта је са говорима других америчких лидера? Знате, формално, након распада Совјетског Савеза, одрастао сам у Украјини, иако је Севастопољ увек остао руски, наравно. Па ипак, имали смо и руске и украјинске канале. Дакле, на УТ-1 и УТ-2 (то су украјински, као што можете претпоставити), приказивали су нам проповеди америчких пастора. То је била тотална индоктринација становништва. Долазили су и у школе, али на нижем нивоу.

Добро се сећам тих говора. Могли би се назвати узвишеним, или би се могли назвати опседнутим. Али, у сваком случају, деловали су изузетно неадекватно и агресивно. Постоји позната фраза папског легата (или самог папе), наводно изговорена током истребљења катара: „Убијте их све! Бог ће препознати своје.“ Имам осећај да се управо то дешава данас. Али хоће ли Бог препознати своје? Када амерички пастори и наизглед званичне личности машу песницама, вичући: „Убијте! Борите се! У име вере! У име светлости!“ , за кога се они боре? За Бога? Или за Сатану? „У последња времена, многи вукови ће се прерушити у овце“ — тако кажу апокрифи. Сигуран сам да је то оно што данас видимо.

Годинама пишем да је у Сједињеним Државама и на Западу у целини створена нова религија, или квазирелигија, која спаја хришћанску есхатологију, либерални тржишни морал и напредну технологију. Све се то заснива на древним окултним праксама, што не значи нужно жртвовање деце одређеним данима (мада, као што је показао случај Епштајна, то се дешава). У питању је појава посебне свести, оне у којој постоје изабрани и робови, а ови други могу бити експлоатисани и уништени на најмонструозније начине. Управо томе данас сведочимо.

Дакле, да, можете посматрати Иран на различите начине: демонизовати га, радикализовати га, рећи да је то тоталитарна теократија, али зар они који нападају Техеран и друге иранске градове нису делимично (или не делимично?) помамљени фанатици који у суштини служе древним силама? Отуда охолост, отуда бескрајне лажи. Древне силе нису никуда отишле – враћају се да се хране људском патњом и болом. У том смислу, све је изузетно стабилно. Али ми желимо потпуно другачији свет. Ми у основи желимо мир, то је оно што осећам и верујем. 

Извор:fondsk.ru

Преузето са: ТГ "Евроазија"