17. марта 2026. године упокојио се Католикос-Патријарх целе Грузије Илија Други. Архијереј који је обележио једну епоху, и који је још за живота сматран светим и пророком.

На сахрани су били присутни поглавари или представници већине Помесних Православних Цркава.

Догађај о коме пишемо везан је за вођу делегације Руске Православне Цркве, митрополита Илариона Алфејева, некада десне руке патријарха Кирила и другог по рангу у хијерархији РПЦ, који је - као што је нашим читаоцима познато – пензионисан због геј афере.

Алфејев је, иначе, био дугогодишњи шеф Одељења за спољне црквене односе РПЦ, које је основао митрополит лењинградски Никодим Ротов (духовни отац патријарха Кирила), тајни кардинал, као екуменистичку перјаницу која деценијама ради на покатоличавању руског народа. Као Кирилов и папин миљеник, Иларион је виђен и као будући патријарх.

У јуну 2022. године, без објашњења, послат је у Мађарску, где је добио постављење на трон митрополита будимпештанског и угарског, поглавара једне од најмањих епархија Руске Православне Цркве.

Затим су медији ово мистериозно смењивање повезивали са „антиратним ставом” митрополита, називајући његову смену „оставком године”, а сам Иларион је прокоментарисао своје деградирање на следећи начин:

"Можете сматрати да је пут направио веома оштар заокрет, нисам се уклопио у њега и завршио сам на ивици пута. Али ово је боље него да сам залетео у јарак да би ми се ауто преврнуо и експлодирао“.

Ово је била алузија на могућност да пострада у „саобраћајној несрећи“.

У исто време, осамнаестогодишњи Георгиј Сузуки, православни младић из руско-јапанске породице, понудио му се за келејника. Пре тога, он је већ био у преписци са Иларионом и, према Георгију, желео је да подржи јерарха, који је изгубио положај, и да постане ученик митрополита.

Иларион је пристао и позвао Сузукија да ради на парохији Свете Тројице.

У октобру 2022. младић је стигао у Будимпешту.

Сузуки каже да је у почетку живео у својој келији и виђао се са митрополитом само у стварима на које га је обавезала послушност, али га је после неколико недеља Иларион позвао да се усели у собу у његовом стану да помаже у кућним пословима. Георгије је пристао и преселио се у митрополитове одаје.

Иларион је у новембру одвео Сузукија на дачу у Француској, која, према Георгију, припада митрополиту. Тамо се Георгиј разболео и провео неколико дана са високом температуром. Тада је, према његовим речима, дошло до његовог првог физичког контакта са митрополитом: Иларион је приликом другог напада грознице скинуо Георгија до гаћа и легао у кревет, наводно да би угрејао младића.

Како се Георгиј сећа, од тада су све више почели да проводе време у кревету заједно. Иларион је најпре долазио да „превери” младића због његове болести, а онда, када су се вратили у Мађарску, почео је да га посећује увече, да би на крају редовно спавао са Георгијем. Притом, како тврди Георгије, ствар није дошла директно до сексуалног односа.

Према Сузукију, био је под сталним психичким притиском, а у септембру 2023. године, када је покушао да изрази незадовољство, почео је да добија претње од Илариона: митрополит је изјавио да би младић могао имати проблема ако се раздвоје.

После неког времена, Сузуки је поставио митрополиту питање: „Шта ће се десити ако те оставим?“ — и снимио Иларионов одговор на аудио. На снимку Иларион каже да ће се Георгиј „осећати лоше“ и да му „ништа неће успети“.

Од тада је Георгије почео чешће да снима шта му се дешава, наводно да би осигурао сопствену безбедност.

На једном снимку Иларион забрањује Сузукију да носи пиџаму пре спавања. Георгиј каже да му је хладно, али Иларион одговара: „Није ти хладно“ (аудио снимак је на располагању редакцији).

Према Сузукију, митрополит је рекао да жели да га „осети својом кожом“ и „приљуби као отац“. Неколико пута је Георгиј закључавао собу - тада је Иларион покуцао на врата, а Георгиј је морао да их отвори. Сузуки каже да је понекад избегавао ноћне контакте са Иларионом, позивајући се на лоше здравље, и то је веома наљутило митрополита - сутрадан је био нервозан.

Редакција „Нове Газете“ има видео снимке на којима Иларион у доњем вешу седи на кревету са скоро голим Сузукијем.

Георгиј је у интервјуу детаљно говорио о Иларионовом узнемиравању:

https://www.youtube.com/watch?t

За оне који желе да детаљније прочитају о целом овом случају (са фотографијама и видео записима), дајемо следећи линк:

https://borbazaveru.info/content/v

Синод РПЦ – узимајући у обзир пресуду о резутатима рада Комисије за проучавање стања у Будипештанско-угарској епархији, дана 27. децембра 2024. године донео је одлуку да замоле Предстојатеља Руске Православне Цркве у складу са правом које му даје Устав Руске Православне Цркве („Вршећи своју канонску власт, Патријарх московски и целе Русије даје братски савет епископима <…> у вези са њиховим личним животом“, Устав IV.7.ч) скренути пажњу митрополиту будимпештанском и угарском Илариону на несклад између природе његових односа са његовим непосредним окружењем и његов живот у лику монаха и свештенослужитеља.

„Синод је одлучио да Његово Високопреосвештенство Митрополита Илариона ослободи управе Будимпештанско-угарске епархије и пензионише“ (потом је премештен на једну парохију у Чешкој).

https://borbazaveru.info/co

ПОНОВО СУЗУКИ

Георгиј Сузуки се ових дана поново огласио и у видеу изнео запажање једног знамења са сахране патријарха Илије, које је промакло свим православнима у свету осим њему.

Сузуки у видеу, који се може погледати на нашем „Телеграм“ каналу (https://t.me/borbazaveru), између осталог, каже:

„На сахрани је био и митрополит Иларион, који се недавно нашао у центру сексуалног скандала. Но, Бог се не да ружити. Догодило се чудо које су сви видели. Када је митрополит Иларион пришао телу патријарха Илије и савио се да га целива, њему се откачила панагија и пала на под.

За оне који не знају, панагија није просто украс. Сама реч „панагија“ (грч. Παναγί – Свесвета) у грчком и православном свету је најчешћи назив за Пресвету Богородицу. То је особени медаљон са изображењем Мајке Божије који носе православни архијереји. Панагија је одличје архијерејског достојанства и знак да епископ управља Црквом под покровитељством Мајке Божије.

Зато, моменат када се панагија откачила и пала на под има савршено јасно значење: то је знак да је Покров Божије Матере напустио тог архијереја.

Овде постоји још један важан моменат.

Патријарх Кирил је - упркос неоспорним чињеницама о његовој кривици – заштитио митрополита Илариона. После свега што је учинио, митрополит Иларион је требало да буде рашчињен. Међутим, то се није догодило.

Али, догодило се нешто знамењско: оно што није учинио патријарх Кирил, учинио је одмах после смрти грузијски патријарх Илија.

Постоји још једна епизода коју је испричала мајка митрополита Илариона, у једној његовој аутобиографској књизи.

Када је Иларион, као младић, дошао у Грузију у један манастир, тамошњи игуман, Михаил, је рекао: „Он ће бити лош монах“. Многи су се сада опоменули тих речи.

Интересантно је то што се сада у Грузији говори о могућој канонизацији патријарха Илије. Неки питају: да ли се догађају чуда, неопходна за канонизацију? Но, ово што се догодило на његовој сахрани је одговор на то питање.  На неки начин, патријарх Илија је већ  после своје смрти испунио своје архипастирско служење“.

ЗАКЉУЧАК

Овај догађај је грандиозни доказ неколико ствари:

1. Патријарх Илија је Светитељ;

2. Иларион је де факто рашчињен, иако не и де јуре;

3. То је потврда нашег упорног тврђења: епископи јеретици и остали отпадници не губе благодат тек када буду саборски осуђени, већ за кршење канона бивају рашчињени Духом Светим. Евентуална саборска одлука је само потврда чињеничног стања. Као што ни одлука Сабора о канонизацији неке личности не значи да је та особа постала света канонизацијом, већ је саборска одлука само потврда чињенице да је та особа света, што се пројављује кроз рецепцију њене светости у народу (наравно, уколико те рецепције нема, као што је случај са ововременским канонизацијама које врше србопаписти, на пример епископа бачког Иринеја Ћирића и других, такве канонизације нису валидне).