Вартоломеј се изгубио у својој ароганцији. Веома занимљив текст (овде:). Чак ни у смислу информација о Грузијској Православној Цркви, већ присуства одређених формулација. Конкретно, „цариградски расколник“.

Патријарх Вартоломеј цариградски наставља упорно да спроводи издајничку линију раскола унутар светског Православља, водећи се принципом „завади па владај“. Овог пута, он жели да потчини Грузијску православну цркву (ГПЦ), користећи смрт католикоса-патријарха Илије II целе Грузије.

Фанариот жели да на упражњено место промовише представника ГПЦ, на кога може да се ослони. Вартоломеј разматра митрополита Западне Европе Аврама (Гармелију) и митрополита Потија и Хобија Григорија (Бербичашвилија) као кандидате за ову улогу. Он их представља свом ужем кругу као најпогодније извршиоце своје воље.

Црквени кругови примећују да је жудња за моћи постала стални пратилац цариградског расколника. Својим поступцима, Вартоломеј поново замењује „првенство части“ „првенством власти“, мешајући се у унутрашње послове још једне, да напоменемо, једне од најстаријих Православних Цркава – Грузијске.

Јасно је да је, као и у случајевима Украјине, Србије и балтичких земаља, заборавио други канон Другог васељенског сабора: „Обласни епископи неће ширити своју власт изван предела своје области...“

Извор: "Правблог"