НОВА ЈЕРЕС

Епископ браничевски Игњатије ставља под сумњу свеопштост васкрсења и постојање пакла, иако је вера у опште васкрсење темељна догма хришћанске вере, садржана у Никео-Цариградском символу вере. Он се, паушално, позива на Свете Оце и Светог Максима, што је хула, јер Оцима спочитава јеретичка учења:

Игњатије:

„Постоји међу оцима, исто тако код Светог Максима, питање да ли ће сви васкрснути. Да ли ће пакао постојати као патња других људи и, овај, поред раја, да се вечно они пате, да их Господ гледа... Каква може патња бити ако буде смрт укинута и за њих? Смрт је највећа патња...“

ОДГОВОР „БОРБЕ ЗА ВЕРУ“

ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ И ВЕЧНА СУДБИНА ЧОВЕКА

-       Православни догмат и критички осврт на новотарска тумачења ­-

Сажетак

У овом наставку анализираћемо поједина новотарска богословска тумачења која доводе у питање свеопште васкрсење мртвих и постојање вечних мука, указујући на њихову противуречност са Светим Писмом, Светим Предањем и саборским одлукама Цркве. Посебну пажњу посветићемо односу између васкрсења, Суда и вечне судбине човека, као и историјским јеретичким учењима сличне садржине (оригенизам и апокатастаза). Показаћемо да православно богословље недвосмислено исповеда свеопште васкрсење, реалност суда и вечност различитих начина постојања у односу на Бога.

Такође дајемо обавештење, да смо на нашем Телеграм каналу поставили кратак видео запис Игњатијевог излагања са нашим коментарима, који се може скинути и делити на друштвеним мрежама.

Увод

Оно што је типично за главног догматичара Београдске патријаршије Игњатија Мидића, али и за остале игњатијевце, то је кованица „то има код Светог Максима“ или „како каже Свети Максим Исповедник“ или „постоји код Отаца“. И никада, али никада, они не дају референце на то што тврде. Од слушаоца се очекује да Игњатију верују на реч, поготово студената којима предаје. Јер, како ће положити испит, ако му се замере?

Рецимо, ми смо, као ретко ко, ишчитавали дела Светог Максима Исповедника, и он нигде, ни у призраку, не поставља питање да ли ће сви васкрснути. То је измишљотина Игњатија Мидића.

Иначе, догма о васкрсењу мртвих и учење о будућем веку представљају темељ хришћанске вере. Свако релативизовање ових истина неминовно доводи до нарушавања целокупне сотириолошке перспективе. У новотарским богословским дискурсима појављују се ставови који, као што видимо, доводе у питање свеопштост васкрсења, као и могућност постојања вечних мука, често полазећи од редукованог схватања смрти као јединог облика страдања.

Ми ћемо показати несагласност и директну супротност таквих ставова са православним Предањем.

2.

Догматска основа: свеопште васкрсење мртвих

Исповедање свеопштег васкрсења садржано је у Никејско-цариградском Символу вере:

„Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“

Ова формулација не оставља простор за сумњу у:

1. свеопштост васкрсења

1. есхатолошку стварност живота после смрти

Христос сведочи да ће васкрснути сви:

„И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда“

(Јн 5,29)

Апостол Павле потврђује:

„Јер као у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети“

(1Кор 15,22)

Светоотачко предање једногласно тумачи ове стихове као сведочанство свеопштег васкрсења, без изузетка.

У свом делу „Вера светих“ или „Катихизис Источне Православне Цркве“, Свети Владика Николај пише:

Шта значи то: „Васкрсење мртвих"?

• То значи да ће Бог Својом силом учинити бесмртним не само наше душе, већ и наша тела. И то значи да ће свака бесмртна душа бити према својим делима одевена у своје бесмртно тело.

Када ће бити опште васкрсење?

1. На крају света. када нађе Бог да је број спасених и изабраних испуњен.

У каквом су стању душе мртвих до васкрсења?

1. То је стање које претходи вечном блаженству или вечним мукама, према њиховим делима докле су били у телима на земљи.

Којим судом је осуђена душа на привремено блаженство, односно на привремено мучење?

1. Тзв. Посебним или Привременим судом.

Када бива Посебан суд?

1. Одмах после смрти личности.

На коме се суду одређује вечно блаженство или вечна мука?

1. На последњем општем суду, који це зове и Страшни суд.

Када ће бити Последњи суд?

1. На крају света, после васкрсења мртвих.

Каква је разлика између Посебног и Последњег суда?

1. На Посебном суду суди се само души једне личности, а на Општем последњем суду биће суђено заједно и души и телу.

Зашто не би душе праведника одмах после одласка из овог живота уживале вечно блаженство у Небеском царству?

1. Зато што оне чекају на све нас остале, на које оне нису изгубиле успомену и за које се увек и ватрено залажу.

Има ли још који разлог?

1. Има. Оне чекају да буду сједињене са својим васкрслим телима, као и Христос. Мноштво људских бића разликоваће се од мноштва анђела у Царству небеском што ће бити у духовним телима, докле су анђели потпуно бестелесни.

3.

Светоотачко учење о васкрсењу

Свети Јован Дамаскин учи:

1. „Биће васкрсење свих људи, праведних и грешних“

Свети Григорије Богослов наглашава:

1. „Једни ће устати на славу, други на осуду“

Свети Максим Исповедник повезује васкрсење са коначним испуњењем Божијег плана:

1. „Бог ће бити све у свему, али не на исти начин за све“

Из ових сведочанстава произлази да:

1. васкрсење није селективно

1. већ свеопште

1. али са различитим исходима

4.

Питање пакла и вечнИХ мукА

Господ Исус Христос, говорећи својим ученицима о Свом Другом Доласку, Страшном Суду, казни за грешнике и награди за правднике, недвосмислено сведочи да ће пакао бити вечан као и рај:

"И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни."

(Мт 25,46)

Кључна богословска чињеница:

1. исти појам „вечности“ односи се и на живот и на муку

Свети Оци тумаче пакао не као спољашњу казну, већ као:

1. стање одвојености од Бога

1. егзистенцијални начин постојања

Свети Василије Велики:

1. „Лишеност Бога јесте највећа казна“

Свети Исак Сирин:

1. „Они који су у паклу бичују се љубављу“

Ово показује да:

1. патња није условљена смрћу

1. већ односом према Богу

5.

Критика редукције страдања на смрт

Теза да је „смрт највећа патња“ и да без смрти нема страдања представља:

1. антрополошко поједностављење

1. игнорисање духовне реалности

Православно учење наглашава:

1. постоји страдање и без смрти

1. демони, на пример, не умиру, али страдају

Свети Максим Исповедник указује:

1. страдање произлази из погрешног односа према Богу, а не из саме смртности

6.

Историјски јеретички контекст

6.1. Оригенизам

Ориген је учио:

1. коначно спасење свих (апокатастаза)

1. укидање вечних мука

Ово учење је осуђено на Петом васељенском сабору.

6.2. Апокатастаза

Основне карактеристике:

1. негирање вечности пакла

1. свеопште спасење

1. укидање коначног суда

Црква је ово учење осудила јер:

1. противречи Христовим речима

1. укида слободу личности

1. релативизује одговорност

7.

Канонско предање Цркве

Саборске одлуке потврђују:

1. реалност будућег суда

1. непроменљивост коначног стања

Осуда оригенизма на Петом васељенском сабору укључује:

1. одбацивање учења о коначном укидању казне

Ово представља јасан канонски критеријум за оцену новотарских тумачења.

8.

Православна синтеза

Православно богословље држи следеће истине у нераздвојном јединству:

1. Свеопште васкрсење

1. Реалност суда

1. Вечност последица

1. Бог као љубав и правда

Кључна формула:

1. исти Бог

1. различит доживљај

1. 9.
   
2. КАКВА ДОГМАТИКА - ТАКВА ЕТИКА

   Ако је вера:

   1.  вера у Васкрсење,
   1. вера у Суд, 
   1. вера у вечни живот,

   онда су и дела прожета одговорношћу, покајањем и подвигом.

   Ако је, пак, догматска претпоставка да личност ишчезава у непостојању и да пакао не постоји, онда:

   1.  грех губи метафизичку озбиљност,
   1. врлина постаје релативна,
   1. подвиг постаје бесмислен
   1.  морал се укида 

      (Игњатије и говори у свом предавању да су приче о етици бајке, а у својој догматици је прогласио да су Божије заповести променљиве и да се морал мења)

10.

Закључак

На основу Светог Писма, Светог Предања и канонског учења Цркве, може се закључити:

1. Васкрсење мртвих је свеопште и несумњиво

1. Постоји реална разлика између спасења и осуде

1. Пакао није биолошка смрт, већ духовно стање

1. Вечност последица (пакла) не може бити релативизована

Свако учење које:

1. доводи у питање свеопштост васкрсења

1. негира вечност мукА

1. или своди страдање на смрт

представља не само одступање и противност догматском и канонском предању, већ ЈЕРЕС!