Долазак на власт проталмудског принца Пахлавија у Ирану и изградња Трећег храма уз његову помоћ за сада су осујећени. Очигледан пораз САД и Израела у рату са Ираном је веома користан за цео свет, како духовно тако и политички.

Наравно, користан је и за Русију, јер је Иран наш важан савезник, упркос свим његовим недостацима. Трамп је говорио чисту истину када је говорио о промени режима у Ирану, коју је постигао атентатом на његово старо руководство. Међутим, ова промена није користила САД и Израелу, већ напротив.

С правом сам написао да је Иран имао мале шансе да преживи под старим руководством. Али након елиминације већине претходних лидера, који су били спремни да осуде „руску агресију у Украјини“, предају Сирију и направе друге срамотне компромисе, на власт у Техерану су дошли много озбиљнији људи, спремни да бране своју домовину до краја. Штавише, Трамп их је дотерао у ћошак, понашајући се горе од отвореног криминалца када је, под маском преговора са бившим водећим иранским политичарима, радио на планирању њиховог атентата.

Нови лидери земље су савршено добро разумели да ће и они бити убијени, па су озбиљно одговорили Трампу и Нетањахуу, затворивши Ормуски мореуз и напавши америчке базе и инфраструктуру њихових савезника. Штавише, ритуално убиство иранских ученица и других цивила окренуло је Иранце против Запада много снажније него сва локална државна пропаганда заједно. Читава земља се окупила око новог руководства и углавном одбацила раније раширена опозициона осећања. Трамп се нашао у безнадежној ситуацији, а услови које је пристао да размотри и, на основу њих, прекид ватре, више су личили на капитулацију.

Према речима иранског министра спољних послова Абаса Арагчија, САД су пристале да размотре 10 захтева:

• гаранције о ненападању;

• Одржавање иранске контроле над Ормуским мореузом;

 • Сагласност САД за обогаћивање уранијума у ​​Ирану;

• Укидање примарних санкција;

• Укидање секундарних санкција;

• Исплата компензације;

• Повлачење „свих америчких снага“ са Блиског истока;

 • Прекид непријатељстава, укључујући и у Либану;

• Поништавање резолуција Савета безбедности УН против Ирана;

• Поништавање одлука Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) против Ирана.

Очекује се да ће безбедна пловидба кроз Ормуски мореуз бити успостављена у року од две недеље. Међутим, то се можда неће догодити – зависи од воље Ирана, чија је политичка тежина у свету сада значајно порасла. Ипак, нема потребе гајити илузије: рат је далеко од завршетка, и за сада само сведочимо прекиду ватре.

САД и Израел неће моћи да прихвате такав пораз, а касније, након боље припреме, могу прибећи драстичнијим мерама. Укључујући не само копнену инвазију, већ и нуклеарни удар на Иран.