Коптски „патријарх“ се молио на Литургији у цркви Светог Ђорђа на  Фанару

"Долази време и већ је настало када ће бити мало оних који ће разликовати зборишта сатанина од Цркве Божије".

Уредништво

После Истанбулске уније Фанара и Ватикана, логички след је јединство Фанара (а посредно, преко помињања, и свих осталих Помесних Цркава) и са јеретицима који су, номинално, „православни“.

Тако је јуче, у Недељу жена мироносица, 26. априла 2026. године,  поглавар монофизитске Коптске „цркве“, Тавадрос II, присуствовао Литургији којом је началствовао Вартоломеј и изговорио „Оче наш“ на арапском језику.

„Патријарх“ Тавадрос II, био је у званичној посети Истанбулу. Иако је Теврадос јеретик, за време Литургије стајао је на месту резервисаном за православне архијереје.

________________________

________________________

Као што је познато, Четврти васељенски сабор, одржан у Халкидону 451. године, изрекао је анатему на монофизитство (учење о једној природи у Христу) и његове главне заступнике, чиме је дефинисана православна христологија.

„Несторију, Евтиху и Диоскору анатема! (Света) Тројица је избацила тројицу!“

Сабор је анатемисао архимандрита Евтихија, који је тврдио да је након оваплоћења Христова људска природа била потпуно „прогутана” божанском, те да је Христос имао само једну природу.

Сабор је збацио и анатемисао и александријског патријарха Диоскора, који је подржавао Евтихија и насилно водио тзв. „разбојнички сабор” у Ефесу 449. године.

Уместо монофизитског учења, Сабор је утврдио догмат о две природе у Христу — божанској и човечанској — које су сједињене у једној Личности „несливено, непромењиво, неразделно и неразлучно”.

Одлуке Халкидонског сабора из 451. године изазвале су први велики и трајни раскол у хришћанству, који је трајао све до наших дана, када су јеретици из Помесних Православних Цркава  марксистички скочили из „царство нужности у царство слободе“, и кованицом „дохалкидонске цркве“ потрли ову јерес коју су Оци проклели.

Данас ову породицу расколничких монофизитских „цркава“ чини око 60 милиона верника који не прихватају Свети Халкидонски сабор: 

1.               Коптска православна црква (Египат)

2.               Јерменска апостолска црква

3.               Сиријска православна црква (Јакобити)

4.               Етиопска православна тевахедо црква

5.               Еритрејска православна тевахедо црква

6.               Маланкарска православна сиријска црква (Индија) 

Током 20. века, Помесне Цркве су водиле интензивне теолошке дијалоге са монофизитима.

Модернистички теолози са обе стране углавном се слажу да је „суштина вере иста“, а да је до раскола дошло првенствено „због различите терминологије и политичких притисака“.

Они то пројављују и у пракси.

Подсећамо наше читаоце да су монофизити драги гости и БГ патријаршије. Тако су тако на Благовести 2024. године, по први пут у историји СПЦ, јеретици Копти – са благословом Првослава Перића – одслужили своју јеретичку литургију у патријаршијској капели (овде:).

А 4.5.2025. године, у Храму Светог Саве, на Литургији коју је служио Перић присуствовао је „Његова Светост Папа александријски и Патријарх столице Светог Марка г. Тавадрос II, поглавар Коптске Православне Цркве (дохалкидонске)“, како је овај египатски јеретик титулисан у званичном саопштењу на сајту Београдске патријаршије (овде:)

 https://borbazaveru.info/con

14. маја 2024. године, у порти храма Светог Саве у Тивту, са благословом и уз пристуство Јоаникија, постављен је крст као дар јерменске заједнице у Црној Гори, чије је освештање обавио Датев Хагопиан, егзарх за Балкан монофизитског јерменског патријарха.

https://borbazaveru.info/

 На жалост, супротно учењу Православне Цркве, већина нашег народа верује, да су Јермени и Копти православни, за шта кључну "заслугу" имају клирици Београдске патријаршије.

А све је први почео Амфилохије,  служењем парастоса жртвама турског геноцида над Јерменима, на Превлаци...