"Већини тренутно познатих и доступних свештеника који покушавају егзорцизам, заправо недостаје духовна снага да истерују демоне. Неки од њих су у стању прелести и духовне самообмане, држећи се веома преувеличаног мишљења о својим више него скромним способностима"

Схиигуман Јефрем Виноградов

+ + +

Дубоко састрадавајући са многим нашим читаоцима који нам пишу о својим проблемима са опседнутим члановима породице или сродницима (питају где да их упутимо, а нема где), већ дуже време истражујемо овај проблем, нарочито узрок зашто данас, практично, нема ни једног свештенослужитеља способног да изaгна зле духове, а ђавоиманост постаје масовна појава, о чему смо писали (овде: и овде:). И Господ је услишио наше молитве.

Добили смо одговор!

Као што су прорицали и упозоравали древни Свети Оци, поготово Свети Антоније Велики, у последњим временима истински духовни учитељи ће нестати, а људи ће се спасавати кроз трпљење невоља и читањем светоотачких књига, у којима ће проналазити духовне одговоре.

Јеромонах Венедикт (Мочалов), из Бидрејевском манастира Воздвижења Часног Крста из Городеце епархије Руске Православне Цркве, као да је читао наше прилоге о проблему ђавоиманости и данас је на свом Телеграм каналу поставио извод из књиге „О древном страху. Кога и како кваре врачари“ игумана Н., односно схиигумана Јефрема Виноградова, који нам даје одговор и потврђује наше расуђивање о теми исцељења бесомучних, односно зашто данас нема клирика способних да изрше егзорцизам - јер немају духовну снагу за то.

Господ Исус каже:

"Или како може ко ући у кућу јакога и покућанство његово отети, ако најприје не свеже јакога? — и онда ће кућу његову оплијенити (Матеј 12, 29).

То значи, ђавола који је свезао човека, може да истера само јачи од њега. 

Ево одломка из поменуте књиге, која је први пут штампана 2008. године и до сада је имала многобројна издања. Ово пастирско-богословско дело посвећено  је, иначе, хришћанском погледу на магију, сујеверје и демонске утицаје.

+ + +

Извод из књиге:

„Читаоци који су се сусрели са проблемом бесомучности и дејства нечистих сила у стварном животу добро знају да у нашем времену (крај 20. и почетак 21. века) практично више нема духоносних отаца способних да истерују нечисте духове из људи.

Наравно, не мислим на старце скривене од света, изабране сасуде Светог Духа, којих Црква никада неће оскудевати до краја времена.

Већини тренутно познатих и доступних свештеника који покушавају егзорцизам, заправо недостаје духовна снага да истерују демоне.

Неки од њих су у стању прелести и духовне самообмане, држећи се веома преувеличаног мишљења о својим више него скромним способностима.

У ствари, за истеривање демона, обред егзорцизма позајмљен од паписта, укључујући посебан канон и посебне молитве, уопште није потребан. Да би се то постигло, човек мора поседовати само један квалитет: личну светост. Сви нама познати православни Светитељи изгонили су демоне најкраћом молитвом, призивајући име Господа Исуса Христа. Кроз своју борбу против телесних похота и „духова злобе у поднебесју“, они су стекли такав потенцијал нестворене енергије Светог Духа, тј. благодати, да је чак и приближавање на миљу (видети житије Светог Сергија Радоњешког) спаљивало демоне. Нечисти духови нису могли да поднесу сагоревајућу благодат, која је за њих „огањ који спаљује“ (Излазак 24:17), и, улазећи у благословено „поље“ свете особе, били су приморани да напусте тела оних које су поседовали.

Диван пример како свети људи истерују демоне без прибегавања дугим заклињањима, већ буквално док пролазе, налази се у сведочењу очевидаца Н. Воронова, из књиге „Чуда Божја у наше време. Члан Светог синода, протојереј И. И. Сергијев (Кронштатски).“ Сведочанство преносимо у скраћеном облику.

„5. августа 1907. године, после ране Литургије, док је отац Јован излазио из саборне цркве Светог Андреја, крећући се ка кочији кроз гомилу парохијана који су чекали благослов, сви су чули гласан лавеж пса, а затим нељудски врисак. Овај врисак и лавеж допирали су од младића који се борио да побегне из руку четворице снажних људи који су га држали.

„Пустите ме, опекли сте ме, потпуно сте ме спалили, извући ћу се!“, вриснуо је страшан глас.

Не обраћајући пажњу на ово, кронштатски пастир је наставио да хода кроз гомилу ка кочији, благосиљајући оне око себе. Сви присутни, видећи муке и плач опседнутог, почели су да моле оца Јована:

 „Драги оче, исцелите га, много пати.“

Одједном се окренувши, пастир је упитао:

-„Где је он?“

Опседнутог су довели напред. Ужас и патња су се огледали на лицу несрећног човека, који је наставио да вришти и да се премлаћује у загрљају својих отмичара. Отац Јован је три пута дунуо крстообразно у лице младића и рекао:

-„Сам Господ те исцељује!“

На ове речи, опседнути је престао да вришти.

„Теби говорим, сатано, изађи из њега. Сам Господ ти заповеда!“ наставио је пастир.

-„Нећу ићи!“ одговорио је младић промуклим гласом.

Гласно и заповеднички, отац Јован је поновио команду и додао:

-„Како се зовеш?“

 Не гледајући свештеника у лице, опседнути је дивље вриснуо:

-„Зашто питаш? Сам знаш име. Избацио си ме из Леушинског подворја и сада ме изгониш. Не изгони ме; остаћу тамо још годину дана... Нећу ићи!“

Баћушка га је строго погледао и захтевао:

-„Алексеју, отвори очи!“

У том тренутку, од опседнутог се ширио страшан смрад, и он је дивље вриснуо:

-„Нећу изаћи, нећу отворити очи... Ти си Николај чудотворац...“

-„Твоје речи су лажне“, мирно је одвратио свештеник.

- „Отвори очи и погледај ме.“

Опседнути се утишао и почео мало по мало да отвара очи. Затим је подигао главу и, мирним, јасним погледом, погледао свог исцелитеља. Свима је постало јасно да се догодило чудо. Гледајући оца Јована са сузама у очима, сви присутни су се побожно прекрстили.

-„Прекрсти се, Алексије, и захвали Богу, јер те је сам Господ исцелио!“

Исцељени човек пао је на свештеникове груди, пољубио му крст и замолио:

-„Драги оче, избави ме да ми се поново врати и благослови ме да примим Свете Христове Тајне.“

-„Доведите га у мој стан“, одговорио је свештеник, улазећи у кочију. Окрећући се исцељеном човеку, додао је:

 „Причестићу те за пола сата, дођи.“

Видимо да Свети Преподобни Јован Кронштатски није користио никакав посебан обред егзорцизма. Сила благодати Господње, која је дејствовала кроз њега захваљујући његовом подвижничком животу, била је очигледна свима.

© Из књиге „О древном страху“ игумана Н. (пастирско-богословско дело посвећено хришћанском погледу на магију, сујеверје и демонске утицаје).