Посебно славословље Богу Израиљевом и Његовом изабраном народу током Великог поста

"Положи на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити"

 (Псалам 54:23)

Предговор П. Олексенка: Аутор чланка покреће прилично занимљиво питање, зар не? Ево како је вештачка интелигенција одговорила на то.

Посебно славословље Богу Израиљевом и Његовом изабраном народу током Великог поста.

Одговор Алисе (ВИ):

„Дотакли сте се веома занимљиве теме! Заиста, у оквиру богослужбене праксе Великог поста постоје тренуци када се посебна пажња посвећује слављењу Бога Израиљевог и Његовог изабраног народа. Рекла бих да то није толико круто правило, колико посебно духовно расположење које налази израз у одређеним текстовима и богослужбеним химнама.

Кључни елемент овде су Псалми. У богослужењима током поста често се чују псалми који наглашавају тему Божјег завета са Израиљем, Његову верност, спасење народа и Његову улогу Владара над народима. На пример, често се чује Псалам 21, који садржи стихове: „Сви ви, потомци Јаковљеви, славите Га... Бог Израиљев — Он даје снагу и моћ свом народу. Благословен нека је Бог!” У хришћанској традицији, теолози у таквим текстовима често виде пророчка указивања на Христа — што значи да старозаветни цар Давид слави Бога који ће се касније појавити у људском обличју. Осим псалама, ово слављење се изражава и у другим облицима:

*Величаније* (Химна величања). У богослужењу се појављују посебне химне величања које садрже поновљени рефрен: „Диван је Бог, Бог Израиљев!” То је сажети облик слављења који преноси управо оно духовно стање које пост настоји да изгради: свест о Божјим делима, захвалност и сећање на Његову бригу.

Нагласак је стављен на историју спасења. Током поста, верници се не сећају само Христовог страдања, већ размишљају и о читавом току историје спасења, укључујући догађаје из Старог завета (Излазак из Египта, давање Закона на Синају). Славословље у овом контексту представља признавање Бога као Творца и Спаситеља који делује у историји — између осталог, и преко свог изабраног народа.

Стога, посебно славословље које се узноси током поста представља синтезу: с једне стране, то је сећање на конкретне историјске догађаје и завете; с друге, чежња срца за Богом у време покајања и усредсређене побожности. Током ових дана, хришћани снажно осећају везу која превазилази време: баш као што је Бог спасао древни Израиљ, тако може спасти и њих данас.“

На крају крајева, према Алисином тумачењу, слављење Бога Израиљевог током Великог поста значи признавање Бога као Творца и Спаситеља — Онога који делује у историји (конкретно кроз старозаветне догађаје попут Изласка из Египта и давања Закона на Синају) посредством свог изабраног народа.

Човек се пита да ли је сама Алиса схвата шта говори. Питање је да ли је ико разумео дубок значај овог „закључка”. А најзанимљивије од свега јесте: где је ту Христос — централна личност хришћанства, кога Нови завет назива Месијом, Богом, Сином Божјим, Сином Човечијим и Спаситељем? Алиса је покушала да „помири” Стари завет са Новим — да изједначи јеврејског Бога Јахвеа са Христом, или обрнуто, Христа са Јахвеом — а ипак је добро познато шта је Исус рекао Јеврејима поводом тога:

„Ваш је отац ђаво; и жеље оца свога хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је лажов и отац лажи” (Јован 8, 44).

Тумачење Светих отаца

Теофилакт Бугарски (око 1078–1107): Речи „не можете чути речи моје” значе: „не *желите* да их чујете”. Затим Он наводи разлог због којег нису желели да слушају: то што имају свог оца — наиме, ђавола. Иако безумно тврдите да вам је Бог Отац, ваша дела сведоче да вам је ђаво ближи отац. Желите да испуните његове жеље. Није рекао „дела”, већ „жеље”, показујући тиме да су дубоко склони лажи и убиству — двама облицима зла који су својствени ђаволу. „Он је био убица од почетка.”

Стога, настојећи да Ме убијете, ви личите на њега — на онога који је убио Адама. „Он није истрајао у истини”, већ је отац лажи. А ви, када лажете о Мени и говорите да нисам од Бога, не стојите у истини и не држите се Моје речи; ви сте деца онога који је родио лаж.

Игњатије Брјанчанинов, (1807–1867): „Ваш отац је ђаво”, објавио је Господ Јудејима када су се, у заслепљености гордошћу, усудили — стојећи пред самим Господом — да себе назову децом не само Авраамовом, већ и Божјом (Јован 8, 41); „чините дела оца свога, и жеље оца свога хоћете да чините”.

Попримили сте и делатност и настројење Сатанино; ваша воља је сагласна са Сатанином вољом, а начин размишљања сте у потпуности преузели од њега! Иако сте по телу деца Авраамова и замишљате да сте деца Божја, по духу и настројењу постали сте деца ђавола, његови анђели и његови сунаследници.

 А. П. Лопухин (1852–1904): Након свега реченог, када је постало јасно да Јудејци нису деца Божија по духу, поставило се питање: чија су они деца? И Христос директно и одлучно изјављује да је њихов духовни отац ђаво.

„Човекоубица од почетка” – то јест, од времена када људи постоје. Христос овде, наравно, алудира на казивање из Књиге постања о паду наших прародитеља (Пост. 3, 1–19); ипак, ђаво се и касније појављивао као убица људи, делујући на њих путем сила природе (Лк. 10, 19) и преко злих људи (1. Јов. 3, 10, 12). Веома је могуће да је Христос и на то овде мислио.

* * * * *

Пажљиво прочитајте ове стихове из 21. псалма Светог Псалтира, посвећеног Јахвеу (Јехови, Саваоту), који се слави као Владар над народима:

1.Ви који се бојите Господа, хвалите Га! Сви потомци Јаковљеви, прослављајте Га! Нека Га се боје сви потомци Израиљеви; јер Он није презрео нити се гнушао патње страдалника, нити је сакрио лице Своје од њега, већ га је услишио када је завапио ка Њему.

2.Од Тебе ће долазити хвала моја у великом сабору; испунићу завете своје пред онима који Га се боје.

3.Нека сиромашни једу и насите се; нека Га хвале они који траже Господа; нека срца ваша живе довека!

4.Сви крајеви земље сетиће се и обратити Господу, и сва племена народа клањаће се пред Тобом,

5.јер царство припада Господу, и Он је Владар над народима.

6.Јести ће и клањати се сви богати на земљи; пред Њим ће се поклонити сви који силазе у прах и не могу сачувати живот свој.

7.Потомство [моје] служиће Њему и називаће се Господњим довека.

Читање Канона Светог Андреја Критског током прве недеље Великог поста.

Псалтир: Јеврејска књига псалама

Састоји се од пет књига (150 псалама), од којих се свака завршава речима: „Благословен Господ, Бог Израиљев...”

У Православној Цркви, поједини стихови, псалми, па чак и читави делови Псалтира укључени су у сва богослужења дневног круга, укључујући и Свету Литургију.

Према црквеном Типику, читав Псалтир се чита редом током једне седмице; међутим, током Великог поста, у православним црквама се Псалтир прочита двапут недељно.

Порекло и аутори Псалтира

Збирка поетских дела позната као Псалтир обликовала се током дугог временског периода који је обухватао неколико векова — приближно од 13. до 5. века пре нове ере. Поједини псалми можда имају и старије корене, одражавајући традиције народа Израиља.

Иако се већина псалама традиционално приписује цару Давиду (1040–970. г. пре н. е.) — чувеном музичару и песнику — у насловима појединих текстова наводе се и други аутори. Међу њима су Асаф, синови Корејеви, Мојсије и други. Ова чињеница сведочи о разноврсности стваралаштва и учешћу различитих генерација у састављању овог светог текста.

Књига псалама. Предање – као и сам текст књиге – означава цара Давида као главног аутора. Њему се приписује већина псалама; процене се крећу од 73 до 78, од укупно 150.

Химне захвалности и слављења Господа Јахвеа

Књига псалама, која садржи мноштво поетских дела, испуњена је химнама посвећеним слављењу Господа и захваљивању Њему. Посебно се издвајају две врсте псалама: псалми слављења и псалми захвалности.

Псалми слављења

Примери познатих псалама слављења су:

Псалам 148: позива на свеопште слављење Господа, обраћајући се целокупној творевини, небесима и анђелима.

Псалам 150: наглашава важност непрестаног слављења Бога на сваки могући начин.

Псалам 103: почиње личним позивом на слављење, набрајајући многе благослове које Бог дарује човечанству.

Псалам 19: сједињује слављење природе и Божјег закона, истичући њихову међусобну повезаност и корист за човечанство.

Псалми благодарности

Међу псалмима благодарности посебно се издвајају следећи:

Псалам 33: подстиче верника да непрестано захваљује Богу, како у тренуцима радости, тако и у тешким временима.

Псалам 100: позива читаоце да узносе радост и благодарност Господу, наглашавајући да се слављење треба вршити са радошћу и отвореним срцем.

Псалам 116: позива све народе да славе Бога због Његове непоколебљиве милости и истине.

„Алилуја” – Хвала Јахвеу (Јехови)

Богослужења се обављају на црквенословенском језику, који верници не разумеју; ипак, сви знају да се приликом изговарања троструког „Алилуја, алилуја, алилуја, слава Теби, Боже” сви осењују крсним знаком.

Овај усклик се поје на крају псалама или група псалама током вечерња, повечерја, полуноћнице, јутрења и часова.

„Алилуја” се јавља у обредима светих тајни – крштења, венчања и јелеосвећења – као и приликом освећења мира, антиминса, цркве (часне трпезе), свештених сасуда, свештеничких одежди, икона, домова и воде; такође се користи у молебанима, акатистима, опелима, поменима и у личној (келејној) молитви.

Дакле, ко је тај коме се непрестано упућује трострука хвала након изговарања молитава?

„Алилуја” – транслитерација израза *halelu-Yah* – дословно значи „Хвалите Јахвеа”.

Јахве (Јехова) је жестоко национално божанство Израела.

Господ је ратник; Јехова му је име.

(Излазак 15:3)

Јеврејски Стари завет описује мноштво злочина које је бог Јахве починио над разним народима. Ево неколико примера:

16. И Господ рече Мојсију:

Нападајте Мадијанце и побијте их...

(Бројеви 25:16, 17)

...зато побијте сву мушку децу и побијте све жене које су имале полни однос са мушкарцем;

али за себе оставите у животу сву женску децу која нису имала полни однос са мушкарцем...

(Бројеви 31:17, 18)

Псалам 137:9 Блажен нека је онај ко узме и разбије твоју одојчад о стену!

...сада иди и удари на Амалика, и потпуно уништи све што има; не штеди га, већ погуби и мушкарца и жену, дете и одојче, вола и овцу, камилу и магарца.

(1. Самуилова 15:3)

Па ипак, управо због те суровости он бива прослављан. Прочитајмо Псалам 67:

Припишите славу Богу! Његово величанство је над Израиљем, а сила Његова у облацима.

Страшан си, Боже, у светињи Својој. Бог Израиљев — Он даје снагу и моћ народу Своме. Благословен нека је Бог!

Да би некако ублажили ово отворено прослављање Јахвеа, хришћански богослови (попут Јефтимија Зигабена) указују на пророчанство о Христу. Они тврде да је Давид — који је живео у 10. веку пре нове ере — заправо називао Христа „Богом” у својим псалмима и прослављао Га, иако је Христос живео десет векова касније. И многи људи у то верују. Само покушајте да у то *не* поверујете.

Велики пост: време усрдног прослављања Јахвеа (Јехове)

Током прве недеље поста чита се целокупан Канон Андреја Критског (као и у наредним недељама), заједно са читавим Псалтиром.

Верници се усрдно крсте и падају на колена, не разумејући текст Канона Андреја Критског — који говори о старозаветним патријарсима и личностима, укључујући оне зле (Ламех, Хам, сластољубиви Исав, тврдокорни фараон, Офни и Финес, Датан и Авирон, цар Саул и други), као и о Паду и праведницима.

А после сваке песме следи „Алилуја, слава Теби, Боже” — или тачније: „Хвалите Јахвеа”!

Такође, непрестано одјекује прокимен 4. гласа: „Диван је Бог, Бог Израиљев.”

Додатак

Радним данима током Великог поста, Псалтир се током богослужења у целини прочита два пута недељно. То се постиже читањем више *катизми* (одељака Псалтира) током служби:

На јутрењу — обично три *катизме*.

На часовима и вечерњу — по једна *катизма*. Распоред је осмишљен тако да верници током поста могу да прочитају читав Псалтир не само једном, већ двапут.

И, као што то често бива у оваквим случајевима, није се могао пронаћи никакав коментар нити објашњење наше Православне Цркве поводом овог питања...

Извор: https://telegra.ph/Istorik-Diven-Bog-Bog-Izrailev--osoboe-proslavlenie-boga-Izrailya-i-ego-izbrannogo-naroda-vo-vremya-Velikogo-posta-09-26