header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В. Димитријевић: Будућност Србије и Русије у светлости православних пророчанстава - 1.део Штампај Е-пошта
уторак, 12 октобар 2010

 Владимир Димитријевић

ШТА ЋЕ С НАМА БИТИ ДО ПОСЛЕТКА?

(Будућност Србије и Русије у светлости православних пророчанстава)

 О пророцима

Људи често мисле да су пророци врачи – погађачи који виде будућност. А по учењу Цркве, пророк је онај који види вољу Божју у историји. Мојсије је био пророк, али не „будућности“, него „прошлости“. Бог му је дао да види стварање света.

Пророци су често посећени од утробе мајчине (Јер. 1,5; Ис. 49,1). Осећају неодољиву силу призива и руку Божју на себи (Јез. 3,14). Осећају да су слаби и грешни (Јер. 1,6; Ис. 6,5). Они имају мисао, и они су оруђа Речи Божје (Јер. 1,9; 15,19; Ис. 6,9; Јез. 3,1). Пророка има и у новозаветној Цркви (Дела 11,27; 13,1; 21,10). Дар пророштва, опште наслеђе Цркве, Пророк даје утеху и поуку; њега контролишу други пророци, црквени ауторитети: он не претендује на централно место. Дар пророштва се користи на добро Цркве. „Дидахи“ каже: „Није сваки који говори у Духу пророк, но ако има 'нарав Господњу'. По нарави се познаје лажни и истинити пророк“.

Св. Теофило Исповедник, епископ никомидијски: „Пророци добијају пророштво од Бога, али не како они хоће, него како дејствује Дух Божји; они су били свесни и поимали пророчку реч која им је слата, али објашњавали нису. Да су пророци за време дејства на њих Духа Божјега имали свест о томе да им се шаље реч Духа Божијег, види се из тога што су се добровољно потчињавали и што су говорили оно што су хтели, а што нису – прећуткивали. Код лажних пророка није тако. Они за  време дејства нису имали свести, но, доведени у безумље, као пијани, нису знали шта се с њима дешава. Пророци Старог и Новог Завета прорицали су једним Духом.

Св. Игњатије Брјанчанинов вели: „Мада демони, јављајући се људима, најчешће примају изглед светлих Ангела ради лакше преваре; мада се некад труде да увере како нису ђаволи, него људске душе; макар понекад и будућност предсказивали; мада откривају тајне; али поверовати им се не треба нипошто. Код њих је истина с лажју помешана, истина се привремено користи само ради лакшег обмањивања. „Сатана се претвара у Ангела светлости и слуге његове претварају се да су слуге правде (2. Кор. 11,14-15), рекао је Апостол Павле“.

Св. Нектарије Оптински пак, упозорава: „Ако се људи који се баве истраживањем знака краја света о душама својим не старају, они то чине само ради других“ (сензационалистички).

 

ЛАЖНИ И ПРАВИ ПРОРОЦИ О БУДУЋНОСТИ СРБА И СВЕТА

               Поплава „пророчанстава“ у Србији

Крај 20. века у Србију, под влашћу Милошевића, донео је поплаву лажних пророка и пророчанстава, почев од новог издања „Креманског пророчанства“ извесних Голубовића и Миленковића, у коме је писало да су Милош и Митар из седла Кремне као спаситеља Срба прорекли „човјека плавих очију на бјелом коњу“, чији се знак добија кад се јабука пресече „попречице“ (а тако се, знамо, добија петокрака). Испало је да србски месија није нико други до – Тито, од чијег ударца у срце Србство се још увек опоравља. Анализом приче о Тарабићима дошао сам до закључка да је реч о фалсификату, и то сам објавио у књизи „Човек је виши од звезда“ (Светигора, Цетиње, 1998.) После тога дошла је једна дубља и озбиљнија анализа, Воје Антонића, који је у свом тексту „Креманско (не)пророчанство: тако нам је казато“ („Дуга“, 1971/2002.) доказао да су у питању политичке конструкције и тзв. „џокер – пророчанства“, која су „неодређена и недефинисана, због чега су универзално применљива на скоро сваки догађај“ (Рецимо, долазак тешких дана у којима ће живи завидети покојнима, а затим лепо доба, у коме ће људи говорити: „Устаните, мртви, да видите како се сада живи“!).

Антонић је показао да су иза „Креманског пророчанства“ стајали политички делатници Пера Тодоровић и Чеда Мијатовић. Пера Тодоровић је у свом листу „Огледало“ из броја у број најављивао откривање „велике креманске тајне“, да би, после Мајског преврата 1903. године, објавио да је то било „проречено“. После њих двојице, импулс „креманизацији“ Србије (која је сада туристички врло пробитачна) дао је др Радован Казимировић, у својој књизи „Тајанствене појаве у нашем народу“, објављеној уочи Другог светског рата.  Онда су дошли Голубовић и Миленковић. У међувремену, „народ“ (или тајне службе?) дописивале су своје. Пронела се прича да ће Србија стати под „једну шљиву“ („чињеница је да га штампа у Хрватској радо помиње“, каже Антонић). Последње дописивање „креманске визије“ објавио је, скупа са глумцем Браниславом Лечићем, Душан Ковачевић, драмски писац. Циљ му је, као увек кад су „Тарабићи“ у питању, био политичко-прагматичан: „Док је 'Контејнер' путовао по Србији у предизборној кампањи, Бранислав Лечић и ја смо сели и написали цео један део Креманског пророчанства. Рекли смо да на 46. страни првог издања, које је уништено и нигде не постоји ниједан примерак, пише како ће се појавити такав и такав човек, и онда сам дао опис Коштунице као фото-робот/.../

Наш народ воли мит. Било шта да сте му рекли друго, не би прихватио на тај начин. Људи воле да им се причају приче пророка и видовњака записане у неким старим књигама. Реч је о дубоко укорењеном паганском тумачењу судбине, о дешифровању тотема, петлових перушки, кривих стабала, воде које тече узводно“.

Усред рата у Босни и Хрватској појавила су се пророчанства неког „Деда Милоја“, „пророка из Поморавља“, иза кога је стајао издавач „Нострадамусовог магазина“, Павле Матић. Књига се звала „Биће тумбање по целом свету“, и гутала се као алва. Сећам се колико се примерака продавало у Кнез Михајловој, уз касете с песмама „Баје Малог Книнџе“, опанке и кокарде. Пошто сам видео да се људи залуђују још једном верзијом „Тарабића“, сео сам и приморао себе да прочитам и то... Резултат читања је био више него јасан – још једна духовна кривотворина. Текст је изашао у „Православљу“ (15. априла 1992. године), и у њему је показано како је Матић конструисао мит наводног Милоја који је прорекао појаву Милошевића („један плави, о коме Срби песме певају и који ће да се бори и с Германима до последњу кап крви“). Овај фиктивни „Деда Милоје“ тврдио је да се у „правој Библији“ крије учење о реинкарнацији, да се иста крије у Ватикану, и да морамо да се бијемо с Ватиканом да бисмо до ње дошли.

Ко се не сећа несрећне, покојне Миље Вујановић, која је прорицала, на Трећем програму РТС-а, да је судбина Србије да се стално БИЈЕ, да Русија треба да СИЈА, да од Немачке неће остати ни МАЧКА, од Енглеске ни ЛЕСКА, а да ће Италију напустити ТАЛИЈА? А Спасоје Влајић, са својом „светлосном формулом“, који је доказивао да је Титово име ЗЛАТНЕ БОЈЕ (значи, боје добра), док је Дража Михајловић ЗЕЛЕН (дакле, зао), и писао о парапсихолошком ратовању, сарађујући с „групом 69“, у Војсци Југославије на том пољу? Па тек прича о Србима од којих потиче Господ Исус Христос, у књизи објављеној у издавачкој кући „Мирослав“ (аутор „Анђелија Стакић – Спајићева)...   А за то време, Срби су тонули све дубље и дубље и било им је све горе и горе, јер у Писму вели да гордост долази пред пропаст (Баја Мали Книнџа је певао: „Живјеће овај народ, / и послије усташа/ јер и Бог је Србин, /небеса су наша“). И тако даље, и томе слично... Али, уместо да се нечему научимо из досадашње своје пропасти, ми и даље срљамо; не кајемо се, не живимо по закону Божјем, блудничимо, убијамо нерођене и... Опет верујемо у некаква „пророчанства“...

Једно од таквих, назови – пророчанстава, које је до 2009. доживело четири издања, на трафикама се појавило под насловом: „Опомена Св. цара Лазара / Шта ће скоро бити/ Косовски устанак/ Какве су ти мисли такав ти је живот“ (издавач: „Отаџбина“, Београд).

Аутори књижице рекламирају је на следећи начин (стр. 8):

>> Где се Срби налазе говори „Св. Небесна Литургија", „Не кради државу" Св. Владика Србски и све православни Николај.

Ова књига даје (1) одговор на вештачки изазвану кризу; (2) поуке како преживети у 21. веку; (3) подсећање да пазимо да живимо у време Апокалипсе -Откровења Св. Апостола Јована Богослова и старозаветног пророка Данила; (4) објашњење кад у народу нестане кеш новца, исто је као да вам из вена извлаче крв и на крају не бисте преживели. То је сад -тзв. светска економска криза вештачки изазвана у циљу припреме печатења човечанства Жигом звери 666, наметање електронског начина плаћања, што је немогуће без живог новца;

Ова књига ГОВОРИ да је време за уједињење са православнима. КРУШЕВАЦ БИЋЕ СРБСКА ПРЕСТОНИЦА. СРБИЈА ПОСТАЈЕ ЦАРЕВИНА СА КРУНОМ ОД РОДОСЛОВА СВ. ЛОЗЕ НЕМАЊИЋ, А НЕ ОД ОСКРНАВЉЕНЕ КРУНЕ ДИНАСТИЈЕ КАРАЂОРЋЕВИЋ.

Алтернативна Влада Крушевац Уједињени покрет Србства војно крило Гарда Свети Цар Лазар су задужбинари и ктитори манастира Светог Луке у Бошњанима уз велику помоћ мештана села Бошњани и свих Срба. <<

Али, шта је од те рекламе заиста тачно? Хајде да погледамо заједно!

 

О чему је реч?

Књижица је галиматијас састављен од различитих елемената, али њене основне тезе су следећа „пророчанства“:

>>Ово је време Светог Откровења Светог Јована Богослова  и Светог Пророка Данила.

Kрушевац  биће Србска Престоница

Старац Гаврило је говорио имао сам визију и лично ми је Свети Владика Николај рекао:

„Централа Богомољачког Покрета да буде у манастиру Св. Лука Бошњани где ће бити и склониште од антихриста.

Ако Вас буду и милицијом изгонили врати те се опет.

Биће то најчувенији и познат манастир.

Мошти Св. Петке биће из Молдавије – Румуније пренете овде.

У манстиру Св. Лука Крушевац Бошњани старац Тадеј каже:

БИЋЕ СРБИЈИ БОЉЕ

Када Србски народ поведе Србин онај који истински држи Библију у рукама а Бога у срцу.

На земаљској кугли мира бити неће док Срби не врате Косово и Метохију.

Упамтите омркнуће Шиптари али ни један осванути неће.<<

Књига има и сасвим нормалних делова – понека од поука оца Тадеја је аутентична. Ту су и одломци посмртних пророчанстава Св. Нила Мироточивог, текст владике бањалучког Јефрема „Свету Литургију очувати и служити неизмењену“, „Жичка беседа Светог Саве о правој вери“, „Прво студеничка беседа Светог Саве“. Ту је и извештај са црквено-народног сабора у Војловици 2. маја 2009.  и Обраћање СА Сабору СПЦ народа на скупу присутног, са фотографијама учесника (међу којима је и слика потписника ових редова, чему се противим свим својим бићем, јер ја на том скупу нисам био да бих се појавио у контексту једне прелесне књижице). Циљ је да се назови пророчанства повежу са аутентичним гласовима Светог Предања, што се јасно види из неписмене напомене неког од приређивача књиге (стр. 143): „Уредништво Отаџбине се одлучило за овај текст и догађај у манастиру Војиловица јер он најављује испуњење пророчанстава да ће доћи до побуна у Српској Православној Цркви где ће крајњи исход бити одвајање пшенице од плеве тј. да их врата пакла неће надвладати о којима говори пророчанство о пет владика“ (?!?)

Дакле, све што је аутентично (од речи Св. Саве до речи владике Јефрема) дато је у књижици само да би се њене тезе (иначе, потпуно самнобулне) нечим поткрепиле.

Књига је пуна фалсификата – рецимо, испод небулозног предговора, стоји потпис „Свети Владика Николај Србски“ (стр.15). Неписмени предговорник у тексту тврди „да је Србију волео нобеловац „Анри“ Малро (иако је реч о Андреу Марлоу). „Кратко житије старца Тадеја“ (стр.14) уопште не помиње крај живота покојног духовника – он је, по житијеписцу, и даље старешина манастира Витовнице, и има игумански чин. Литература навођена на крају делује смешно: не наводе се бројеви часописа из којих је нешто узето, а називи књига и издавача наводе се погрешно („Светагора“, „Два века у Кронштату“ – иако је реч о књизи „Два дана у Кронштату“). Неки текстови су украдени без потписа (текст „Антихрист долази“, на стр. 66-71 је из пера оца Николаја из манастира Св. Петке Изворске.)

Књига у себи садржи квази политичку поруку – наводно, хаџи Андреј Милић, аутентични тумач речи старца Гаврила, вођа некакве Гарде цара Лазара, који се на Ђурђевдан 2007. заклео у Крушевцу, прави је вођа Срба, који ће у том граду створити нову, свеспасоносну Владу Србије. Он и његови једномишљеници основали су „Уједињени покрет Србства“ и „Уједињене послове Србства“, које сачињавају „православни економски експерти“ (стр. 63) Хаџи Андреј Милић тврди да је, у његову славу, и један угледни духовник, 22. 8. 2009. записао ове речи  (у шта никако не верујемо!):

>> Благословом мудрих стараца Тадеја и Гаврила, оснивач Српске Владе са престоницом у Крушевцу.

ЗНА ИЗЛАЗ

Кад се ослободи Свето Косово и Метохија, уједини се Србство са Русијом. Тек тада ће Србија бити светлост свету у свеопштој тами.

Ако Бог да. Ко неверује видеће. АМИН.

Оно што би лудо пред светом изабра Бог да посрами мудре.

Духовна и световна власт хтели би га ставити у калуп спепе послушности.

Већима се треба покоравати а то је Светом Цару Лазару као што чини Хаџи Андреј Mилић, покретач новог Косовског боја, Трећег српског устанка објавом 5. маја 2007. године, опоменом Светог Цара Лазара.

Нађе се праведник као Лот који имаде снаге и храбрости, којем због простоте Бог откри да Св. Косово и Метохију треба бранити као Св. Цар Лазар, јер другог пута нема. Мат. 11.26; Да Оче, јер је таква била воља Твоја. Мат. 15.26: Сакрио си од мудрих и разумних,  а открио безазленима. АМИН<<

Последња текстуална страна књиге (157) има икону Св. цара Лазара, и његово измишљено обраћање Србима (опет неписмено):

>>Где су Срби, војска, милиција, жандармерија, специјалне снаге, где су митрополити, епископи, монаштво, свештенство да сачувају свето Косово и Метохију. Где су дате главе, проливена крв и костима поплочана земља Косова и Метохије.

Моја опомена је била на Ђурђевдан 2007. г. у мојој порти Свете Лазарице. Немаде Србског народа да крену у бој под мојим барјаком. Te стога следи бич што рече Небесна Литургија, а потврди Божји угодник Тадеј, на планети Земљи мира неће бити нити ће Срби имати благослова и напретка док Свето Косово не ослободите.

Каза ли Небеска Света Литургија водиће србске прваке и непријатељима их предавати није ли то Хаг где им главе секу, без права одбране, Великани проклете вам душе, Србе у непријатељске руке дајете а на Свети дан Видовдан.

Кључ земаљског раја и Вечног небеског царства је у божјим рукама и милошћу Божјом дано ми је да га предам мојим следбеницима Крушевачкој влади моје престонице и онима који су позвали српство мојим путем у Бој на Косово.<<

Дакле, нико не сумња у родољубље Андреја Милића и оних који га сматрају својим лидером. Но, искреност намера не значи увек и да ће пут којим се иде довести до циља.

 

Старац Гаврило

Старца Гаврила нисам знао и не сумњам да је он био честит монах. Шта је говорио – не знам, али знам да је прича о манастиру Бошњане као некаквом „мистичком“ срцу Србије и Крушевцу као новој престоници, у најмању руку – чудна. Поготову што се у Шумадијској епархији Света Литургија углавном служи упркос прописима Служебника и Типика и миленијумском предању Цркве Божје; колико знамо, тако се служи и у Бошњанима, па је очито да такво место, иако светиња, није баш најбољи пример како би требало да изгледа богослужење у „крушевачкој“, „петовладичној“ Србији.

У сваком случају, тврдња да би Милић & comp. могли бити вођи и препородитељи Србије не потиче од оца Гаврила.

 

              Права реч старца Тадеја

Оца Тадеја сам само једном срео у манастиру Витовница. Стекао сам утисак да је реч о човеку крајњег смирења и благодатности, који је потпуно усвојио молитву Исусову и светоотачко учење о чувању помисли. Разменио сам с њим и неколико писама. Једном сам га и непосредно питао шта ће бити са нашим народом. Одговор је био кратак и јасан. Доносим га у целини:

>>Господу миљена племенита душо,

У нашем народу нема покајања. Скоро половина Срба некрштена, а и они који су крштени, непрекидно својим псовкама доказују да су непријатељи и мрзе Бога.

Господ кроз Пророка старозаветног каже: Ја сам тај Који опомињем грех родитеља на оне који мрзе на Мене.

Сад, сам расуди, и видећеш, да има више Срба који мрзе Бога него ли оних који Му се моле и траже милост и спас Србије и Срба.

Само безгранична милост Божија може да нас избави од стања у којој (треба: коме, нап. В.Д.), због безбожништва, сами себе и један другог гурнусмо у пропаст.

Добро је што се трудите на преводу предсказања, да би, и ако и мали број, донекле сазнали у коме се времену налазимо.

Мир ти и радост и све најлепше од Господа и Пресвете Богомајке жели

Архим. Тадеј и

братија<<

То је то – Срби се не кају, и нема спасења. Зато нам се све ово и десило. Да смо држали заповести Божје и да нисмо дизали руку на себе, кроз чедоморствени аутогеноцид, Господ никад не би дозволио да нам се ово деси. Тврди се како је отац Тадеј рекао да ће Шиптари омркнути на Косову, а неће осванути. Али, то се десило нама, Србима: омркосмо у Славонији и Крајини 1995, па нисмо осванули; омркли смо у Сарајеву и Дрвару исте те године, па нисмо осванули; 1999. омркосмо у Пећи и Призрену, па нисмо осванули.

А како је кренуло, омркнућемо у Новом Пазару, па нећемо осванути, и у Новом Саду ћемо заноћити, а нећемо се пробудити.

Ово не кажем да бих ширио дефетизам, него зато што је реч Божја непоткупљива – ко гази закон Оца, Творца и Судије, биће згажен, и то је јасно као 2+2. Само дубоко покајање може то да спречи, а код нас га, на жалост, нема.

Све ово, међутим, не значи да правих пророчанстава нема – између осталих, и о Србији и Русији.

 

 Прави србски пророк – Св. Николај Србски

Прави србски пророк, човек који је видео судбу свог народа, Свети је Николај Жички и Свесрбски, а његово кључно пророчанство – „Небеска Литургија“. Наш угледни интелектуалац, Марко С. Марковић, из Орлеана, направио је Марковићеву „пророчку рапсодију“:

>> ПРОРОЧКА РАПСОДИЈА

Из књига и беседа Владике Николаја Велимировића

 „Србија је увек некоме на путу."

Владика Николај, „Трагедија Србије"

 У античко доба владао је обичај да грчки рапсоди певају одломке из Хомерове „Илијаде" и „Одисеје", бирајући теме које су највише интересовале њихове слушаоце. Сличну рапсодију је могуће саставити и на основу дела Владике Николаја поводом данашње српске трагедије. Њу нико није могао у свим појединостима предвидети, али Владика је дубље но ико продро у смисао наше историје и кад се Српска Голгота последњих година посматра у светлости његових открића, порука коју нам је оставио добија пророчки карактер и служи као кључ за разумевање савремених збивања. У изводима који следе - изузев поднаслова - ниједна Владичина реч није измењена. Нема бољег доказа да његов дух живи међу нама и води нас путем Христовим.

+++

„И сви ће вас омрзнути имена мојега ради", рекао је Спаситељ својим апостолима. То се наравно и збило на апостолима. Али се буквално збило и на Србима.(1)

Питамо се у чуду и у јаду нашем каква се то промена деси с нама. Какво нам беше јуче и какво је Данас! Јуче бисмо слободни и разговорни, и имасмо много пријатеља свуда око нас. Данас, ај Боже, данас ево робови смо, без речи и без разговора, без рођака и без пријатеља. Као да смо у сну пренети неком волшебном силом милион миља далеко од отаџбине наше и за милион година далеко од јучашње слободе наше.(2)

Никад Србија није била у таквим мукама као што су данашње; никад у таквом мраку. Ко ће спасти Србију?(3)

 

Смисао српске историје

Судба србскога народа више личи на судбу многострадалног Јова него ли судба ма кога народа у хришћанском свету.(4)

Страдање је централни факт наше историје.(5)

Што је српско тело било више мучено, српска душа се све више уздизала...(6) Страдање кад-кад слама веру. Али србско страдање јачало је веру србског народа. Са вером је долазила нада, са надом снага и тако су Срби издржали најтеже и најмрачније ропство, икад забележено у историји.(7)

Основна и непрекидна линија србске историје за последњих 800 година може се изразити са две речи -СЛУЖБА ХРИСТУ. У овом периоду времена од 8 столећа, србски народ је био истински Теодул, тј Божји слуга или Христодул, тј Христов слуга, што је једно и исто.(8)

Судба свих праведних народа уопште слична је судби Христовој, но ниједног тако као србског народа. Страдао је и велики руски народ, но ни за трећину не, колико Срби. Страдали су и Грци, али много мање, јер су се вештином и концесирањем бранили. Крст Румуна и Бугара био је несравњено лакши од крста србскога. У турском царству Срб-Милет био је најомрзнутији. У Аустро-Угарској исто тако. Зашто? Зато што су Срби упорно стојали са Христом и борили се за крст часни. Зато што нису давали мира својим господарима ни живи ни мртви. Јер и крв мртвих Срба вапила је Богу и мучила савест угњетача. Ај, како су често мртви страшнији непријатељи човеку од живих.(9)

Христос је за Србе био сам смисао живота и борбе, и страдања и умирања и слободе и обнове и рада.(10) Служење Христу оплеменило је србски народ и учинило га најдушевнијим народом на свету.(11)

Шта је србски народ постигао својом Теодулијом, својим служењем Христу Богу? Постигао је све, и постизаће све до смака света, што један народ постићи не може. Постигао је то, да за 800 година није имао верски рат нити економски рат, ни туђинца за владара у време своје слободе.(12)

 

Пропаст Запада

Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи.(13)

Наш је општи закључак да је Европа болесник који се прави здрав; бесомучник који се прави паметан; сиромах који се прави богат и беспомоћник који се прави силан.(14)

Европска цивилизација (је) угрожена због болести људских душа.(15)

Осиромашио је духовни живот људи, јер су остали без способних и умних вођа, који би их својим ауторитетом ујединили ка великим и заједничким циљевима. Нигде нема великог државника, способног да води и управи поглед свога народа према великим циљевима будућности. Ово је најдубљи и највећи узрок целокупне пометње и забуне које постоје у европским земљама.(16)

Моја теза је једноставна и јасна. Ја тврдим: Европа није више центар и средиште светске цивилизације - која је изграђивана на темељима хришћанске вере преко 19 стотина година. Европа је у 18 веку престала бити центар најнапредније светске цивилизације. Она сада посрће и тетура се по самој ивици провалије сопствене пропасти, похлепно се хватајући час за ове, час за оне променљиве вредности. Европа је помрачила извор светлости, изгубила прави пут и постала несигуран водич човечанства у будућности. Европа се мора повратити своме извору светлости и надахнућа из којих су вековима проистицала највиша достигнућа њене цивилизације. У супротном, по законима историјског збивања, она се креће путем пропасти и гашења сопствене цивилизације.(17)

Као што су постојали очигледни предзнаци Светског рата пре но што су непријатељства стварно почела, тако сада имамо предзнаке моралне и материјалне пропасти и краја појединих епоха.(18)

Тешко теби, Европо, тешко теби, Гордости Бела! Да је морском песку проповедано Моје Јеванђеље хиљаду година, он би се дигао са дна на површину и засјао би дијамантским сјајем. И земља би већ постала достојна сапутница осталих звезда. А ти си Ме избацила ван као непотребног роба, и почела робовати своjoj мисли и својој жељи. Сама себе си осудила и не треба нико да те суди. Настају само дани извршења осуде.(19)

Послужила си се Мноме само као мостом из варварства некултурног у варварство културно, тј варварства невештог у варварство вешто. И сад си за собом мост порушила.(20)

 

Нови светски поредак - Вавилон Велики

Наш двадесети век почео је да личи на стару Ниниву. Тек је освануо, он се представио свету: мени је име Будућност. Он се рекламирао као век мира и културе. Међутим, на сваке три досадашње године долази по један рат. На својим капијама он је одмах показао натпис: рад и човекољубље. Међутим, најинтересантнији његов досадашњи рад односио се на човекоубиство. Зар није демантован Христос нашим веком?(21)

Вавилонска кула! Читали сте у Светом Писму Божјем о Вавилонској кули. Чир на земљи! То је био чир на послепотопском човечанству.(22)

Стару Вавилонску кулу нису зидари могли завршити. Није им дао Бог и хтео... Зар не видите, браћо, како је Бог збркао језике и зидарима нове Вавилонске куле! Нико никог не разуме. Свак само себе правда а   -друге осуђује. Свак је ратник против Христа и против свога ближњега. Може ли такав град остати? Може ли таква кула досегнути до небеса? Никако. И кула се руши и град постаје пуст. Божја воља се врши а не људска. А када Бог запрети, дићи ће се сви народи, света против ове нове Вавилонске куле, и доћи ће и разориће је до темеља.(23)

Ваистину вам кажем, срушиће се Вавилон Велики до испод темеља. Јер је у зидове његове ушао црв са Голготе, који га разгриза у прах и пепео.

Ваистину, напразно вас теше мудраци ваши: „Тврди су зидови Вавилона, нико их не може порушити". Гле, печат је ударен на декрет и рушење је почело.(24)

 

Срби напуштени и оклеветани

Западна Европа се почела показивати непријатељ наше слободе... Сви су путеви Западне Европе немилост и лаж.(25) 

Ја и данас памтим једну реченицу из Нове Слободне  Пресе, сутрадан  по  објави  рата  Турској  од стране хришћанског Балкана: „Нека би Свемогући дао  победу отоманском оружју!"(26)

Изневерише нас сви кнежеви људски и сви синови човечији! Погазише заклетву, попљуваше пријатељство. Задану реч одуваше од себе као ветром и затрубише у све трубе реч издаја!(27)

Да је европско човечанство направило савез са смрћу и уговор са папом, то је најјаснија чињеница од свих чињеница у светској историји за последњих двеста година... Европски империјалисти разносе смрт по целоме свету. Европски револуционари носе барјак смрти. Модерна Европа је синоним смрти. Неће да зна за живот после смрти.(28)

У наше дане више се виче о миру и више се народи спремају за рат него икад пре нас. Тешко да та дволичност не буде кажњена ратом... Идући рат као и прошли већ је заслужен од људи.(29)

Свет је одступио од истине. Да не говоримо о незнабожачком свету, хришћански свет је одступио од истине. А кад се за длаку одступи од Истине, за километре се одступи од правде и поштења. Хришћански свет је постао дакле неистинит, неправедан и непоштен. и то у толикој мери, да је у томе превазишао народе нехришћанске. (30)

Лаж се куне истином, и тиме признаје истину за битност а себе за сен. Лаж се не куне лажју, јер ништа се не наслања на ништа. У својој немоћи лаж тражи налон на истини. Што распрострањенија лаж, распрострањенија и заклетва.(31)

Када је Каин убио свога брата Авеља, мислио је да ће прикрити свој злочин само једном речју НЕ. Планине су од тада промениле свој облик, реке свој правац и ветрови своје путеве, али Каини нашега времена још нису променили своје методе из старине. Они још увек убијајући вичу - НЕ!(32)

Када лажов мисли да је на врхунцу свога успеха, уствари, тада стоји на граници своје пропасти. О, мудро и стрпљиво срце, дозволи лажи нека порасте до џиновског узраста, да би показао свету њен страшни пад и да тако отвориш очи онима који су слепи и који се надају успеху помоћу преваре и лажи. Божја тврћава света почива на истини, а свака сломљена цигла у њој осућена је на пропаст.(ЗЗ)

 

Српска Голгота

Остависмо Тебе, вечну Истину и доброту, па се полакомисмо за шареним лажима оних који су туђини и Теби и нама. Ухватили смо радознало шарену змију за реп, и она нас уједе. Склизнусмо с пута светих предака наших и упутисмо се широким путем туђинским. Зато Ти посла туђинце у нашу кућу, да би се ми ужаснули познавши их изблиза. Срце наше охладне према Теби, и ми се почесмо наклањати ка онима који Тебе одричу и мрзе. Зато си нас дао у руке безбожника и бездушника, да нас газе као мраве и кољу као овце.(34)

Ти си чуо за Сарајево. То је онај град у коме је планула прва варница, што је запалила свет у пожару прошлог светског рата... И тако Европа, кад год се добро спреми за тучу, брзо нађе варницу која даде знак за тепање... Муслимани пак сарајевски чисти су Срби по крви и језику као и по многим обичајима. Они не говоре ни турски ни арапски, него српски и то најчистији српски. И хоџе што читају арапски Коран не разумеју оно што читају. То су потурчењаци.(35)

Шта то сама са собом разговараш, старице српска? Што седиш сама на тој гомили камења? Село су ти, велиш, непријатељи спалили, народ побили, цркву разорили. И ти си од целога села сама остала. Седиш на камењу од разореног олтара, јер ти је то камење свето и драго. А разговараш сама са собом, јер немаш с киме другим.

Што нам цркву разорише, питаш? Све, све, али шта им је црква крива? У тој цркви ти си се крстила, у њој венчала, у њој причешћивала, у њој покојницима подушја давала. Како то да се догоди, да ти надживиш ту милу цркву, која је надживела многа времена и покољења? Зар су бољи и Богу угоднији они који нас овако разорише и упропастише?(36)

А што питаш, старице драга, зар су бољи од нас они који нас сатрше и упропастише, и на то питање постоји стари одговор. Заиста, нису бољи него гори. Недела њихова сведоче о њима, да су гори. Никада се Срби нису показали тако бездушни и нечовечни као што су се они показали. Но такав је начин Божји од увек, да када добар човек или народ сагреши, Бог шаље на њега горега од њега.(37)

Ако ме опет питате „Шта је Србија сада?" Ја бих одговорио: „Стари вавилонски краљ, разоритељ Јерусалима, постидео би се кад би данас угледао разорену Србију, тако је било несавршено његово дело у упоређењу са злочином великог Ловца и његових паса.(38)

 

На прагу новог Светског рата

...Сви ратови у свету, у којима су и уколико засијали зраци милости, поштења и витештва, сви ратови који су могли дати надахнућа бар једној доброј песми -идила су према рату који свету предстоји. Јер будућим ратом неће се циљати само победа над противником него истребљење противника. Потпуно уништење не само бораца него и целе њихове породице, њихових родитеља, деце, болесника, рањеника и заробљеника, њихових села и градова, стоке и кошева, железница и друмова! Пламен који не мисли и не прави разлику!(39)

Цифра будућег рата превазићи ће у сваком погледу, осим у погледу поштећених, цифре свих осталих ратова у историји рода људског. У току самога рата биће мобилисани и дечаци од дванаест година па на више, и многе жене и девојке.(40)

Но тешко је описати људским језиком ону бурну и тамну ноћ, испуњену злочином, ужасом и хаосом, у коју Европа с Америком гредећи вуку собом сав остали свет.(41)

 

Пут спасења: Савез Православних Народа

Има ли онда откуд било светлости? Има ли наде, да би се овај небивали пожар могао угасити?(42)

Немојте се преварити да станете уз оне који изгледају као да су победници а који су стварно унапред побеђени. Станите одлучно уз онога који је давно рекао: „Ја победих свет"; који је дакле био непогрешни пророк својих сукцесивних победа, који је унапред прогласио Себе победиоцем у свима борбама и биткама до краја времена.(43)

Србски народ мора чврсто стати на свој историјски пут служења Богу и, уколико је скренуо, мора се повратити на тај пут... Начело прво: одбацивање свих и еманциповање од свих неправославних идеологија и туђинских уплива на ма коју грану народног живота. Начело друго: прихватање служења Христу Богу, попут свих прошлих поколења и свих славних предака наших.(44)

Да се Срби уједине и не цепају више духом партизанства. Нису ли нас непријатељи вековима цепали и раздирали? Зар ћемо подражавати непријатеље своје а не ону браћу која се жртвоваше за јединство - чујте: за јединство а не за поцепаност - свих Срба, и не само Срба?(45)

Судбодавац Бог одредио је Балкану место изнад Истока и Запада. Да ли ће Балкан разумети и прихватити ту промисаону судбу или ће бити смрскан као орах између чекића и наковња?(46)

Срби се морају вратити на идеју свога великог Вожда: Савез свих православних народа на Балкану с наслоном на православну Русију. И то све не ради царства Земаљског, него небеског, не ради славе и величине државне него ради служења Христу Богу.(47)

Царство православних народа са царством свете Русије може донети целом човечанству срећу и остварити оно мистично хиљадугодишње царство мира на земљи, које се показало на Патмосу у визији ономе славном апостолу визионару, светом Јовану Евангелисту... Речено је србском пословицом, да на мрзану кућа остаје. А у руским народним причама увек је презрени и „глупи" Иванушка на крају морао спасавати своју браћу, која су се правила паметнијом од њега. Тако ће православни Словени са осталим православним народима, као мрзан и презрени Иванушка, спасавати обе хемисфере света, Исток и Запад.(48) .

 

Речи охрабрења и утехе

Немојте мислити, молим вас, да је наша вера у највишу победу добра над злом поколебана нашим страдањем.(49)

Наши владари су увек говорили да се Србија мора борити за истину иако у почетку изгледа да она неће победити.(50)

Па ипак, ми се надамо. Ми се боримо за слободу и правду. Наша борба за такве идеале могла би бити потпун неуспех само ако не би постојао Бог. Али има Бога, цела Србија верује у Бога. Наша борба не може пропасти,  као што ни наш Бог није привиђење... Последњи чин велике трагедије није смрт него васкрсење. Ја не верујем да ће Србија потпуно умрети.(51)

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.

Ови су ме учинили странцем угземаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју.(52)                                        

Заиста, гоњењем вас неправедни деле од себе; а ви треба да сте одељени од њих. Не гоне ли вас, изједначиће вас са собом.

Добро је што вас гоне. Доказују тиме, да нисте што и они, нити они што и ви.

Преслани сте им ви, ваистину. А они су навикли на бљутава јела.

Шта вреди што вас задржавају на вашем путу? Ко задржава реку, спрема поплаву.

Праведници, ви сте омрзнути не зато што говорите о правди него зато што сте ви правда. А друштвени грозд воли да слуша приповетке о правди но не воли да види правду.(53)

+++

Поштеди остатак Срба, страшни Господе!...

Ако смо ми живи недостојни Твоје милости, а Ти послушај наше мртве, који Тебе славном смрћу прославише а нас растанком ожалостише. И због њих, призри и услиши нас недостојне. Амин.(54)

Текстове изабрао Др Марко С. Марковић

Наведени изводи су узети из следећих књига, збирки и беседа владике Николаја: „Изнад греха и смрти", „Речи о свечовеку", „Молитве на језеру", „Рат и Библија", „Изнад Истока и Запада", „Индијска писма", „Говори спрском народу кроз тамнички прозор", „Српски народ као Теодул", „Трагедија Србије", „Косово и Видовдан", „Божје заповести", „Духовни препород Европе", „Добровољци", „Душа Србије", „Србија у светлости и мраку", „Три авети европске цивилизације", „Све зависи од нас а ми од Бога", „Устанак робова".

 

НАПОМЕНЕ*

*Римске бројке означавају томове Сабраних дела Владике Николаја.

(1)  Српски народ као Теодул, V, 675

(2) Говори сриском народу кроз тамнички прозор, XIII, 309

 (3) Устанак робова, III, 50

(4) Говори српском народу кроз тамнички арозор, XIII, 264

(5) Косово и Видовдан, IX, 330                             -

(6)  Трагедија Србије, III, 382

(7)  Србија у светлости и мраку, III, 613

 (8) Српски народ као Теодул, V, 654

(9) Српски народ као Теодул, V, 674-675

(10) Српски народ као Теодул,V, 675

(11) Српски народ као Теодул, V, 678

(12)  Српски народ као Теодул, V, 679

(13) Говори сраском народу кроз тамнички арозор, XIII, 246

(14) Индијска иисма, V, 703

(15) Божје заиовести, III, 785

(16) Божје заповести, III, 786

(17) Божје зааовести, III, 744

(18) Божје заповести, III, 787

(19) Речи о Свечовеку, IV, 769

(20) Речи о Свечовеку, IV, 769

(21) Изнад греха u смрти, IV, 335

(22) Говори српском народу кроз тамнички арозор, XIII, 337

(23) Говори српском народу кроз тамнички арозор, XIII, 338

(24) Речи о Свечовеку, IV, 639

(25) Говори српском народу кроз тамнички прозор ХIII, 287

(26) Духовни препород Европе, III, 37

(27) Говори српском народу кроз тамнички Прозор, XIII, 310

(28)  Говори сраском народу кроз тамнички арозор, XIII, 331-332

(29) Рат и Библија, V, 249

(30) Говори сраском народу кроз тамнички прозор, XIII, 287

(31) Молитве на језеру, V, 109

(32) Божје заповести, III, 778

(33) Божје заповести, III, 778

(34) Добровољци, V, 827

(35) Индијска писма V,742

 (36) Добровољци, V, 825

(37) Добровољци, V, 826

(38) Душа Србије, III, 377

(39) Рат и Библија, V, 188

(40) Рат и Библија, V, 189

(41) Рат и Библија, V, 190

(42)  Три авети европске цивилизације, X, 624

(43)  Три авети европске цивилизације, X, 626

(44)  Српски народ као Теодул, V, 684

(45) Све зависи од нас, а ми од Бога, X

(46) Изнад Истока u Запада, V, 803

(47)  Српски народ као Теодул, V, 681

(48) Cpпски народ као Теодул, V, 681

(49) Душа Србије, III, 383

(50)  Србија у светлоста u мраку, III, 624

(51)  Tpaгедuja Србије, III, 421-422

(52) Молитве на језеру, V, 110

(53) Речи о Свечовеку, IV, 735-736

(54) Добровољци, V, 827

http://borbazaveru.info/content/view/1834/85/<<

Наставиће се...

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 18 октобар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 48 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"Борба за веру" на "Рутјубу":

 
На канал ући кликом на слику или овде:
 + + +
 
"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.