header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В. Димитријевић: Историја Срба се понавља Штампај Е-пошта
понедељак, 25 октобар 2010

Владимир Димитријевић

HISTORIA SEMPER MAGISTRA VITAE EST

           Да, учитељица живота, историја, се понавља. А нарочито историја нас, Срба. Јер србски непријатељи су увек знали где је срце овог народа, које треба ишчупати. Хрватски аустрофил, др Иво Пилар, који је, крајем Првог светског рата објавио студију о јужнословенском питању (прештампана је у НДХ Загребу), тврдио је да Србство може опстати и без државе и без било које друге иституције – под условом да сачува култ Св. Саве, то је јест светосавску Цркву. То је знао Ватикан; то је, у Другом светском рату, знао и Хитлер. Хитлерове тајне службе у Београду су обрађивале низ питања везана за СПЦ, од историје, преко финансирања, до веза са словенским Црквама.

У веома упутној књизи Славка Комарице и Славка Одића „Ноћ и магла – Гестапо у Југославији“ (Центар за информације и публицитет, Загреб 1977. год.) налази се следећа белешка (стр. 177-178):

>>Нацистичка обавјештајна служба се још у предратним годинама интересовала за Српску православну цркву због њеног утицаја на унутрашњу и вањску политику Краљевине Југославије и због њених дугогодишњих веза и односа с англиканском црквом, односно црквеном хијерархијом Велике Британије.

Избијањем другог свјетског рата то се интересовање још више појачало, да би досегло кулминацију првих мјесеци 1941. године, када се радило на приступању Југославије Тројном пакту. Агентура Управе VI РСХА у Југославији указивала је тада на чињеницу да је велика већина православног свећенства изразито англофилски расположена и да је против потписивања Тројног пакта. Главним представником те струје у врховима црквене хијерархије сматран је патријарх Гаврило Дожић.

Дошли су рат и окупација. Наступајући правцем повлачења Краљевске југославенске владе, Дјелатна команда (ЕК) СС-мајора Хинтзеа је, као што је већ речено, у манастиру Острог ухапсила патријарха Гаврила, спровела га у Београд и стрпала у затвор. О даљим намјерама Гестапоа у вези с патријархом Гаврилом говори шеф Дјелатне команде (ЕК) Београд Карл Краус у својој службеној прибиљешци од 2. свибња 1941. године, у којој изричито наглашава да према Српској православној цркви треба поступати „с највећом тактичношћу, избјегавајући начелне грешке, јер се не смије ни у ком случају, погрешним поступком, патријарху Гаврилу дати печат мученика. Гаврило, додуше, није у народу нарочито омиљен - пише даље Краус - али ипак чињеница да је он врховни црквени поглавар и да српска црква својом добром организацијом има огроман утицај у народу, условљавају да мјере против Гаврила морају бити, путем пропаганде, припремљене на заиста добар начин.«

У истој прибиљешци Краус предлаже да »српске установе за пропаганду, с материјалом који ће добити од нас«, то јест од Гестапоа, поведу пропагандну акцију против патријарха Гаврила, да представници окупационе и Аћимовићеве квислиншке управе приме депутацију српског клера, у коју би »требало одабрати Гаврилове противнике и његове супарнике«, и да евентуално српски правосудни органи покрену поступак и организују »процес против Гаврила због проневјере државног новца«.

Краусов приједлог у вези с »проневјером државног новца« вјероватно се односио на чињеницу да је Хинтзеова »Специјална команда«, приликом хапшења патријарха, пронашла у манастиру Острог већу количину динара и нешто злата, које је остало иза краљевске владе када је бјежала из земље.

Упознат с Краусовим намјерама, шеф Гестапоа Хајнрих Милер је одмах послао у Београд СС-потпоручника др Нојехауса, који је радио у одговарајућем реферату РСХА за цркве, са задатком да заплијени архиву Српске православне цркве, организује њено проучавање и присуствује саслушавању патријарха Гаврила.<<

Све је, дакле, ту: окупатор који жели да компромитује непријатељски настројеног провојерарха; афера и суђење које треба везати за наводну проневеру државног новца; ослонац на личне непријатеље патријарха Гаврила.

Нацисти су касније ипак одустали од овог плана.

Али, нови нацисти не одустају од сличних планова.

Питања за читаоце:

1. Шта је данас Четврти Рајх и где му је престоница?

2. Ко су квислинзи Четвртог Рајха у Србији?

3. Ко је Четвртом Рајху сметао на светој србској земљи и као духовно лице и као родољуб?

4. Којим методама је тај неко уклоњен с места на коме је сведочио да је света земља Лазарева неотуђива?

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 25 октобар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 58 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"Борба за веру" на "Рутјубу":

 
На канал ући кликом на слику или овде:
 + + +
 
"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.