header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Драго Жарковић: Препознајемо ли знаке времена? Штампај Е-пошта
петак, 17 децембар 2010

Драго Жарковић

ПРЕПОЗНАЈМО ЗНАКЕ ВРЕМЕНА

 Увече говорите: биће ведро;

 јер је небо црвено.

 И ујутру: данас ће бити ветар,

 јер је небо црвено и мутно.

Лицемери! лице небеско умете познавати,

а знаке времене не можете познати

(Мт. 16,2-3)

  Заиста је нама маловернима и огреховљенима тешко препознати знаке времена. Обраћам се стога онима који духовне очи имају да нам помогну у поимању и тумачењу појединих догађаја у дане наше.


Догађај први

Заиста, заиста вам кажем,

један од вас издаће ме

(Јн.2,21)

На Благовести љета Господњега MMX (дан рођења и дан упокојења Авве Јустина) у светом манастиру Ћелије паде звоно! Народе српски: паде звоно!!! Паде Јустиново звоно!

Питање: Да ли је то случајност (има ли нешто случајно, или је то Божји промисао) што на овај благдан, и на овом светом месту, паде звоно кад су тамо ушла два ученика Аввина – Амфилохије Радовић и Иринеј Буловић, који упрљаше богослужбени поредак наше свете Цркве својим новотаријама, и који су јудинским „залагањем“ најзаслужнији што се догматика Авве Јустина прогна са Универзитета, и уведе бесрамље Зизјуласа преко његовог слугана Игњатија?

Или је то, можда, знак овој двојици издајника светог Авве, да нису од Светог Сабора смели сакрити захтев Њ.П. Владике Артемија да се разматра богохулство и богоодступништво Игњатијево?

 

Догађај други

Исус им одговори:

Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

(Јн. 6,70)

На дан Светог Јустина љета Господњег MMX у светом манастиру Ћелије, где почива тело Авве, беше Света Литургија са необичним призором.

Питање: Да ли је случајно (има ли случајности, или је то Божји промисао?) да пред лицем многобројног народа српског, свештенства, монаштва и повише архијереја, дође до симболичног рашчињења Иринеја Буловића, коме припаде мука, па одступи од Свете чаше и Светог престола, те му скидоше владичанске одежде?

Имаде ли ко уши да чује, и очи да види знак овај?

Или је то, можда,  била опомена Иринеју Буловићу да не испуни ђавољи наум да ће „поломити кичму“ брату своме у Христу Њ.П. Владики Артемију?

Или је то подсећање Иринеја Буловића на ону народну: „Свака батина, два краја има“

 

Догађај трећи

Дом мој, дом је молитве,

а ви начинисте од њега пећину разбојничку

(Лк. 19,46)

У јесен љета Господњега MMX затресе се земља и би земљотрес разорни у светој Жичи и Краљеву граду.

Питање: Да ли је случајно (има ли случајности, или је то Божји промисао?) што се ово зби у Жичи, где станује владика Хризостом, и у Краљеву где гради двор - онај владика што новотаријама погази светоотачко предање и саборске одлуке о богослужењу, што прогони богољубиво и верољубиво монаштво и свештенство, вероучитеље и мирјане, што у пратњи наоружане полиције и телохранитеља иде на Литургије, чији најоданији попови славе католички Божић (Дмитар Луковић) и присуствују католичким мисама (Милић Драговић)...  То је онај исти владика што почини гроболомље усред свете Савине и Николајеве Жиче, истеравши мртве из гробова и градећи на њиховим ракама грађевину (гостопримницу, хотел, конак... шта ли?)?

Ил' се, можда, то побуни Свети Симеон Мироточиви што владика Хризостом погази Завештање Његово? (http://www.nemanja.de/sr/index.php?option=com_content&view=article&id=56&catid=41&Itemid=60)

 

Догађај четврти

 Али какав ћу казати да је овај род?

Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,

и говоре: Свирасмо вам, и не играсте;

жалисмо вам се, и не јаукасте.

Јер Јован дође, који ни једе ни пије,

 а они кажу: Ђаво је у њему.

(Мт. 11,16-18)

У позну јесен љета Господњега MMX удари дажд  у митрополији црногорско-приморској, какав се одавно не памти.

Питање: Да ли је случајно (има ли случајности, или је то Божји промисао?) да ово збитије настаде код Амфилохија Радовића који расрби Цркву у Црној Гори, који покажњава монаштво рашко-призренско и који упути хулитељске речи благочестивом Владики Артемију, говорећи: „Па, Синод ту одлуку чека пуних десет година!“, и још рече: „Артемије... Као да га је запосео зли дух!“ (http://borbazaveru.info/content/view/3081/37/)

Није ли ово небо над митрополијом Амфилохијевом заплакало да га подсети на богоодступништво у време потопа и праведног Ноја?

Није ли пред његову савест постављено питање: ко сличи праведном Ноју? Он – братоубица Амфилохије, или брат му у Христу Владика Артемије?

 

Догађај пети

 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо!

Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама,

давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.

Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

(Лк. 10, 13-15)

Септембра MMX љета Господњег у порти једне цркве у Нишу погибоше две рабе Божије, десетогодишња Крстина и бака јој Гордана.

Питање: Да ли је случајно (има ли случајности, или је то Божји промисао?) што се у епархији владике нишког и патријарха српског, указа знак који опомиње да не треба чинити неправду брату своме у Христу (Њ.П. Артемију) и да не треба ићи у друштво неваљалијех људи (у Беч), и да не треба одступити од вере светосавске, нити се уписивати у историју рода српскога као јеретик – свејеретик – екумениста?

 

Догађај шести

 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим.

Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој!

Али је сад сакривено од очију твојих.

Јер ће доћи дани на тебе,

и окружиће те непријатељи твоји опкопима,

и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

И разбиће тебе и децу твоју у теби,

и неће оставити у теби камена на камену,

зато што ниси познао време у коме си похођен.

(Лк.19,41-44)

На Светог пророка Авакума MMX у звонари исте цркве у Нишу, пострада свештеник Мирчета из цркве Св. Ахилија из Ариља.

Питање: Да ли је случајно (има ли случајности, или је то Божји промисао?) владика нишки и патријарх српски добио још један знак који га подсећа да је погазио канонско предање Православља, те наговорен од окорелог екуменисте Иринеја Буловића, починио безакоње у јеврејској синагоги? (http://borbazaveru.info/content/view/3154/1/)

Или се то можда буне сени чегарских витезова, чије главе, узидане у Ћеле кулу, подсећају и опомињу на жртве пале за веру православну (не папину!!!) и отачество, пред намером да се подигне саблажњаваћи католички крст у Синђелићевом граду и да се Чегарска Голгота опогани јеретичком ногом архијеретика папе на српској светој земљи?

Или се то шаље опомена попу Мирчети из Ариља који се са арх. намесником Дмитром Луковићем (који је уз пожешку цркву на католички Божић прислонио Бадњак http://borbazaveru.info/content/view/1843/1/) истакао у гажењу народа у Душковцима док је тај народ клечао и певао „Помози нам Вишњи Боже“, преклињући владику да не гази својим накарадним служењем светоотачко предање? (http://borbazaveru.info/content/view/1843/1/)

Још једном коленопреклоно молим благочестиве духовнике наше да нам речју својом помогну да разумемо знаке времена и тако дођемо до одговора на постављена питања.

Проговорите, драги учитељи наши!

Проговорите, пастири наши!

Проговорите, јер вас на то обавезује Свето Јеванђеље!

Проговорите да не окасните!

Спашавајте стадо своје од грабљивих вукова у јагњећим кожама!

Зар ће камење, по речи Господњој, проговорити, а ви да ћутите док покушавају да нам веру оскрнаве?!?

Нека би Господ Свемилостиви уразумио залутале вође наше да и они разумеју знаке времена како не би безакоњима својим навукли проклетство на себе и на народ свој.

На Светог пророка Софронија,

MMX љета Господњег

Последњи пут ажурирано ( субота, 15 јануар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.