Несколько лет назад (в №№ 6 (78) и 7 (79)) мы публиковали интервью с редакцией сербского православного сайта «Борьба за веру». Тогда братья-славяне рассказали о бедственном состоянии их Поместной Церкви, фактическая власть в которой находится в руках модернистов (https://borbazaveru.info/content/view/5590/1/; https://borbazaveru.info/content/view/5642/102/) .

В частности, они говорили о том, что «богослужебные реформы в Сербской Церкви инициировали <…> иеромонахи Амфилохий (Радович), Афанасий (Евтич) и Ириней (Булович).

Пророчанство Треће књиге пророка Јездре о Цару – Помазанику Божијем који треба да дође прије Другог Христовог Доласка да утеши верни народ. Помазаник Божији је назван лавом по свом карактеру и начину изобличавања и кажњавања непријатеља.

Срђа Трифковић (Београд 1954) дипломирао је међународне односе на Универзитету Сасекс и политичке науке у Загребу, а докторат из савремене историје одбранио је 1990. на Саутхемптонском универзитету. Био је радио новинар Светске службе BBC у Лондону (1980-86) и Гласа Америке у Вашингтону (1986-87), а потом дописник за југоисточну Европу америчког недељника U.S. News & World Report и дневника The Washington Times.

           Основно учење старца Тадеја јесте да је Бог свуда, и да помаже свакоме: „И слабима и јакима, свакоме коме је помоћ потребна. Зато непрестано треба вежбати себе да срце отворимо Богу“.

Сада ћу вам испричати о Старцу Константину Агиопавлитису, који је због своје велике љубави према Мајци Божијој био удостојен да је види.

Када је био војник у битци код Килкилиса, био је окружен непријатељима. Због велике опасности која му је претила, призвао је Мајку Божију и обећао да ће постати монах. Чудом, Мајка Божија га је спасила од сигурне смрти. Након тога је добио дозволу да се врати кући у Кефалонију где је својој мајци испричао шта му се догодило и шта је обећао. Пошто му је мајка била побожна жена, посаветовала га је да испуни оно што је обећао. Тако да је 1926 године напустио свет и отишао у Манастир Светог Павла на Светој Гори где је постао монах. 

Поштовани,

Пратећи наведену преписку двојице господина, као неко кога интересују духовно-теолошке размене мишљења, приметио сам поделу на модернисте и оне који то нису или прате тренд времена са дозом конзервативизма.

Лажни патријарх Филарет Денисенко, који је одавно прекршио све могуће каноне и одлучен од Православне Цркве, изгубио је сваки осећај мере у својој мржњи према Русији, па је 2. априла 2017. године, на Софијском тргу у Кијеву, предводио екуменистичку молитву против Русије. Осим расколника, у њој су учествовали и унијати, пентакосталци и римокатолици.

Помаже Бог,

Обраћамо се директно потписницима наведеног писма (овде:) и питамо вас, зашто се нисте предходно обратили надлежном епископу СПЦ? Зар не знате да је и епископ СПЦ члан такозване епископске конференције у Аустрији, којом управља фанарски митрополит? Зар такве „епископске конференције“ нису усвојене на скупу прошле године на Криту? Зар то није потписао и Србски патријарх? Риба од главе смрди или мирише.

Господин Александар Радојчић ми је опет писао:

>>Уважени господине Димитријевићу,  

До сада сам Вас називао братом у Христу, Ви мене господином, што ме све више утврђује да ћете ми приликом сусрета који знам да ће се десити рећи исто што и Лутер Цвинглију: "Наш Дух није исто што и Ваш". Није ми проблем да пређем на Ваш начин опхођења.