ИСТОРИЈСКИ КОРАК ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ

Председник Русије Владимир Путин је 30. маја ове године посетио Рогошки духовни центар Руске православне старoверачке цркве у Москви. Дошао је на изложбу дела староверачке духовности од 16-20 века: биле су ту иконе,  штампане и рукописне књиге, плоче њихових хорова. Изложба говори о почетку раскола у Русији, о главним догађајима у историји Рогошког центра.  Староверци су имали снажну укорењеност у трговачком слоју, па су и познате личности тог сталежа биле представљене на ижложби. После изложбе Путин је посетио Покровски саборни храм и разговарао са митрополитом Руске православне староверачке цркве Корнилијем.   

УБРЗАЊЕ         

Само седам дана је прошло од мог чланка о случају Милоша Ковића, кога, у име „формалних разлога“, покушавају да уклоне из учионица Филозофског факултета Универзитета у Београду, кад ето новог другосрбијанског удара. Овог пута, „политкоректни“ комесари глобализма јуришају на Мишу Ђурковића. Крив је, очито, јер је дао значајан допринос у борби за заштиту наше деце од наопаких „образовних пакета“ са пропагандом идеологије хомосексуализма, који су, после жестоке реакције јавности, повучени из оптицаја, и због којих се министар просвете Шарчевић шојићевски правио „изненађен и увређен“.

...Прожет дубоким симболизмом, Мадонин наступ је био велики ритуал илумината, коме су присуствовале милијарде гледалаца. На овај фудбалски „Дан искупљења“, Мадона је, као „Велика свештеница“ илуминатске индустрије, ушла у „светињу над светињама“  Америке и одржала тринаестоминутну проповијед који су многи чули... али само неки разумели...

           Данас наша Света Црква слави Светог Јустина Ћелијског. Зато се вреди сетити неких ствари из његовог живота, које су нам поука и порука. Отац Јустин је био велики подвижник и молитвеник, који је код свих људи волео подвиг и молитву. Нарочито велику пажњу и бригу посвећивао је богомолничком покрету народне вере, који је волео из све душе и срца.

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА                                     

Људи са којима често општим преко електронске поште постављају ми питање – зашто је Владика Николај био тако везан за англиканце и какав је екуменизам у питању. Одговор на ово питање није тако једноставан, али се ипак може и мора дати. С тим што унапред молим читаоце: немојте сматрати да се може написати неки кратак одговор, нешто таблоидно и сензационалистичко. Овај текст је покушај објашњења, али он захтева читалачку пажњу и усредсређеност. Величина Владике Николаја је непорецива, и његово дело вредно као драгуљ, па ипак није све једнозначно у том стваралаштву, и његово се дело увек изнова мора читати. Надам се да ће после читања овог текста православним Србима неке ствари бити јасније.   

Од 200 свештеника у Црној Гори, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Послератна власт регистровала Удружење свештеника Црне Горе, које је објавило црквени календар с петокраком!  

Ево прве седмице Петропавловског поста, када велики број православних Срба настоји да се, постом, молитвом и исповешћу, припреми за Свету Тајну Причешћа. На жалост, под утицајем новотарске пропаганде, велики број православних у Србији заборавио је да се припреми за Свету Тајну приступа са свом озбиљношћу за коју смо способни. Они нам непрестано помињу ранохришћанску Цркву и тадашње обичаје причешћивања, заборављајући да укажу на то колико су рани хришћани или истински спремни да се причешћују, јер су строго живели по Закону Божјем.

Издавач “Српска книга” је 2008 године објавио књигу “Јасеновац” Србољуба Живановића, која је постала толико популарна да је цело издање брзо распродато. Већ следеће године 2009 књига је проглашена за “ауторско дело од националног значаја” и награђена наградом “Растко Петровић”.