„Свети Праведни Симеоне, моли Бога за нас!“ – изнова и изнова, под сводовима храмова Верхотурја и Меркушина, поред кивота са моштима Светог Праведног Симеона Верхотурског, покрај његове гробнице са исцелитељским извором, одзвањају ове речи пуне вере и наде. И нико са тог места не одлази, а да његове молитве нису саслушане... Пренос моштију Светог Праведног Симеона из Меркушина у Верхотурје се слави 25. септембра. Честитамо вам овај светли празник и желимо да кроз молитве праведника Господ испуни све ваше добре молбе! Данас објављујемо нова сведочанства о чудесима која су се десила кроз заступништво овог свеца.

Многи чиниоци детерминишу људски идентитет. Истакнимо најважније.

1. Хронотопос

Место и време у којем је личност рођена и живи јесте обично њена примарна социјализација. Уколико одлучи да живи у некој другој средини, то је њена секундарна социјализација. Обе социјализације веома утичу на њено размишљање и понашање.

У суботу, 23. септембра 2017. године по папском календару, прослављен је празник Преподобног Сергија Радоњешког, покровитеља храма у духовно-административном центру Православне Цркве у Америци у Сајосету, држава Њујорк.

Papa Franjo se jučer (26. rujna) u Vatikanu susreo s metropolitom Hilarionom, pročelnikom odjela za vanjske poslove Ruske pravoslavne Crkve, koji je došao u Rim zahvaliti Svetom Ocu na posudbi relikvijâ sv. Nikole, biskupa Mire. Naime, svečeve su relikvije, koje se inače nalaze u južnotalijanskom gradu Bariju, dva mjeseca bile u Moskvi i Sankt Peterburgu te su privukle velik broj pravoslavnih hodočasnika.

Сама дела нас неће спасти, но милост Божија, само ако дела чинимо у Име Господа Исуса Христа, Који нека не лиши вас, пријатељи моји, милости Своје у све дане вашега живота. Били ви слаби или рдјави, само прибегавајте милосрдном Господу Исусу Христу и чврсто се надајте у Њега. Та нада вас неће посрамити у веке.

Нашим цењеним посетиоцима поклањамо, у пдф-у,  књигу нашег сарадника Владимира Димитријевића о свештенику Миливоју Маричићу, духовном чаду Светог  Владике Николаја.

До почетка 20.века златне резерве Русије су биле међу највећим у свету. 1918.године  врховни владар Русије, Александар Колчак, постао је и чувар 490 тона златних полуга.

Златна грозница на Уралу