“Окачи на ФБ слику како смо заједно у Риму, да сви виде како нам је добро било.”

“Мишлиш ли да је то ок, да сви виде оно што је само наше?”

“Наравно да јесте, морамо показати нашу срећу.”

Да ли се живот људи и човјечанства промјенио уназад 20-так година драстично?

- Поговор за роман „Чекамо васкрсење мртвих“ Бранка Марковића

О ОВОМ РОМАНУ         

Преосвештени и свакој власти преподобни владика Григорије недавно је повећао износ на рачуну за нешто више од милиона марака. Према сазнањима, владика је двојици инвеститора продао дио земљишта у бившој касарни „Лука Вукаловић“, које је Епархији 2009. године поклонила Влада Републике Српске и тадашњи премијер Милорад Додик.

Једна од највећи (само)похвала домаће црквене дипломатије је да, ето, Ватикан није признао самопроглашену државу Косово. А зашто није? Зато што јесте. Из ове депеше Викиликса коју објављујемо у целини, у преводу једне сестре у Христу, јасно се види ватиканска стратегија из доба Павелићеве државе: папа Пије Дванаести није признао НДХ de jure, али ју је Ватикан признавао de facto. Зато САД и не врше притисак на Ватикан да изврши правно признање, јер је врхушки глобалне Империје врло стало да се екуменски односи СПЦ и Ватикана наставе, уз глуматање ватиканског чврстог става. До тога је стало и извесним екуменским делатницима СПЦ, који клече у Ватикану да не се Косово не призна, е да би се „екуменски дијалог“ наставио. Све се ово дешава да се Власи не би досетили, али Власи у доба Интернета нису више тако недосетљиви. Који чита, да разуме.        

В. Димитријевић  

Драги у Христу,

Зажелио сам да подијелим с вама и вашим читаоцима неколико глава из аутобиографске књиге једног познаника – проф. Александра Дворкина, главног сектолога Руске цркве, великог заштитника Православља. Превео сам само мајушни дјелић његовог остварења које је од изузетног и умјетничког и историјског значаја, будући да је написано живим и изражајним стилом, а описује неке од главних учесника руског и општег православног живота двадесетог вијека.

Откривењe Joвана Богослова је последња књига библијског канона. Она је пуна живих стилских фигура које у основи садрже духовно-моралне поуке релевантне за свa времена. Писац свет дели на две јасно одељене групе: добре и зле. Често се жене користе као метафоре за добро и зло.

1. Срце Христово

…Христос каже: „Узмите, једите, ово је Тело Моје..." И даље: „Пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новога Завета..." Много је на небу светлих звезда, тих искри ризе Божије, али од свих њих је лепше, светлије и сјајније сунце. Много је мирисног цвећа на пашњацима и њивама, али од свих њих је боља, лепша и мириснија ружа. Много река, потока, језера и речица теку по лицу земље и све се оне сусрећу и сливају у безграничном, огромном и неизмерном океану. Много прекрасног и сјајног камења садржи утроба земље; тамо има сафира, смарагда, рубина, али од свих њих лепше, чистије и сјајније светлуца брилијант.