– Ни доброчинства нити честито живљење његових потомака не могу да искупе оно што је Јаков Јуровски урадио Романовима, и јако сам забринут за будућност мог сина и ћерке – каже Владимир, потомак нећаке Јакова Јуровског.

Римски папа Фрањо боравиће 20.септембра у италијанском граду Асизију, где ће учествовати у традиционалној међурелигијској молитви за мир, саопштио је портал „Благовест-инфо“, позивајући се на „I.MEDIA“ и службу за информисање „Свете столице“.

Помаже Бог браћо!

Нисам мислио оволико пута да се јављам у вези македонског раскола, али пошто ријеч, ријеч вуче, ево да што краће одговорим. Што се тиче актуелног патријарха Иринеја, сагласан сам са ставом господина Петра Македонца, да Иринеј којега поједини и називају паПијарх гази дјело Светог Саве. Но, вјероватно из љубави према своме завичају, написа пар ствари које нису тачне.

Патријарх Руске Православне Цркве Кирил честитао је 24. августа дан независности Украјине незаконитом председнику Порошенку. Честитка Порошенку објављена је на званичном сајту Московске Патријаршије:

Поштована редакцијо,

Пишем вам поводом писама "грешног Радислава" и надам се да ће те да објавите ово писмо које вам шаљем. Нежелећи да унизим дело светог оца Саве, али хоћу само да потсетим на неке историске догађаје од пре 7-8 векова.

Пре 8 векова овај Балкански полуостров имао једну архиепископију, архиепископију коју је још у 7. века установио свети цар Јустинијан. Архиепископију, чије корење поставио је свети Еразмо, Архиепископију коју је пославјанчио свети Климент, кога Срби ни воле, ни поштују, мада је он у Београд  учинио чудо и васкрсао младог момка, Архиепископију коју је утврдио цар Самуил и цар Василије Други. Архиепископију са којом управљали су и премудри Теофилакт који је тумачио Свето Писмо, свети Константин из славног рода Кавасиле, и блажене исповеднике православне вере Григорија, Лава, Варлаама, Прохора...

        На мејл “Борбе за веру“ данас је стигло писмо једног нашег посетиоца из Скопља. Аутор писма каже да је верник Православне Охридске Архиепископије, и у писму оштро реагује на наш коментар на вест о заједничкој молитви двојице свештеника СПЦ са представницима непризнате Македонске Православне Цркве.  Каже да смо архиепископа Јована „злобно назвали Фанариота“, и да се „подсмевамо његовом истинитом мучеништву за Цркву“, при чему  о његовом прогону нисмо објавили "ни једну информацију, ни један текст".

Оче, благословите!

Никако не могу да схватим зашто је Бог, заповедајући нам да љубимо своје ближње, рекао да онај који не љуби свога ближњега, не може да љуби ни Бога, односно,  ако не уме да воли онога кога види и зна, како може да воли Онога Кога није ни видео и Кога не зна?

Нажалост, ниво културе разговорног језика је данас толико катастрофално низак да се људи не стиде да прибегавају „пејоративима“, како се зове псовање у лингвистици, ни политичари у јавним наступима, ни новинари, а шта тек рећи о „обичним смртницима“: многи говоре језиком псовки, успевајући скоро да се не служе другим речима. Све је то веома жалосно, посебно због тога што псовање није само проблем културе. У ствари то је у најмањој мери проблем културе. О томе зашто је сквернословље зло, чиме је оно опасно са духовне тачке гледишта, какве силе призива онај који псује, причају пастири Руске Православне Цркве, дајући и савете како да се уздржимо од сквернословља, како да се супротставимо искушењу да опсујемо.