Епархија ЗХиП и Требиње били домаћини представницима Бискупије дубровачке

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа.

Пише и пита: Дани(ј)ел Симић

Иван Буњин спомиње у својој књизи „Село“ неку глувонему жену која је била добила на поклон једну раскошну свилену мараму. Жена је била прилично ограничена и жао јој је било да ту скупоцену мараму носи са лица, него је носила само с наличја, све очекујући да ће јој се некад указати прилика да је покаже свету у свему сјају. Али, као и свака ствар, свилена марама није била вечита, и она се тако с наличја искрзала и поцепала, а да је она јадница и није понела с лица. – Тако ради, пише Буњин, и већина од нас. И ми смо сви добили на поклон диван дар – живот. Међутим, многи поступају с тим даром као она неразборита жена – проживе читав живот с наличја, с његове ружније стране.

Штампа и други медији у Србији стално пишу о настојању појединих епископа Српске православне цркве да дође до “помирења” и уједињења СПЦ са римокатолицима и са Ватиканом. Непрестано се велича улога садашњег папе римокатолика Фрање, који настоји да се греси римокатолика забораве и да дође до уједињења православаца са римокатолицима, са тим да на челу уједињене цркве буде он.

Постало је срамотно бити Американац. Ова земља је имала четири председника, заредом, који су ратни злочинци. Клинтон је два пута покренуо војне нападе на Србију, наређујући НАТО пакту да бомбардује бившу Југославију два пута, 1995. и 1999. године, тако да је Бил због тога двоструки ратни злочинац.

Поштовани посетиоци, Христос воскресе!

Као што сте и сами запазили, ваш и наш сајт је у последњих неколико дана, у више наврата, био недоступан, због чега желимо да вас упознамо са узроком непријатности коју сте имали и упутимо вам извињење.

Екуменска љубав

Код православних се схватање Цркве и припадности Цркви разликује од католика, разних протестаната и осталих инославних. Данас, у свести православних та разлика све више бледи, јер наши богослови, епископи и свештенство ретко говоре о њој. Уместо тога, медији све више извештавају о разним конференцијама, предавањима, међурелигијским сусретима и скуповима, на којима се говори како „треба да тражимо тачке које нас спајају, а не тачке које нас раздвајају“, како „имамо заједничке проблеме, заједничке изазове, како има много више ствари које нас повезују него раздвајају“, и томе слично.

и ми желимо да изразимо своју радост и захвалност Вама драги Православни Срби из Аустрије поводом Вашег осврта на поменуто писмо (овде:)