Тући се или не – ето у чему је дилема. Притом, у питању није нека апстрактна дилема, већ врло животна и „горућа“ (врло актуелна) када говоримо о васпитању дечака у хришћанској породици. Да ли дечак треба да се брани у тучи на улици? Да ли православни дечак треба да се потуче? Несумњиво је да је сваки православни родитељ у неком тренутку био принуђен да се замисли над овим проблемом.

Помаже Бог браћо!

Јављам се из Црне Горе. Већ сам Вам писао уназад неко вријеме, али сам осјетио потребу да се опет јавим. Овога пута је у питању актуелна политичка ситуација у Црној Гори и догађаји од претходне ноћи. Црна Гора је у политичком процјепу и подјели, Мило Ђукановић "владар" Црне Горе је никада слабије прошао и поред силних куповина гласова и репресије.

U prvom pismu papi Franji patrijarh Srpske pravoslavne crkve piše: ‘Mi Vas, Vaša Svetosti, molimo da pitanje kanonizacije kardinala Stepinca skinete s dnevnog reda i prepustite nepogrešivom Sudu Božjem’

Motiviran isključivo željom da se zadovolji veliki i opravdani interes javnosti, ali i da se prestane manipulirati neinformiranim građanima, među njima i vjernicima, kako katoličkim tako i pravoslavnim (ali i drugim, židovskim, na primjer), zamolio sam patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) gospodina Irineja da me primi na razgovor kako bih iz prve ruke saznao što točno smeta SPC-u u najavljenoj kanonizaciji zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca. Susret se dogodio u subotu 28. studenoga u sjedištu patrijaršije, u Beogradu, a razgovor je trajao nešto više od sat vremena.

Поштовано уредништво драга у Христу браћо и сестре,

Без обзира на боравак владе Србије у Нишу и велика обећања која слушамо ових дана осећај празнине и тешке чамотиње је присутан у овом граду али и у целој Епархији. Жалосно сазнање да је Владика нишки Јован у прогонству не напушта верни народ.

         Најновија и најперфиднија римокатоличка мисионарска мантра прозелитског подилажења православним Србима је наводно непризнвање самопроглашене “државе“ Косово од државе Ватикан. Православним Србима се предочава како држава Ватикан поштује међународни правни поредак, а прије свега политички и духовно-историјски идентитет и конти- нуитет, интегритет и суверенитет Србије, због чега би требало Срби и држава Србија да буду захвални Ватикану. У питању је примјена провјерене прозелитске папске праксе, `подилажење`  православним народима, војно пораженим од војне евроатланске алијансе или у непосредној опасности од војно моћније исламске инквизиције.