УМЕСТО УВОДА

Господина Милета Цветковића срео сам на Сајму књига 2016. године у Београду. Видели смо се на штанду „Катене Мунди“ . Разговарали смо кратко, али садржајно; брзо сам схватио да је преда мном родољуб који је много видео и зна, и који нема илузија о онима који ратују против Срба и оним Србима који су издали свој народ.

Чим сам угледала манастир почела сам да плачем…

         Једна неименована жена поделила је своју причу, своје искуство, о одласку у манастир Острог. Њена исповест проширила се и друштвеним мрежама. Многи су коментарисали да се ради о још једном чуду под Острогом.

ДА ЛИ ЈЕ ЦИЈАНИД БИО НАМЕЊЕН БАШ ГРУЗИЈСКОМ ПАТРИЈАРХУ

          Прича о покушају убиства поглавара Грузијске православне цркве Илије Другог добила је преокрет. Сада се појавила верзија да би осумњичени ђакон Георгије Мамаладзе, који се тренутно налази у притвору, могао да буде оптужен за покушај убиства, али не патријарха, већ његовог секретара Шорена Тетруашвилија.

СПОМЕНИТ СТЕПИНЦУ И ЈЕДНА КОМИСИЈА

Хрвати су, уз највише почасти, у Осијеку открили споменик Алојзију Степинцу, надбискупу, а затим и кардиналу загребачком(1), који је 1998. године проглашен „блаженим“, и поводом чијег уздизања на степен универзалног свеца католицизма је основана комисија за преговоре између Ватикана и СПЦ.  Тобож, папа Фрањо жели да се приближи Србима, да они изнесу своје аргументе, па ће онда видети шта ће да ради са „универзализацијом“ Степинчевом.

Браћо и сестре, нека овај поздрав радости развеје гнев и жељу за репликом код мене и вас.

У Сабору и Синоду СПЦ влада општа небрига за стадо, а то је осмишљена етапа на путу развраћања православних хришћана. Тужна сам, разочарана и то осећам као велико и за мене болно издајство.

ТОМАЗЕО И ПОВРАТАК СРБСКОМ СТАНОВИШТУ / НИКОЛА ТОМАЗЕО: “ИСКРИЦЕ“, ЛИО, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 2017.

О ЈЕДНОМ СРБИНУ ОД ПРЕ ДВА ВЕКА

Ево како је писао један Србин у 19. столећу:“Пјесме су повијест наша, у њима тражимо добро и зло наше. Други пуци ( , нап. В.Д.) штију их, преводе и чуде се о њима, а ми их се срамимо и још исмијавамо с нашим просвијећеним варварством. Покупимо, браћо, покупимо наше благо, прије него га вјетар времена не погуби. Хљеб из земље, лијепост из пука; пук нам је отац, а земља мајка наша.“ Образован, учен, космполита, он је поучавао своје младе сународнике: “Ви млади, који идете у туђе земље искати знање које вам земља ваша не даје, будите уфање (нада, нап. В.Д.) и весеље, а не жалост и страх отаџбине тужне.

Драги брате Викторе, ја сам се већ оглашавао на овом сајту поводом сличног писма овом твоме а из разлога што сматрам да су оваква размишљања веома погубна за хришћанина као уосталом и сва друга мишљења која се противе поукама светих отаца.