„Кружна посланица“ критског „сабора“, уз сву своју богословску разводњеност и неопредељеност, има јасне одлике посмодернистичког текста. Изобилујући наводима из Светог Писма, Светих Отаца, позивањем на саборност, објављиваној верношћу апостолском духу, овај документ показује само „фасаду“ Православља, не за превише искусне вернике, већ шаље сигнале „газдама“ неолибералног западног света. Суштински, ова посланица се обраћа постмодернистима политике, културе и „осталог хришћанског света“. Три кључне позиције постмодернистичког либерализма су уплетене у тканину „Кружне посланице“, која тежи да буде „символички текст“ савременог Православља.

Колико је с једне стране ситуација тешка, а „притисак Ватикана и америчких центара моћи“ крајње непријатан, толико је с друге стране добродошао, јер је сада та ствар потпуно „транспарентна“. Игра се отворених карата и свима који хоће да виде, јасно је ко је „жито“ а ко је „кукољ“, „ко је вера а ко је невера“.

Оче Игоре, какви ће, по Вашем мишљењу, бити резултати „Свеправославног сабора“ на Криту? Како ће се он одразити на свеукупну црквену ситуацију?

- Сматрам да ако све прође без неких посебних екцеса, који би у већој мери него до сада нарушавали „јединство православног света“, онда је сценарио једноставан: биће усвојени сви документи, у истом, практично непромењеном облику.

Митрополит Лимасолски Атанасије (Кипарска Православна Црква) званично је потврдио да за време заседања на Криту није потписао усвојени документ „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света“. Управо је тај документ изазвао најоштрију полемику како до одржавања сабора на Криту, тако и у време сабора.

          Бескрајна хроника чуда

Један је од највећих православних светитеља у XX веку. Избегавши као руски племић пред револуционарним терором 1917, у српској престоници је студирао богословију и издржавао се радећи као колпортер. Замонашен је 1926. у Миљковом манастиру, на Морави, а за епископа рукоположен 1934. у Београду. „Ако хоћете да видите живог светитеља, онда отидите у Битољ, код оца Јована”, говорио је о њему Николај Велимировић, тада епископ охридски

Свештена Митрополија Пиреја

Одељење за јереси и секте 

У Пиреју, 27. јуна 2016. 

Прва жалосна сазнања са Светог и Великог Сабора[1]

С великом тугом и душевним болом пратили смо преко средстава информисања отварање Светог и Великог Сабора, које је отпочело недељном Божанском Литургијом Педесетнице, и у редовима која следе излажемо укратко верном народу Божијем наше прва сазнања.

         Угледна грчка друштвена организација «Савез православних клирика и монаха» прокоментарисала је закључке Критског сабора. Портал Agionoros.ru је објавио главне одредбе отвореног писма, које су потписали познати грчки пастири, монаси и богослови.

Помаже Бог браћо!

Давно сам прочитао чланак https://borbazaveru.info/content/view/8855/1/, а тек стигох да коментаришем. И ако можете да га објавите на Вашој страници. Лажни епископ Атанасије опет саблажњава народ. Вели, Боже ме прости, Свети Јустин био екумениста, јер није осудио Светог Николаја на скупштини свесатанског „ССЦ“ у Еванстону.