Матија Бећковић је песник који је, већ одавно, постао глас једне епохе. Слављен као мајстор језика, тог „осветљења на путу ка битију“ (Хајдегер), доживљаван као стваралац који наставља тамо где је Његош, у „Лажном цару Шћепану Малом“ (спеву о пропасти Срба који су кренули за лажним месијом) стао, Бећковић је, зато што је формулисао реченице за памћење – а култура је памћење! – попут оне да је Косово најскупља србска реч, до дана данашњег на удару другосрбијанских јуришника. Они га проглашавају једним од главних криваца за „србски национализам“ и, да могу, трајно би га избрисали са обзорја наше културе. Но, не могу: Бећковићева поезија и беседништво вишеструко надилазе њихове нихилистичке потенцијале. И овај интервју, дат за стоти број „Геополитике“, доказ је да Бећковић види и даље и дубље од оних који га поричу.

Фотографије на којима се виде уграђени клима-уређаји манастира Раваница преплавиле су друштвене мреже и изазвали велику буру.

Ава Дионисије Игњат је чувени румунски старац и православни подвижник. Живео је до скоро на Светој Гори у манастиру Ватопед. Његове мисли и поуке су једноставне и отрежњујуће. Сматрају га светим човеком.

Једном је познатог духовника, схиархимандрита Илију неко упитао:

– Оче, а о чему треба да пишемо ми, световни новинари?

– Све је врло једноставно, – одговорио је отац. – О чедности и сложној породици, против наркоманије и пијанства. Али је главно да се заустави машина песимизма, која стално плаши наш народ – помором, глађу и револуцијама терајући га у чамотињу, један од најстрашнијих грехова који одвајају човека од Бога...

Сваке године, на дан Светог Апостола Андреја, 30. новембра по папском календару, ватиканска делегација посећује Истанбул и константинопољском патријарху уручује специјално папино писмо. Са своје стране, делегација патријаршије путује у Рим 29. јуна, када римокатолици и православни новокалендарци обележавају празник Светих Апостола Петра и Павла.