1. Православна Црква, будући Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, с дубоким црквеним самосазнањем тврдо верује да она заузима главно место у процесу покрета за јединство хришћана у савременом свету.

Док се у Руској Цркви све тресе од последица сусрета у Хавани, наши цењени посетиоци можда мисле да смо заборавили на „наше“ екуменце и новотарце, који нас и даље интензивно брукају где год пођу и дођу. Ево опет вести из наше тужне стварности.

         Пре свега, тај састанак представља легитимисање Папе Римског у очима милиона обичних православних верника. Многи ће чак да помисле да се Папа, очигледно, покајао, јер неће ваљда наш Архипастир да разговара са јеретиком.  Он се сасвим сигурно покајао и у филиокви, и у папском примату, и у сопственој непогрешивости, и у другим, да кажемо, мање важним јересима. Јер латинску јерес је прогласио сонм светих – од Теодосија Печерског до Јована Кронштадског.

Na Novu Godinu 1943. održana je u logoru Jasenovac prva katolička služba božja. Održana je u novoj stolariji u zgradi upravne pisarne, gdje su održavane kazališne predstave. Za to je očišćena stolarija i improviziran oltar, na kojemu je slu­žio misu katolički dušobrižnik ustaške vojnice u Jasenovcu, ustaški satnik, »velečasni« Zvonko Brekalo.

Интервју за „Србин.инфо“:

Патријарх Кирил се састао с папом. О томе се говори и пише, а коментари и изјаве су различити. Сам патријарх претходно није дао никакву јасну изјаву по питању разлога и потребе за тај сусрет, оставио је другима да тумаче и нагађају. Тако се по медијима повлаче разна полузванична и приватна објашњења, мишљења и тумачења, која се, с једне стране, у суштини своде на величање њихових личности, на значај самог сусрета, изјаве поверења и подршке, а с друге на критике и осуде.

"Познати жалосни догађаји побуђују ме да подигнем свој глас и дам подршку неравнодушним православним клирицима и мирјанима, који иступају у заштиту догмата и канона Православне Цркве. Да бих избегао понављање, придружујем се свештенику Алексеју Морозу и пружам му своју пуну подршку.

Богословска анализа документа „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

за СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства,

Своју  сопствену одлуку Гунђаjев назива одлуком целе Цркве. Епископат је дужан да завереника и узурпатора црквене власти позове на одговорност.