Као што је познато, један од камена спотицања за учешће Руске Православне Цркве у предсаборском синаксису предстојатеља Помесних Православних Цркава јесте питање признавања проруског - законитог - јерарха Цркве Чешких земаља и Словачке, митрополита Ростислава, од стране Константинопоља.

Из предговора књиге "СВЕТИ САВА СРПСКИ" (издање: Светигора - Вечерње Новости) који је написао самозвани архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије

БОГОСЛОВЉЕ СВЕТОГ САВЕ

Христос се роди, браћо и сестре, васцели српски православни роде!

Дивно је поздравити вас овим покликом радости, колико год и даље била тмурна и тужна дешавања у нашој Епархији канадској.

СРБСКИ ВИНСТОН СМИТ

ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ НЕМА БЕЗ СВЕСТИ О ЗЛУ       

„Када Црква греши против истине православне вере, Господ попушта рат!“

О РУСИЈИ И ЛАЖНИМ НАДАМА, А НА СРБСКУ НОВУ ГОДИНУ

Уочи Србске Нове године, од брата у Христу добих електронску пошту. Ево шта он пише: “Драги мој брате Владимире, и сви теби драги, Христос се роди! Управо са интересовањем прочитах твој текст "Православље и Русија данас: изазови и одговори" на БзВ (овде:). У твојим текстовима ме не једном задивило чињенично заснивање ставова. Али, кад се ради о Русији, ти се због нечег држиш оног "што је баби мило, то се баби снило". Wishful thinking ничим не доприноси хришћанству.

„Прича о настанку 'Приче која лута свијетом' и 

'Прича која лута свијетом' Тихомира Левајаца мора се прочитати.

Ко год то не уради, грешан је.“

Радомир Батуран

Прича о настанку ”Прича која лута свијетом”

Једног дана 2003. године, једног дана који је био једнак другим данима, једног дана као што је овај, у мом стану, телефон, зазвони. Дигнем слушалицу, а у слушалици глас издалека, из Ванкувера. Зове Драган Андрејевић, власник ”Кишобрана”, најзападнијих српских новина у дијаспори, који је први објавио моје записе о Канади, под именом ”Сањао сам Канаду”. Каже да ускоро у Бањалуку треба да дође папа Јован II Војтила, а он дописника из Републике Српске нема, па ме моли да за његове новине пошаљем неку причу о папиној посети Бањалуци.

Пише: Проф. др Миодраг М. Петровић

За време студија на Атинском универзитету, седамдесетих година прошлог века, становао сам у студентском дому „Апостолики диакониа“. Тамо се тих година појавио јеромонах Атанасије Јевтић у намери да докторира. Пре тога био је на Богословском факултету на острву Халки близу Цариграда. Благодарећи представљању као духовно чедо аве Јустина Ћелијског, обасипан је великом пажњом, посебно од стране Грка. Сви су му издашно излазили у сусрет, превасходно противници екуменизма, али, ради одређених циљева, и највећи поборници екуменизма, какав је био тадашњи патријарх цариградски Атинагора I (1948-1972).

29. децембар 2013. 21:30 | Вечерње новости

„Новости“ дошле до копије писама папиног изасланика из 1969. године. Било је планирано да у маузолеју буду смештене кости Луције Црногорке, док би владика завршио у Његушима