Протестантских деноминација има много. Изгледа да се нико у том мноштву не може снаћи. Ипак, сви се протестанти могу поделити у три скупине: либералну, евангеличку и фундаменталистичку.

Ове скупине се разиликуjу по бројним питањима, па и по питању места и улоге жене у друштву и црквама. Поједностављено говорећи, либерални протестанти су профеминистички оријентисани, фундаменталистички су антифеминистички, а евангелички су подељени. Они евангелички хришћани који су профеминистички настројени називају се „евангелички феминисти” („evangelical feminists”), а њихово становиште „евангелички феминизам” („evangelical feminism”). Није реткост да се тај феминизам назива и „библијски феминизам” („biblical feminism”) или напросто „хришћански феминизам” („christian feminism”). Назива је много, али је суштина иста.

Лист "Политика" је данас објавио чланак под насловом "Папа Фрања: преобраћање православаца је велики грех". У чланку се наводи да је поглавар римокатоличке "цркве" папа Фрања у свом говору у Тбилсију, главном граду православне Грузије, јавно рекао да је покрштавање православаца у римокатолицизам грех и да то римокатолици не треба да чине.

Где се данас окупљају становници метропола недељом? Наравно у шопингу, у тржним центрима са ланцима продавница, брзом храном, клизалиштима и биоскопима са кокицама. Код нас, који смо били лишени потрошачког изобиља, развијена је навика великим ограничењима током совјетске ере. Ко се сећа, продавнице са робом широке потрошње биле су затворене недељом, продавнице са храном су биле високо специјализоване, није било супермаркета који продају све од игле до локомотиве, као што је сада. Продавнице су радиле до 18-19 часова, док су недељом биле отворене само оне са основним намирницама.

О покајању

Ништа толико не помаже исцелењу ране нанесене смртним грехом, од што чешће исповести; ништа толико не помаже умртвљењу  страсти,  у срцу угнездених, од детаљног исповедања свих њихових пројава и деловања.

ШИБИЦАРЕЊЕ УМЕСТО ОДБРАНЕ ПРАВОСЛАВЉА

Поштовани посетиоци „Борбе за веру“,

И ви сте, верујемо, збуњени и није вам јасно шта се то дешава са врхом Београдске патријаршије. Како је могуће да су наши епископи прво решили да траже одлагање сабора на Криту, па су рекли да неће да иду, и на крају отишли, а Црквама које нису отишле поручили:

СЛАВА ТЕБИ БОЖЕ МОЈ ЗА ПОСЛАТО МИ ИСКУШЕЊЕ

 (Превод текста са бугарског сајта „Буди веран" објављеног 07. авг. 2016. г.)

О искушењима

Живот без искушења је знак за то да Бог не благоволи према човеку (није наклоњен човеку - прим.прев.). Не треба да завидимо онима који живе без искушења,  јер је крај њиховог живота без страдања плачеван.

Из митрополије црногорско-приморске долази нам нова брука. У новосаграђеном храму Светог Јована Владимира у Бару, осликана је фреска „Свети и Велики сабор на Криту... Барка спасења“. За српске екуменисте и новотарце, дакле, „Барка спасења“ више није Црква Православна, већ вучји „сабор“ на Криту. Јер како другачије објаснити чињеницу да су са палубе „Критске барке“ збачена четворица православних патријараха, с купа с њиховом паством? Ради предупређивања испуњавања речи једног мудрог грчког лаика, који је рекао да „када доба Антихриста буде долазило, чак и лађа Цркве ће се тешко разликовати“, ову светогрдну слику доносимо на увид наших цењених посетилаца – ради знања и равнања!

Уредништво

Митрополит волоколамски Иларион Алфејев се сусрео са римским папом и поклонио му честицу моштију Преподобног Серафима Саровског у кивоту (овде:). Приликом читања ове вести прва мисао ми је била: „А како би се према таквом поступку односио сам Преподобни Серафим?“