Неславно правдање славне комисије о пастиру Степинцу

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре "Вечерњих новости", речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара (?!), не би ни би...

       Najnovija edukativna igra za sve srpske ekumeniste. Požurite, zalihe su ograničene. Pre svega, igru treba da nabave nosioci papinog križa i prstena, na čelu sa čovekom koji je smatrao da papu treba zvati u Niš 2013. godine.

Многи се питају шта ће исламолог Дарко Танасковић у комисији која се бави Степинцем. Он није никакав историчар, нити се кад бавио историјом рата у Југославији 1941.- 1945., ни улогом Ватикана у томе. Ипак, разлог постоји: Танасковић је члан реда Малтешких витезова и близак човек Ватикана. Ево једног његовог интервјуа из јула 2010. године који то потврђује.

Неочекивани епилог рада мешовите комисије СПЦ и католика о контроверзном хрватском надбискупу. Ђурић: У размени научних аргумената Хрвати очигледно однели победу

Поштовани посетиоци,

 Папопоклонички екуменци из Београдске патријаршије су поново осрамотили српски народ. Наиме, завршен је рад мешовите комисије ватиканско – патријаршијске комисије за Степинца, издато је саопштење из кога се види само да су „наши“ бедници захвални папи што им је уделио комисију, али им, наравно, није дозволио никакав увид у ватиканска документа, а хрватска штампа је кловнове у мантији из врха Београдске патријаршије обрукала својим чланцима још у мају ове године. Читајте, Срби, и чудите се какве смо издајнике српских новомученика добили на челу Патријаршије, и колико су нас својим срамним ћутолошким понашањем понизили!

Рођен је у селу Виткову код Крушевца 1918. године. Крштено му је име Радомир. Основно образовање стекао је у свом родном месту. Као дечак одлази у манастир Велуће за време старешине јеромонаха Платона Милојевића, а за тим у манастир Вету и у манастир Вујан код Горњег Милановца. Из тог манастира завршио је са још двојицом монаха, Николајем и Јустином, монашку школу у манастиру Високи Дечани, а онда се замонашио и добио име Јулијан. Ускоро после примања монашког пострига 1938. године, владика Николај у Жичи рукополаже оца Јулијана за јерођакона, а затим и за јеромонаха. У манастир је отишао и његов брат од стрица Тимотеј, најмлађи жички јерођакон (имао само 17 година кад је рукоположен). Он се касније упокојио у манастир Вазнесењу под Овчаром, где га је отац Јулијан и сахранио.