Еладије, келејник светог Василија Великог и очевидац чудеса његових, човек врлинаст и свет, који га по престављењу и наследи на архијерејском престолу, исприча ову истиниту ствар.

У храму Св.Саве у трећем бечком округу влада фамилијарни клан. (даћу себи слободу да их назовем Чудна бечка шума) Нови старешина храма јереј Филип Милуновић (1987) запослио је своју ташту као чистачицу, а његов таст је редовно хонорарно ангажован на грађевинским радовима у организације “Бечке црквене опшине” и “епархије Aустријско-Швајцарске” (која тренутно постоји само на папиру).

Гледао сам ТВ серију ‘Људи’. Веома, веома занимљиво и оправдано. Сингуларност (Singularity) стиже на крају друге сезоне.

Пишеш да твој грех можда и није опроштен. Оци то схватају на други начин.

При свакој грешци коју човек почини, грех се опрашта кад се он покаје. Међутим, сећање на грех (представа о греху) задржава се до човековог последњег даха.

И друге технолошке компаније се ослањају на људе да би усавршиле системе вештачке интелигенције, али проблем је што то не саопштавају корисницима

Из патријаршијких извора шушка се увелико да ће се на предстојећем Сабору СПЦ на јесен, поред многих тема које потресају целокупно православље, бавити и кадровским питањима између осталог и темом хаоса у епархији за Аустрију и Швајцарску , али и о самом Андреју Ћилерџићу.

Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика.

Из латинице, која се развила из писма грчког језика у седмом веку пре Христа, па у првом допуњена са још два слова, настала су писма западноевропских језика, a у Источној Европи писма оних словенских језика чији је народ пао под римокатоличку цркву. Из латинице је настало и хрватско писмо.

Наравно да је Ана Брнабић доведена да спроведе политику претварања целе Србије у конц – логор. То што је она и политичка хомосексуалка, само је маска за посао који дотична заиста ради: она прави логорску инфраструктуру. Њен циљ ( то јест, њених налогодаваца, а познато је да се добро котира у Трилатерали ) су наша деца. А где деца, осим код куће, проводе највише времена? Зна се: у школи. И тамо их треба похватати и доставити њихова имена тамо где треба – на глобално тржиште рада. И не само рада. Ево шта поручује она, спроводитељка логорске политике у овој јадној земљи: