Свети Никола, драги моји хришћани, епископ Мире и Ликије чији празник данас прослављамо, је један од највећих светитеља, звезда која сија на духовном небу наше Цркве. Веома је вољен у православном свету, посебно у нашој драгој домовини.

Под сводовима Цркве Светог Марка у Београду, у понедељак су се на вечну љубав зарекли Јанг Кси Ран и Ли Ју из Сијана

Није ми намера да се свестраније и детаљније упуштам у опсежну библиографију и литературу у вези бившег југословенског робовласника Јосипа Броза Тита, крвавог диктатора по избору европских и америчких тријалиста-империјалиста, поклоника Св. Госпе Фатимске, Папиног хаџије, Пилигринског фратра, Малтешког витеза, Почасног Каноника цркве Св. Јеронима у Риму, наци-фашистичког и усташког сарадника у току Другог св. рата, који је био еконмски успешан у реализацији марксистичко-економског вишка вредности, када је морао продати милионе  незапослених радника и стручњака капиталистичком западу од којих су на нашу жалост великим  делом били понижени и обесправљени   Срби… 

Др Србољуб Поповић

 СИНЕДРИОН БЕОГРАДСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ РАЗАПЕО СВЕТОГ САВУ!

„Светом Аријерејском Сабору“ Београдске Патријаршије

 „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе до вијека“, рече славни ловћенски Тајновидац владика Раде.

На жалост Ви сте овековечили ово мајско заседање вашег Сабора бруком и срамотом! Опростили сте самопроглашеном потомку мајмуна Максиму Васиљевићу све његове јереси и саблазни, сва пљувања и хуле на Светог Саву и сво петоколонашко деловање против своје Цркве и народа.

Купујући телефоне, таблете и лаптопове и улазећи у глобални свет комуникација добровољно смо решили да се у потпуности изложимо. Већина света, међутим, о томе нема појма

Христос Воскресе драга браћо!

Ми смо вјерници митрополије Дабробосанске коју потресају екуменистички испади последњих 4-5 година. Митрополија Дабробосанска је међу последњим митрополијама у СПЦ, у којима се појавило ново обнољченство.

Како да започнемо разговор о овој честој животној појави? Могли бисмо почети од „Енциклопедије руског живота“ – од „Евгенија Оњегина“. У првој глави романа упознајемо се с породицом главног јунака по којем је роман добио назив.

Ни сами не можемо да верујемо оно што видимо својим очима и што чујемо својим ушима када је везано за Атанасија Ракиту. Лицемерство и безобразлук, искључујући његов порок алкохол, су му на првом месту. Бог да ми опрости, али много пута смо се питали да ли он верује у Бога?

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској