ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПАПИ ЈОВАНУ ПАВЛУ ДРУГОМ*

Ваша Светости,

У својству шефа државе Ватикан, Ви сте први у Европи и у свету признали сувереност и независност Хрватске и Словеније, а претходно сте уложили и велике дипломатске и политичке напоре да и многе друге европске земље одмах за Вама учине то исто. Притом, међутим, нисте користили само државни механизам Ватикана, него и организам, структуре и институције Римокатоличке Цркве, у којој, опет, Ваша цењена личност није само први по части епископ или патријарх, него је, теоретски и практично, њен првосвештеник и њен стварни, апсолутни поглавар.

Колективни Гаша Кнежевић против Српске православне цркве

РЕФОРМА БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

Ми, студенти православног Богословског факултета Српске Православне Цркве, молимо „Књижевне новине" да овај наш апел објаве, јер немамо где да га објавимо. Покушавали смо на неколико адреса, али нико неће ни да чује. На самом факултету влада такав страх од групице реформатора, који су колективни Гашо Кнежевић СПЦ, да нас нико јавно не подржава. Кога све нисмо питали и молили да се огласи - али, како би Андрић рекао, „у ћутању је сигурност". Ни познати публицисти попут господе Велибора Џомића, Владимира Димитријевића, Матеја Арсенијевића, Родољуба Лазића, итд, нису били спремни да подметтну своја плећа да би истина угледала светлост дана. Запањени и збуњени, и ми се не усуђујемо да се потпишемо, јер се плашимо тешких последица које бисмо могли имати ако би се открило ко је ово писао. Своја имена и податке достављамо у прилогу, али молимо редакцију да се не објављују.

Папа је волео Србе

Јован Јањић (НИН, 7. април 2005)

 Владика Лаврентије, пре доласка на садашњу дужност епископа шабачко-ваљевског, пуне две деценије, од 1969. до 1989. године, обављао је епископску дужност међу Србима у расејању, од Аустралије до западне Европе, где су православни хришћани мањина у односу на римокатолике. И већ по томе био је у прилици да разговара са бројним великодостојницима Римокатоличке цркве, а за то време пет пута и са папом Јованом Павлом II. Са првим човеком Свете столице и Ватикана разговарао је и касније, у два наврата, испред Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

ЈУЧЕ У СЕЛУ ЉУЉАЦИ КОД КРАГУЈЕВЦА САХРАЊЕН ПРОТА ТОМА МАРКОВИЋ ИЗ ДОРТМУНДА
(ВЕСТИ, дијаспорско издање, 23.МАРТ, 2004, стр.7)

ВЕЧНИ ПОЧИНАК У РОДНОЈ ШУМАДИЈИ

Опело је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић са свештенослужитељима епархија шумадијске, жичке, браничевске и архиепископије београдско-карловачке

Синиша Димитријевић

ПИСМО ПРАВОСЛАВНОЈ ЈАВНОСТИ О ЗВОНИМА

Данас   када  се   у   Србији   и српским   земљама   увелико обнављају и зидају нови храмови питање звона, и њихове употребе, мора коначно да постане предмет озбиљног размишљања читаве наше православне јавности, како би се прекинуло са праксом куповине западних римокатоличких звона. С правом су очи многих уперене у најзначајнију српску светињу храм Светога Саве, у нади да ће на њему препознати онај клеп који је Свети Сава уредио Студеничким типиком. Поводом објављених текстова у „Хришћанској мисли", „Политици", „Борби" и „Вечерњим новостима", који се односе на звона храма Светога Саве, обраћам се православној јавности да само чињеницама оспорим тобоже исправност низа радњи везаних за звона храма Светог Саве, чинећи то без намере да неког повредим.