Знаци видљиве промене у односу према хашким оптуженицима примећују се у институцији која се по својој природи тешко мења – Српској православној цркви. Наиме, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је водио делегацију Цркве приликом недавне посете Сједињеним Државама, изненадио је многе интервјуом који је по повратку дао бањалучким "Независним новинама".

ПАТРИЈАРХУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ;

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ГОСПОДИНУ ГЕРМАНУ,

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ,

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,

Ваша Светости,

Ваша Преосвештенства,

презвитер Владимир Вукашиновић

ВЕРА И ЖИВОТ У ДЕЛУ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА*

Приступајући обом раду, нашли смо се затечени - коју, од мноштва, важних и значајних тема у списима Епископа Николаја, да изаберемо? Решење нам се спонтано јавило - нека то буде оно што нас је, лично, увек највише фасцинирало код Владике: могућност да се о најтежим и најкомпликованијим стварима говори на једноставан, непосредан начин, а да оне тим стилом и начином не буду покрадене у лепоти, смислу, значењу... И још нешто: способност да се открије суштинска повезаност наше вере, православног богословља и нашег живота.¹

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПАПИ ЈОВАНУ ПАВЛУ ДРУГОМ*

Ваша Светости,

У својству шефа државе Ватикан, Ви сте први у Европи и у свету признали сувереност и независност Хрватске и Словеније, а претходно сте уложили и велике дипломатске и политичке напоре да и многе друге европске земље одмах за Вама учине то исто. Притом, међутим, нисте користили само државни механизам Ватикана, него и организам, структуре и институције Римокатоличке Цркве, у којој, опет, Ваша цењена личност није само први по части епископ или патријарх, него је, теоретски и практично, њен првосвештеник и њен стварни, апсолутни поглавар.

Колективни Гаша Кнежевић против Српске православне цркве

РЕФОРМА БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

Ми, студенти православног Богословског факултета Српске Православне Цркве, молимо „Књижевне новине" да овај наш апел објаве, јер немамо где да га објавимо. Покушавали смо на неколико адреса, али нико неће ни да чује. На самом факултету влада такав страх од групице реформатора, који су колективни Гашо Кнежевић СПЦ, да нас нико јавно не подржава. Кога све нисмо питали и молили да се огласи - али, како би Андрић рекао, „у ћутању је сигурност". Ни познати публицисти попут господе Велибора Џомића, Владимира Димитријевића, Матеја Арсенијевића, Родољуба Лазића, итд, нису били спремни да подметтну своја плећа да би истина угледала светлост дана. Запањени и збуњени, и ми се не усуђујемо да се потпишемо, јер се плашимо тешких последица које бисмо могли имати ако би се открило ко је ово писао. Своја имена и податке достављамо у прилогу, али молимо редакцију да се не објављују.