header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПОДСЕЋАЊА
"Али ми је криво на тебе, што си ону прву љубав твоју оставио. Сети се, дакле, откуда си пао, и покај се, и она прва дела чини..." (Откр. 2,4-5)
Подсећање: O. Владимир Вукашиновић: Практични значај православне догматике за духовни живот верника Штампај Е-пошта
понедељак, 02 мај 2011

презвитер Владимир Вукашиновић

ВЕРА И ЖИВОТ У ДЕЛУ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА*

Приступајући обом раду, нашли смо се затечени - коју, од мноштва, важних и значајних тема у списима Епископа Николаја, да изаберемо? Решење нам се спонтано јавило - нека то буде оно што нас је, лично, увек највише фасцинирало код Владике: могућност да се о најтежим и најкомпликованијим стварима говори на једноставан, непосредан начин, а да оне тим стилом и начином не буду покрадене у лепоти, смислу, значењу... И још нешто: способност да се открије суштинска повезаност наше вере, православног богословља и нашег живота.1

Последњи пут ажурирано ( среда, 12 децембар 2018 )
Детаљније...
 
Поводом беатификације папе Јована Павла II Штампај Е-пошта
недеља, 01 мај 2011

 ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПАПИ ЈОВАНУ ПАВЛУ ДРУГОМ*

Ваша Светости,

У својству шефа државе Ватикан, Ви сте први у Европи и у свету признали сувереност и независност Хрватске и Словеније, а претходно сте уложили и велике дипломатске и политичке напоре да и многе друге европске земље одмах за Вама учине то исто. Притом, међутим, нисте користили само државни механизам Ватикана, него и организам, структуре и институције Римокатоличке Цркве, у којој, опет, Ваша цењена личност није само први по части епископ или патријарх, него је, теоретски и практично, њен првосвештеник и њен стварни, апсолутни поглавар.

Детаљније...
 
Баук "Пепси" реформе Штампај Е-пошта
субота, 05 март 2011

Колективни Гаша Кнежевић против Српске православне цркве

РЕФОРМА БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

Ми, студенти православног Богословског факултета Српске Православне Цркве, молимо „Књижевне новине" да овај наш апел објаве, јер немамо где да га објавимо. Покушавали смо на неколико адреса, али нико неће ни да чује. На самом факултету влада такав страх од групице реформатора, који су колективни Гашо Кнежевић СПЦ, да нас нико јавно не подржава. Кога све нисмо питали и молили да се огласи - али, како би Андрић рекао, „у ћутању је сигурност". Ни познати публицисти попут господе Велибора Џомића, Владимира Димитријевића, Матеја Арсенијевића, Родољуба Лазића, итд, нису били спремни да подметтну своја плећа да би истина угледала светлост дана. Запањени и збуњени, и ми се не усуђујемо да се потпишемо, јер се плашимо тешких последица које бисмо могли имати ако би се открило ко је ово писао. Своја имена и податке достављамо у прилогу, али молимо редакцију да се не објављују.

Детаљније...
 
Подсећање на још једну изјаву еп. Лаврентија: "Папа је волео Србе" Штампај Е-пошта
четвртак, 16 децембар 2010

 Папа је волео Србе

Јован Јањић (НИН, 7. април 2005)

 Владика Лаврентије, пре доласка на садашњу дужност епископа шабачко-ваљевског, пуне две деценије, од 1969. до 1989. године, обављао је епископску дужност међу Србима у расејању, од Аустралије до западне Европе, где су православни хришћани мањина у односу на римокатолике. И већ по томе био је у прилици да разговара са бројним великодостојницима Римокатоличке цркве, а за то време пет пута и са папом Јованом Павлом II. Са првим човеком Свете столице и Ватикана разговарао је и касније, у два наврата, испред Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 21 децембар 2010 )
Детаљније...
 
Подсећање: Са сахране о.Томе Марковића, задужбинара храма Св.Јована Крститеља у Љуљацима Штампај Е-пошта
среда, 01 децембар 2010
 ЈУЧЕ У СЕЛУ ЉУЉАЦИ КОД КРАГУЈЕВЦА САХРАЊЕН ПРОТА ТОМА МАРКОВИЋ ИЗ ДОРТМУНДА
(ВЕСТИ, дијаспорско издање, 23.МАРТ, 2004, стр.7)

ВЕЧНИ ПОЧИНАК У РОДНОЈ ШУМАДИЈИ

Опело је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић са свештенослужитељима епархија шумадијске, жичке, браничевске и архиепископије београдско-карловачке

Последњи пут ажурирано ( среда, 01 децембар 2010 )
Детаљније...
 
Звона (тачније: "глокеншпил") на храму Св. Саве и покатоличавање српског народа Штампај Е-пошта
петак, 10 септембар 2010

Синиша Димитријевић

ПИСМО ПРАВОСЛАВНОЈ ЈАВНОСТИ О ЗВОНИМА

 Данас   када  се   у   Србији   и српским   земљама   увелико обнављају и зидају нови храмови питање звона, и њихове употребе, мора коначно да постане предмет озбиљног размишљања читаве наше православне јавности, како би се прекинуло са праксом куповине западних римокатоличких звона. С правом су очи многих уперене у најзначајнију српску светињу храм Светога Саве, у нади да ће на њему препознати онај клеп који је Свети Сава уредио Студеничким типиком. Поводом објављених текстова у „Хришћанској мисли", „Политици", „Борби" и „Вечерњим новостима", који се односе на звона храма Светога Саве, обраћам се православној јавности да само чињеницама оспорим тобоже исправност низа радњи везаних за звона храма Светог Саве, чинећи то без намере да неког повредим.

Последњи пут ажурирано ( петак, 27 јун 2014 )
Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 Следећа > Крај >>

Резултати 11 - 20 of 50
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.