Srbija konačno odustaje od mitomanije o Jasenovcu!?

U ponedjeljak 10. rujna, u sklopu obilježavanja Svetih novomučenika Jasenovačkih, održan je znanstveni skup, posvećen žrtvama i njihovom stradanju. Kao lokacija ovog događaja, izabrana je Srpska Pravoslavna opća gimnazija „Kantakuzina Katarina Branković“ u Zagrebu. Inicijator skupa je vladika pakračko-slavonski Jovan, punim imenom Jovan Ćulibrk, inače bivši Niški specijalac, koji je sudjelovao i u agresiji na Hrvatsku.

Србофобија је основ хрватског идентитета. То видимо сваки пут кад се Хрватска показује у свом правом светлу: од дочека фудбалера после Мондијала 2018, преко неоусташког оргијања у Книну поводом „Олује“ све до забране фестивала ојкања у Петрињи. Чињеница је да је ова мржња често плод конвертитског синдрома: огроман број данашњих Хрвата су потомци покатоличених Срба.

Неки подаци указују да простор у строгом центру Бањалуке, у којем се некад налазио „Плави подрум“, а потом ресторан “Свилен конац”, па Хрватски културни центар, крије мрачну тајну из доба усташке окупације града.

Тема о којој се нерадо прича, јесте улога цркве у Хрвата у почињеном геноциду, пре свега над српским народом, а потом над Јеврејима и Ромима у НДХ у Другом светском рату. Хрватски политичари су покушали после недавне поставке (на иницијативу Министраства спољних пиослова Србије) о усташком геноциду  у УН да направе притисак да се ућути о злочинима над Србима у НДХ.

Будући да сам сва ратна безумља, масакре, разарања, трибалне одмазде и др. детаљније описао у своје четири књиге,* гдје сам емпиријски спознао, као рурални социолог и истраживач, да на подручју Војно-редарствене акције „Олуја“ нисам нашао српског села гдје нетко није убијен или нестао, ти су ме злочини толико саблазнили да сам једва сачувао човјека у себи.