Разговори представника Римокатоличке цркве у Хрвата и Српске православне цркве о надбискупу загребачком и кардиналу др Алојзију Степинцу, започети на иницијативу папе Франческа (и дискретном контролом његовог специјалног изасланика Бернарда Ардура, председника ватиканског Одбора за историјске науке), били су повод бројним текстовима у штампаним медијима, причама у телевизијским програмима и на неколико трибина у Србији.

Када нестају границе компромиса: да ли су православни спремни да оправдају мучитеље новомученика

У Славонској Пожеги (Хрватска) десио се следећи догађај: католички надбискупи Хрватске сусрели су се са архијерејима СПЦ да би размотрили питање „Однос надбискупа Степинца према СПЦ од 1941-1945. године“. Заседањем, које се одржало 20. и 21. априла, у својству званичног представника Ватикана председавао је француски свештеник Бернар Ардура (Bernard Ardura), председник Папског одбора за историјске науке.

Из врха СПЦ одбацују тврдње у хрватској штампи да је проглашење Алојзија Степинца за свеца „готова ствар” јер су, наводно, сви документи које је предочила српска страна „комунистички фалсификати”

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа.

Пише и пита: Дани(ј)ел Симић

У садашњој еуропској Хрватској,  као датума проглашења NDH постало је уобичајена, иако још неформална свечаност. Тзв „леви антифашисти“, који су у неофашистичкој средини само декорација за приказивање у медијима, и интересна група за покретање свих регионалних акција против јачања „српског фашизма“, обавезно осуде појаве обележавања „десетотравањске пригоде“ и појео вук магарца до следеће године, када ће сама манифестација бити видно израженија!

Срђа Трифковић (Београд 1954) дипломирао је међународне односе на Универзитету Сасекс и политичке науке у Загребу, а докторат из савремене историје одбранио је 1990. на Саутхемптонском универзитету. Био је радио новинар Светске службе BBC у Лондону (1980-86) и Гласа Америке у Вашингтону (1986-87), а потом дописник за југоисточну Европу америчког недељника U.S. News & World Report и дневника The Washington Times.

Кao сeдмoгoдишњa дjeвojчицa, Aнђeлиja Maчeшић из Дoњe Брусoвaчe нa Koрдуну, прoшлa je пaкao ‘дjeчjих вртићa и oбдaништa’ НДХ: Стaру Грaдишку, Jaстрeбaрскo, Рeчицу, Сaмoбoр и Зaгрeб