Зашто српски политичари, част изузецима, па и српски православни великодостојници, једно причају у Београду за српске медије, а друго у Загребу за хрватски тисак

ДВЕ УСТАШКЕ СЛИКЕ  

На сајту „Знаци“, који доноси обиље материјала из Другог светског рата (углавном из партизанске перспективе), нашао сам и ове две фотографије. На једној је усташица Јелена Хофман из Госпића; лепа је, лице јој сија, усташка капа јој красно стоји. На другој је снимљен крволок Мишко Ратковић из Триља са својим другом – џелатом, коме се име и презиме не знају. Они су прекривени људском крвљу, и смеју су после убијања Срба: прави ђаволи у људском обличју.

Директор "Меморијалне фондације Јасеновац холокауст" Драгана Томашевић поручила је да високи представник у БиХ Валентин Инцко треба одмах да поднесе оставку након што је упоредио Републику Српску са усташком Независном државом Хрватском (НДХ).

         (Из зборника „Србобран 1901-1914, Српско коло 1903-1914“, приређивач Чедомир Вишњић, издавачи „Службени гласник“ Београд и Српско културно друштво „Просвјета“ Загреб, Београд, 2013.)

„Братска“ обећања у 19. вијеку

 „Србобран – Гласило Српске самосталне странке у Троједници“… Загреб, 2. (15.) јануара 1901.

„Праштајући се са 19. вијеком, Срби се не могу жалити на „браћу“ Хрвате да бар у обећавању нијесу били издашни према њима.

УВОДНА РЕЧ

За читаоце „Борбе за веру“доносимо чланак који је из усташког листа „Хрватски народ“ у свој „Католички тједник“ 1941. превео велики прославитељ Анте Павелића, сарајевски надбискуп Иван Еванђелиста Шарић (какво име за усташу!). Из овог текста се јасно види шта су Хрвати и римокатолички бојовници мислили и мисле о Светом Николају Жичком, тако да мишљење надбискупа Хочевара није нимало случајно.

"Глас цркве" поводом изјаве челног човека католичке цркве у Србији о Светом Николају.

Поводом изјаве београдског надбискупа Станислава Хочевара објављене пре неколико дана у једном дневном листу, уредништво и редакција часописа и издавачке куће “Глас цркве” из Шапца покренули су петицију Светом архијерејском синоду Српске православне цркве.

U prvom pismu papi Franji patrijarh Srpske pravoslavne crkve piše: ‘Mi Vas, Vaša Svetosti, molimo da pitanje kanonizacije kardinala Stepinca skinete s dnevnog reda i prepustite nepogrešivom Sudu Božjem’

Motiviran isključivo željom da se zadovolji veliki i opravdani interes javnosti, ali i da se prestane manipulirati neinformiranim građanima, među njima i vjernicima, kako katoličkim tako i pravoslavnim (ali i drugim, židovskim, na primjer), zamolio sam patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) gospodina Irineja da me primi na razgovor kako bih iz prve ruke saznao što točno smeta SPC-u u najavljenoj kanonizaciji zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca. Susret se dogodio u subotu 28. studenoga u sjedištu patrijaršije, u Beogradu, a razgovor je trajao nešto više od sat vremena.

Да jе благословена свака ваша радња. Над Србима, ортодоксима, све што свети ратници Беча учине ниjе, нит може злочином бити – говорили су капелани црно-жутим солдатима

Освиће 12. август 1914. године.

Иза удаљених врхова под jутарњом, треперавом измаглицом невисоке, плавичасте планине, иза Цера већ израња крваво-румени котур сунца. Сунчева светлост истога трена осветли и водоток и, ево, просветљаваjуће сени сванућа, са леве стране Дрине, обасjаваjу бивак воjни