У свему треба бити постепености. Недавно одржана изложба “Хрватски светитељ Алојзије Степинац” међу зидинама Европског парламента, представља још једну етапу у претварању те цењене институције у капелу-костурницу. За неупућене –  код римокатолика капела представља цркву украшену људским костима. Ономе ко први пут уђе у такву верску институцију, диже се коса на глави. По зидовима су изложене кости руку и ногу, лустери су украшени лобањама, по угловима су разбацани стари запуштени скелети.

Мој пријатељ Братсислав Вујић недавно ми је послао овај текст. Ко год је разуман, схватиће поруку. Она је антиусташка, али Србима јасно ставља до знања да без Броза не би било данашње Хрватске. Зато је титоизам међу другосрбијанцима једна од најсрамнијих пројава „духа самопорицања“, о коме је писао Мило Ломпар. 

Владимир Димитријевић

У В О Д

Након смрти блажено-почившег патријарха Павла и све видљивијег јачања екуменистичке струје унутар СПЦ, веома сложени однос Ватикана и СПЦ свео се последњих година углавном на два отворена и међусобно повезана питања:

Појавили су се озбиљни показатељи да је Ватикан материјално профитирао од имовине жртава геноцида у Другом светском рату

Ваша мултидисциплинарно конципирана научна студија Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем XX века (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма), која је управо изашла из штампе, тематизује и једно изузетно интересантно питање. Наиме, да ли је Ватикан по могућству директно финансијски профитирао од великих геноцида у Европи у XX веку извршених над Jеврејима, Ромима и Србима?

Петог маја 2016, у просторијама Удружења књижевника Србије, Фонд стратешке културе из Москве организовао је округли сто на тему „Канонизација Алојзија Степинца: изазови и одговори“. На њој су учествовали, између осталих, др Мило Ломпар, др Никола Жутић, др Вељко Ђурић, др Владимир Умељић, Ранко Гојковић, као и мр Ана Филимонова, уредница српске стране Фонда стратешке културе и историчарка која се подробно бави деловањем Ватикана на просторима бивше Југославије од почетка прошлог столећа до данас.

         Ове године навршило се 75 година од формирања по врсти злочина најмонструознијег логора у Европи – Јасеновца. Април, месец оснивања НДХ, у Београду није повод за конференцију о Јасеновцу, али одржаће се она о геноциду над Јеврејима и Ромима и то под називом Ескалација и Холокауст: од стрељачких водова до душегупке у логору Сајмиште; две фазе Холокауста у Србији. О томе, али и другим стварима везаним за страдање Срба разговарали смо са Владимиром Умељићем, аутором књиге „Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем XX века (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма)“

”Вечерње новости”, Београд, 12. 4. 2016.

Отворено писмо покровитељима, организаторима и учесницима у манифестацији „Ескалација у Холокауст: од стрељачких водова до гасних камиона концентрационог логора на Сајмишту – две одлучујуће фазе Холокауста у Србији“, 20-22.04.2016. у Београду