Да jе благословена свака ваша радња. Над Србима, ортодоксима, све што свети ратници Беча учине ниjе, нит може злочином бити – говорили су капелани црно-жутим солдатима

Освиће 12. август 1914. године.

Иза удаљених врхова под jутарњом, треперавом измаглицом невисоке, плавичасте планине, иза Цера већ израња крваво-румени котур сунца. Сунчева светлост истога трена осветли и водоток и, ево, просветљаваjуће сени сванућа, са леве стране Дрине, обасjаваjу бивак воjни

Где је овде и шта се крије иза трагикомедије случај Старчевић и савремене драме Степинац светитељ?

Шта се крије иза бечке делатности на југу Монархије међу Србима, Шокцима, Влајима, Буњевцима и Хрватима и прозелитизма, бившег и савременог, ,,цркве у Хрвата”?

Шта се крије иза жеље загребачког Каптола да Хрвати добију свеца оснивача НДХ?

Упркос покушаја дежурних мешача београдског коктел-новинарства, некако скрајнуто, прошла је најава почетка рада мешовите комисије РКЦ- СПЦ  о „случају Степинац“, и последицама за светлу будућност суживота у ЕU.

У свему треба бити постепености. Недавно одржана изложба “Хрватски светитељ Алојзије Степинац” међу зидинама Европског парламента, представља још једну етапу у претварању те цењене институције у капелу-костурницу. За неупућене –  код римокатолика капела представља цркву украшену људским костима. Ономе ко први пут уђе у такву верску институцију, диже се коса на глави. По зидовима су изложене кости руку и ногу, лустери су украшени лобањама, по угловима су разбацани стари запуштени скелети.

Мој пријатељ Братсислав Вујић недавно ми је послао овај текст. Ко год је разуман, схватиће поруку. Она је антиусташка, али Србима јасно ставља до знања да без Броза не би било данашње Хрватске. Зато је титоизам међу другосрбијанцима једна од најсрамнијих пројава „духа самопорицања“, о коме је писао Мило Ломпар. 

Владимир Димитријевић

У В О Д

Након смрти блажено-почившег патријарха Павла и све видљивијег јачања екуменистичке струје унутар СПЦ, веома сложени однос Ватикана и СПЦ свео се последњих година углавном на два отворена и међусобно повезана питања:

Појавили су се озбиљни показатељи да је Ватикан материјално профитирао од имовине жртава геноцида у Другом светском рату

Ваша мултидисциплинарно конципирана научна студија Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем XX века (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма), која је управо изашла из штампе, тематизује и једно изузетно интересантно питање. Наиме, да ли је Ватикан по могућству директно финансијски профитирао од великих геноцида у Европи у XX веку извршених над Jеврејима, Ромима и Србима?