Тема о којој се нерадо прича, јесте улога цркве у Хрвата у почињеном геноциду, пре свега над српским народом, а потом над Јеврејима и Ромима у НДХ у Другом светском рату. Хрватски политичари су покушали после недавне поставке (на иницијативу Министраства спољних пиослова Србије) о усташком геноциду  у УН да направе притисак да се ућути о злочинима над Србима у НДХ.

Будући да сам сва ратна безумља, масакре, разарања, трибалне одмазде и др. детаљније описао у своје четири књиге,* гдје сам емпиријски спознао, као рурални социолог и истраживач, да на подручју Војно-редарствене акције „Олуја“ нисам нашао српског села гдје нетко није убијен или нестао, ти су ме злочини толико саблазнили да сам једва сачувао човјека у себи.

Контроверзе око канонизације Папе Пија XII тичу се тога да ли се он довољно противио покољу Јевреја у 2. свјетском рату. Али то питање само скреће пажњу са важнијих ствари када се покушава сагледати цјелокупна слика улоге Ватикана за вријеме рата.

Чињеница је да је Јасеновац био највећи концентрациони логор на овим просторима, да су управљали Хрвати, а не Аустријанци или Нијемци и да су убијана и дјеца, рекао је директор Института за савремену историју Момчило Павловић.

Како је било могуће да Драгановић слободно живи у Југославији од 1967. до смрти 1983. године и да није био изведен на суд?

Публикација Терористичке и шпијунске акције против ФНР Југославије: Открића са загребачког процеса против усташке терористичко-шпијунске групе Кавран-Милош, публикована у Загребу 1948. године, ставила је у центар пажње случај злогласног фратра Крунослава Драгановића (1903-1983), пропагатора и идеолога усташтва и главног организатора тзв. „пацовских канала“, којима је после Другог светског рата, уз помоћ Ватикана, у Јужну Америку побегло хиљаде усташких и нацистичких ратних злочинаца.