У свом чланку посвећеном смрти папе Фрање (овде:), напоменуо сам да је његова изненадна смрт прекинула његове екуменистичке махинације у најзанимљивијем тренутку, када се чинило да ће се уједињење Фанара са Ватиканом десити и да ништа не може да га поремети.

Бергољова сахрана је морала да постане нови чин пропаганде за глобалну агенду и светску (анти)религију – и јесте. Организатори догађаја су „сасвим случајно“ створили веома оригиналну декорацију у облику обрнутих крстова.