Пре неки дан наша Света Црква прославила је велики празник Преображења Христовог. Свима нама Православнима који живимо у овоме времену остаје да се питамо: Зашто се то упоште Годпод преобразио, баш на тај начин, на високој гори Тавору, у ноћи, пред тројицом Апостола?

Нови вјетар новотарства који је задувао у нашој Загребачко-љубљанској епархији захваљујући прије  свега нашем митрополиту Порфирију донио је очекивани резултат а то је да је углед наше Цркве сведен на минимум. Одавно упозоравам да се са латинима може разговарати о екуменизму тек када се они покају а не додворавањем и самопонижавањем што је наш митрополит чинио и чини у свом мандату, нисмо могли ни у тоалет отићи сами да није наш врли владика црвене капице позивао и сазивао око себе.

Овако Петар II Петровић Његош пише у “Горском вијенцу” и тиме умногоме објашњава нашу људску заблуду која и до данашњег дана траје.

Молим Вас погледајте! Има ли овога игде осим код нас?! Ово су дефинитивно, Титове ‘’курсаџије’’! Кад га више ‘’не волем’’, са слике га избришем! Али ови претераше, па више ни имена нема!