Скоро 11 година је био на челу Бугарске православне цркве. Када је изабран, био је познат широј јавности као тихи, изненађујуће смирени, лаконски митрополит русенски. Одликовао се пријатељским, неконфликтним односом како према лаицима, тако и према свештенству и архијерејима БПЦ. Увек је покушавао да избегне проблематичне ситуације и покушаје да се увуче у било какве „интересне групе“.

Архирасколник и јеретик из Истанбула Вартоломеј је 16. марта 2024. године, током опела упокојеног патријарха Бугарске Цркве Неофита, коме је управо он началствовао -  упутио прекор покојнику, преноси „СПЖ“.

Увод "Борбе за веру"

ОВО ЈЕ КЉУЧНО: И БЕОГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА ЈЕ У ОПШТЕЊУ СА ГРЧКИМ ЦРКВАМА КОЈЕ СУ ПРИЗНАЛЕ УКРАЈИНСКУ СЕКТУ "ПЦУ":

 У чланку који следи, осим анализе тренутног стања у Бугарској Цркви, покренуто је и једно вапијуће питање: наиме, постоје Помесне Цркве које нису признале украјинску секту "ПЦУ", међу којима је и Београдска патријаршија. Међутим, те Цркве истовремено молитвено опште са грчким црквама које су признале "ПЦУ". На тај начин је, рецимо, и Београдска патријаршија у општењу са "ПЦУ". У чланку се напомиње да би Руска Црква морала да то питање размотри директно са оним Црквама које опште са Грцима.

Међу свим часописима Синода Руске Цркве није било места за извештај о Fiducia Supplicans (ватикански докуменат којима се дозвољавају содомитски "бракови" - нап. "Борба за веру").

Извештаји ОВЦС-а ("Министарство спољних послова РПЦ - нап. "Борба за веру") су свачему осим о „ватиканском слону“. О раду комисије која је створена, очигледно, са циљем да се „скрајне тему“, не говори се ни реч.

Шта ово значи?