О „РЕФОРМАРЕЊУ“ И НОВОТАРЕЊУ

БОРБА ЗА ВЕРУ: Које су, по Вама, основне тезе у књизи оца Никодима?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Књига је, као што сам већ рекао, рађена уџбенички, систематично, тачку по тачку. Отац Никодим је на почетку уочио да реформатори у Православној Цркви критикују појам „реформа“, и да више воле изразе „препород“ и „обнова“. Разлог је јасан – реч „реформа“ подсећа на протестантску реформацију, а они желе да такве асоцијације у народу Божјем буду избегнуте. Иначе, кад се са латинског преведе на србски, реч „реформа“ значи „преобликовање“. Они који се баве „литургијском обновом“ управо то и раде – преобликују предањску Литургију да би више одговарала њиховом схватању исте. Ако неко ПРЕОБЛИКУЈЕ, он РЕФОРМИШЕ, и ту нема шта да се прича.

Насушни уџбеник литургијске апологетике

Сајт „Борба за веру“ решио је да направи разговор са својим сарадницима, Зораном Чворовићем, магистром правних наука и Владимиром Димитријевићем, магистром филолошких наука. Теме се тичу актуелног тренутка у животу нашег народа и његове  Цркве. Чворовић и Димитријевић су, у последње време, заједно објавили неколико запажених чланака на разне црквено – народне теме, па је и то био повод да им поставимо заједничка питања.

Ви сте православни Србин родом са Жумберка, у данашњој Хрватској. Ваши земљаци на Жумберку су углавном унијати, и изјашњавају се као Хрвати. Како је то могуће?

Ваше питање је кратко, но прави, тачан и прецизан одговор захтевао би од мене да испишем најмање двадесетак страна. Покушаћу да сажмем у свега неколико реченица. Прво, мало ко овде у Србији уопште зна где је Жумберак. Зато ћу прво покушати да читаоцима објасним где могу да га нађу на географској карти: нешто северније од Јастребарског, затим се простире до пет километара надомак Метлике (а то место је у Словенији), те до Стојидраге (близу Сомбора). Жумберак је са три стране окружен Словенијом, а на југу са Хрватском. То је брдовит предео, а највиши врх, Света Гера (или Света Гора) уздиже се 1175 метара н. в.

Господин Ратко Дмитровић спада у оне српске новинаре који не изнајмљују своје перо, нити су независни од памети и морала, а зависници новца који Империја убацује у Србију да би је срушила. Још као уредник часописа „Аргумент“, оставио је лепог трага у нашем журнализму, а да и не говоримо о њему као човеку који је, у последњих неколико година води франкфуртске „Вести“, па га је власник сменио због „претераног“ бављења хрватским односом према Србима (ко сме да каже нешто Хрватима кад они иду у ЕУ?)

Замолили смо Владимира Умељића, угледног мислиоца из српске дијаспоре, да нам одговори на неколико актуелних питања. Он се љубазно одазвао, на чему му ми срдачно захваљујемо.

+++

Шта нас очекује? Шта угрожава јединство Православне Цркве? Можемо ли се, и како, припремити за могуће тешкоће? То су теме на које смо водили разговор с јеромонахом Петром (Семеновим).

На празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, 1./14. јануара 2013. године, били смо на служби у манастиру Тихонова Пустиња (Калужска епархија). По завршетку Свете Литургије и молебана за Нову годину, настојатељ обитељи, архимандрит Тихон, одржао је запажену проповед.

Господин Вељко Ђурић Мишина, доктор историјских наука, један је од наших најугледнијих историчара који се баве прочавањем новије историје Србске Православне Цркве. Радио је у Историјском музеју Србије, на Философском факултету Универзитета у Приштини и у Институту за српску културу у Лепосавићу. Иза њега стоји низ вредних и значајних књига, на десетине текстова и огледа објављених у часописима.

ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ВАСКРСЕЊЕ  ЉУБАВИ

 Проф. др Драгиша Бојовић један је од најозбиљнијих изучавалаца наше средњовековне књижевности. Предаје у Нишу и у Косовској Митровици. Својим студијама о утицају Светог Јефрема Сирина на литературу србског Средњег века, о есхатолошким мотивима у истој (какво је питање митарстава и Страшног суда), о мотивима Премудрости и слично показао је да се наша књижевност ове епохе не може проучавати без озбиљних увида у светоотачку литературу и дух епохе која је, умногоме, била другачија од наше...