header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow «Филм „Матилда“ и америчке санкције имају заједнички циљ — да провере наш народ на издржљивост»
«Филм „Матилда“ и америчке санкције имају заједнички циљ — да провере наш народ на издржљивост» Штампај Е-пошта
петак, 22 септембар 2017
          У последње време све даље чује глас о онима који су узрујани због приказивања филма „Матилда“, који клевеће Царску породицу и самим тим вређа велики број православних хришћана. Редакција интернет портала «Былое. История и современность» добила је могућност да о овом филму разговара са главом ивановске Митрополије, Митрополитом Иваново- вазнесењским и вичугским Јосифом.

— Ваше Високопреосвештенство! Данас, на страницама нашег сајта, активна је информација у вези са промишљањем о догађајима који су се одиграли у нашој земљи пре 100 година. Између осталог, осветљавају се и теме које се тичу Царских страстотерпаца – последњег императора Николаја II и чланова његове породице. Да ли бисте Ви Владико, могли да поделите са читаоцима нашег сајта своја размишљања на тему пројекције филма „Матилда“, који је непосредно у вези са темом Цара-страстотерпца?

—Пре него што пређем на сам филм „Матилда“ о којем се данас много говори, желео бих да кажем неколико речи о савременој кинематографији.

Сви знају отрцану мисао, да су култура, а посебно кинематографија, позвани да служе васпитању нације. У те сврхе држава издваја велике количине новца, у нади да ће добити патриотски васпитаног грађанина. Ипак, такво постављање захтева долази у сукоб са тржишним односима, где је најважније зарадити што више новца од пројекције филмова. Зарада је могућа уколико се привуку масе гледалаца. Да би такав профит био остварен, у сваком филму морају бити присутне сцене насиља и разврата. Тад више није до патриотског васпитања.

Ја, наравно, не мислим на све домаће филмове. Слава Богу да у земљи још увек имамо достојне режисере. Њихови филмови су квалитетни, са дубоким садржајем који наводе човека на многа размишљања. Али таквих мајстора, нажалост, нема много. Већина домаћих филмова и серија можемо назвати филмском разонодом, која одваја човека од насушних потреба, а што је најгоре од разговора са Богом и бриге о својој души. Типична слика руске варошице или села. Ограда, обрасла маховином и копривом, полутруле тарабе, а на фасади искривљене куће један или неколико сателита. Увече становници села не могу доћи у храм, јер се приказује једна од теленовела.

Постоје филмови који не само да имају празну садржину, него су отворено јефтини и апсолутно ужасни. Они се снимају не само да би се зарадиле велике суме новца. Главни циљ таквих филмова је да изопаче историју, оклеветају историјске личности, исмеју људске принципе живота, поткопају традицију свог народа. Међу таква остварења бих ставио фамозни филм „Матилда“.

Чинило се да су, током протеклих 100 година, сви који су мрзели Императора, већ све рекли и да је та тема затворена. Али, авај! И данас, Цар-страстотерпац, Николај II им не да мира. Сада је у циљу изругивања над њим разрађена друга стратегија.

Пре се једноставно промовисала совјетска штампа о томе да је Цар, кобајаги, био без талената, без воље, да није умео да управља својом државом, и није се бринуо о земљи, да је предао свој народ и добровољно се одрекао од престола.

Сада су изабрали пипљиву тему – унутрашњи породични односи. Ако би о организаторским и војним квалитетима светог Цара историчари могли макар некако да дискутују, односи унутар Царске породице нису изазивали никакве спорове. Могло се са потпуном увереношћу рећи да су они били идеални. Царска породица је мерило и пример свима.

Необична љубав која је царствовала између светог Цара Николаја II, Царице Александре Фјодоровне и њиховом децом, дала им је могућност да пређу преко невероватних искушења и остану једно цело све до собе у којој су стрељани у Ипатијевском дому.

За све православне становнике наше земље, породица Цара-страстотерпца представља идеал. На том идеалу ми данас васпитавамо наша млада покољења, говорећи о светости брака, љубави, верности све до смрти. Говоримо да породице треба да буду многодетне и наводимо пример Царске породице.

Данас је савршено јасно да ће се Русија сачувати само у случају, када ће се у нашим породицама рађати најмање петоро или шесторо деце, а пожељно је и више. Јер, уз тренутни природни прираштај од 1,2, рачунајући и муслиманске породице са 1,7, држава једноставно не може имати будућност. У савременом свету не постоје економски системи, који би дозволили да, при тако ниском коефицијенту наталитета, народ проживи више од 30-50 година.

У данашње време питање о очувању нације стоји потпуно отворено. Економски показатељи и ниво техничког достигнућа овде не играју кључну улогу. Све зависи од бројчаности насељења. Број становника треба да буде много већи него што је сада. Деца су плод родитељске љубави. Само у оним породицама где владају љубав и целомудрије, рађа се много деце.

Творци филма „Матилда“, исмејавају светост односа унутар Царске породице, покушавају да нанесу оштар ударац савременој руској породици.

Друштвена напетост, која се појавила око приказивања на биоскопским платнима филма „Матилда“ невољно је натерало многе људе да се замисле о духовном и моралном стању руководства Министарства културе. Наивно би било мислити, да они не разумеју какву штету наносе држави, покушавајући да буквално наметну народу своју клеветничку верзију филма према Цару. Нејасно је куда гледају државни мужеви?

У вези са тим, присећамо се филма Никите Михалкова „Сунчаница“, који је, узгред речено, врло дубок и садржајан. Дакле, тамо има следећа сцена. Два бивша официра Беле армије разговарају док се налазе у затвору у броду. Један од њих говори отприлике овако: „Ни стида, ни греха – ничега нема. Све су изгубили. Све је дозвољено. Све су својим рукама урадили. Нешто нисам видео? Нешто нисам разумео? Све сам видео, све разумео. Само својим рукама нисам желео ништа да додирујем. Зашто? Нека то одради неко други. Нека само нестане. Велика је земља. Овде ћемо загадити, тамо отићи, на чисту траву – тамо ћемо се сместити. Снаћиће се! Нису се снашли. Какву државу су уништили...Ево, овим рукама“.

После неколико минута брод са овим говорницима и стотинама других људи, представника „старе Русије“, био је затопљен. Збиља, тај филм Михалкова је за нас био упозорење. Људи, којима је дарована власт, не смеју да буду тако кратковиди. По том питању, дубоко поштовање изазива позиција главе Чеченске републике Рамзана Кадирова. То је, безусловно, позиција патриоте, особе која се брине за будућност своје земље.

Постоји и оваква изрека: „Ако желиш да сазнаш чија је власт у граду, послушај какве песме се слушају на главном тргу“. Филм „Матилда“ је у том случају лакмус папир. А кампању за његово промовисање можемо упоредити са америчким санкцијама. Они имају општи циљ – да провере издржљивост нашег народа.

Познато је да народ, који не поштује свог Бога и који се не односи са поштовањем према својој историји, никада неће бити поштован од стране других народа.

Филм „Матилда“ је вређање националне историје и изругивање над Царском породицом.

- Владико, данас многи говоре да је прво неопходно погледати тај филм, а тек након тога давати оцену. Какво је Ваше мишљење?

—То значи да прво треба починити грех, а потом размислити, треба ли то чинити. Сматрам да је православном хришћанину и без тога јасно куда нас гурају. Приказивање овог филма је греховни поступак. Мислим да не само верник, него и особа која има поштовања према себи, не треба да гледа ту вулгарност.

Митрополит Иваново-вазнесењски и вичугски Јосиф

Са руског Ива Бендеља

«Былое. История и современность»

Извор: "Православие.ру"

 

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 128 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.