Део први: Дијагноза болести овога света, узроци и последице

Глава прва:

ЈЕДНИ И ДРУГИ

            “ И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.

И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом...”. (1. Мој. 1:27,28 )

“ А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива “. (1. Мој. 2:7 ).

“ ...непрестана храна јелом које пролази, без хране бесмртне, духовне, постепено умртвљује душу, и чини је најзад потпуно мртвом. Од чега? Од глади. Тело је од земље, и оно се задовољава храном земљаном. А душа је из даха самога Источника живота, те тражи храну и пиће са тога свог јединог Источника “.   ( Свети Владика Николај Српски )

“Кад устане Господ да потре земљу, тада ће се поноситост људска угнути а висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан”. (Ис. 2, 11).

+

Хришћанство не подразумева ни личну ни социјалну статичност. Ни Исус ни апостоли нису обоготворавали постојећи поредак.

Исус и апостоли нису заговарали друштвену окамењеност. Пророци, апостоли и сâм Исус заговарали су друштвене промене ако су постојеће неправедне. Пророци су често били друштвени реформатори. Апостоли су својим проповедањем изазивали друштвене преврате. Исус је умро мењајући друштво. Хришћанство је преобразило свет као ниједна политичка идеологија. Хришћанство је динамичка, не статична сила.

Хришћанство поштује нацију, традицију, слободу и поредак, али ништа од тога не обоготворава. У хришћанству се обожава само Бог.

Хришћанство је религија која сублимира и трансцендира све идеологије: и национализам, и традиционализам, и либерализам и конзервативизам. Она их стваралачки уподобљава вечно новим Јеванђељем Господа Исуса Христа.

Владислав Ђорђевић: Исус и политичке идеологије

+

Као циљ Православне “геополитике” (Православље је једино могуће Хришћанство - Св. Авва Јустин Поповић), можемо да одредимо искључиво питања везана за постојање и успостављање услова за несметано “рађање и множење” људи, онаквих - како су Творцем створени, као и питања везана за постојање могућности да што више браће и сестара у Христосу могу да постану Хришћани, и да током живота на земљи опстану као Хришћани, да живе човека достојан и слободан живот, уподобљавајући се Господу, а ради спасења душе.  Да светом влада мир, да је Православна Црква слободна, да је Христос Глава Цркве и Једини Њен Вођа, а  Његов Једини Изасланик на Земљи Свети Дух, да је Црква, Којој је поверена Истина откривена Пророцима, Господом, Апостолима и Светим Оцима, у свему Христосова, и  зато увек обилно дарована нетварном Благодаћу, да Христосу одано “ мало стадо Божје “, без социјалних и физичких тортура и елиминација, може енергично да одбацује све “хришћанске” иновације, ма од куда долазиле и ма ко их предлагао...

----------------

Уместо увода:

Милошћу Господовом мени робу Његовом неопитном и неуком, неистраживим стазама Његовим до мене стиже задатак, са образложењем да се овај свет заплео у своје “генијалне” идеологије, и да из претешкога стања у коме се налази не види изхода.  Свет се може запалити много пре него што то ико очекује, и то трагично по целога Адама. Треба помоћи; људима духа овога света треба стално понављати да ће се на досадашњи начин - истребљујућом борбом за задовољавање временом све обимнијих и захтевнијих материјалних интереса и потреба, било појединаца, било нација, или њихових интересних удружења, а на штету друге, слабије и побеђене стране - сигурно стићи до самоуништења људске врсте! Из новог светског атомског рата, као победник изаћи ће само - смрт!

Човечанство треба упозоравати  да је СВОЈИМ БЕЗБОЖЈЕМ, СВОЈОМ БОГОБОРНОМ САМОВОЉОМ и СВОЈОМ КРАЈЊОМ ИСТОРИЈСКОМ НЕДГОВОРНОШЋУ довело себе до стања хроничног ЛУДИЛА, (“све што је за човека мудрост, за Бога је лудост “), и до прага реалне могућности самоуништења.

После великог труда био је уобличен први део књиге, чији је предмет изучавање узрока и последица болести овога света; затим је настао и други део са предметом -  Православни приступ излечењу патологије овога света. Ради се о материјалу обима око 250 страна.

Писање је завршено још јуна месеца ове године, а и данас се налазим у стању шока! Згрожен сам резултатима истраживања узрока болести овога света, али  и дубином трагедије усуда човечанства. А овоме, - настави ли као до сада путем клањања “ златном телету “, среброљубља, егоизма и гордости, интереса и потреба, обоготворења науке, која то због слабог разума човека није и не може да буде... -  заиста нема помоћи. Чуће и по трећи и задњи пут, као што је два пута чуло у 20. веку, глас са Неба: “ Господ допустио! “, и то ће бити коначан крај “ рода прељуботворног “!

Након дугог размишљања одлучио сам да не објављујем средња три поглавља првог, дијагностичког, дела књиге, јер ће Православна истина о узроцима патологије и дубини трагедије овог потпуно пропалог света, обезбоженим људима, послужити НЕ ЗА ПОКАЈАЊЕ И ИСПРАВЉАЊЕ, него за свађе и сукобе, за празна доказивања да је истина таква, каквом је безбожни патолошки ум види, а у болеснијим  “креативнијим “ главама могу се родити и много мрачније идеје: на овоме свету, наиме, на релацији истина-ломача, већ од давних давнина подигнут је добро утабан пут, који се у ова последња времена све масовније користи.

Стога ће бити објављени само прво и пето поглавље првога дела књиге, јер је потоње увод у прво поглавље другода дела књиге - Терапија болести овога света. Предметни део првога поглавља “ Уместо увода “ убачен је почетком октобра месеца, а да послужи као кратак мост између првог и петог поглавља првог дела књиге.

+

Господ наш и Спаситељ Исус Христос свим људима, и праведним и грешним, милостиво дарује све услове за живот, а нама, слугама Његовим грешним, заповеда да волимо и непријатеље своје. Зато смо ми, Господови Православци, дужни да овом палом свету ПОДАРИМО стваран излаз из ћорсокака у који је запао, доведен спровођењем досадашњих безбожних политичких теорија и идеологија: либерализма, фашизма са нацизмом, марксизма и постхуманизма са тзв. глобализацијом.

Све досадашње владајуће идеологије у новијој историји, од француске револуције до данас,  доследно су атеистичке, богоборне и човекоцентричне. Све оне озакоњују и штите себичне интересе појединца, народа (држава) и њихових интересних удружења, и стимулишу борбу ради поседовања све већих количина материјалних добара и задовољавања све захтевнијих материјалних потреба, а што је погрешно названо “развој”, коме је придодат значај апсолутног смисла свих активности човека!  Овде треба додати и обоготворену науку као “погонско” средство развоја, и навели смо кључне идоле безбожног човека оживљене наведеним идеологијама.

Ови идоли бездушног егоизма, трулежног материјализма и слепе гордости, били су палом човеку од стране црних владара овога света “ удахнути “ још са падом прародитеља: они су и садржина појма “ пали дух овога света “. Читаво безбожно човечанство, одн. велика већина људи  “живи” привидом живота у палом духу овога света... Налазе се у сталној илузији, у заблуди да су живи, али у духу и души њиховој пребивају грех, болест и вечна смрт, трулеж и црни господар душа њихових; у душама њиховим пребива вечни мрак. Светлости и неизрециве радости врлинског живота тамо нема, јер без Христове Благодати духован живот није могућ. Корак по корак, удаљавајући се постепено од Светлости Истине Христове, већ од краја четвртог века н.е. даље, безбожни човек, следећи гордо свој слабашан ум и живећи уљуљкан илузијом званом здрав разум, а касније наука, крајем 20. века стиже до непремостиве препреке, саграђене од прелестима армираног густог МРАКА: једни од заблуђених проглашавају крај историје, други пророкују сукобе цивилизација и нестанак извора енергије, трећи “ усрећују” свет “ глобализацијом, или тачније реримизацијом односа у свету. Већ у својој првој фази овај процес, који представља поновну бруталну колонизацију и опште поробљавање велике већине земаља у свету, доводи до изузетно тешких последица социјалне несигурности и драстичног осиромашења преко 90 процената светског становништва. Сви “ усрећитељи “ света у својим пројекцијама “ светле будућности “ редовно полазе од  три идола, од три скамењена божанства безбожних (нео)пагана: и, зато нема нових политичких теорија и идеологија! Зато је човечанство стигло до непремостиве препреке и, из ужасне ситуације у којој се налази, не види никакав изход!

Ера ДОМИНАЦИЈЕ - себичних интереса човека и његових интересних група, сталних сукоба ради поседовања све већих количина материјалних добара, задовољавања све бројнијих и захтевнијих материјалних потреба и обоготворене науке  - над боголиком творевином Божјом човеком је бесповратно прошла! Ови идоли, стубови модерног (нео)паганизма, мораће деловањем самих модерних пагана да буду до тла срушени и бесповратно послати у историју!

Јер, овога пута, неће се поновити историја из прва четри века Хришћанства: овога  пута Хришћани, “мало стадо Божје”, неће духовним мачем Истине Христове својом крвљу рушити (нео)паганске идоле; нити ће дрвеним Крстом рушити петоглаву аждају повампиреног Рима (термин Златоустог Владике Николаја Српског). За последња времена Хришћани имају другачије поуке и упутства Светих Отаца.

Или ће се безбројни “пукови” неопагана, будући слепи и глуви за Истину Христову, под реалном претњом апокалипсе следећи инстикт самоодржања, сами обрачунати  са својим идолима, или ће повести цело пало човечанство широким и брзим аутострадама у “ коначно решење “.

Велики напори савремених теоретичара-мамониста широм света, да изнедре нову политичку теорију и идеологију, већ деценијама не дају никакве резултате: сви полазе од троугла три паганска идола и завршавају на “путу за нигдину” .

Или ће (нео)паганско човечанство кренути на “ Пут за Емаус “, где ће му Сапутник ка будућности бити Сам Господ Исус Христос или ће, својом током историје већ толико пута доказаном лудошћу, дозвати коњанике Апокалипсе!

А направити први корак на путу за Емаус много је много лакше, него већ миленијум и по, игноришући наук и заповести саморазапелог се за нас ништавне и незахвалне Сина Божег, живети по крвавом начелу, које је богонадахнути Златоусти св. Владика Николај Српски, у непревазиђеном темељном делу Православне “геополитике” “ Изнад Истока и Запада “, тако прецизно навео као “ покори и опљачкај “! ( Онај, коме је овај пасус намењен сам ће се лако досетити! ).

На место  срушених и одбачених идола сами мамонисти мораће да поставе круну Божјег тварства - човека. Не нације, државе или њихова интересна удружења, него - човек изнад свега! Човек, врховна вредност на овоме свету, а  изнад њега, у свим световима, је Господ Бог! Бездушној материји је место на зачељу система вредности, а не на челу. Важећи поредак да мртве твари владају над боголиким човеком, да га изједају, наметнут је од стране палих црних владара овога света: од стране палих ангела, којима је зло природа, мрзитеља и убица људи од постанка света!

За хиљадушестотина година богодступништва, и стотинак година сазрелог безбожног мамонизма, човекова заједница, вођена “ епохалним успесима генијалних синова и кћери “ самообожених људи, стигла је на сам руб самоуништења! Да није тако језиво трагично, овим следбеницима Сизифа требало би се смејати по цео дан...

+

Сви материјални потенцијали овога света морају се наћи у функцији солидарног задовољавања основних и ширих потреба свих људи овога света; сваког појединог човека без изузетка.

У оквиру првог корака налази се и одлука влада држава овога света о престанку свих ратних сукоба и решавања спорних питања силом, као и одлука о приступању изградњи светског ( свет је материјално већ удружен, хтели ми то или не ) политичког и идеолошког поретка у складу са начелом “ човек изнад свега “.

Заједничке потребе и интереси свих људи на свету, а у првом реду задовољавање основних потреба људи, биће планиране и координиране са светског нивоа, а на добробит свих људи овога света.

Овај свет мора да спроведе духовну транзицију смисла и значаја поменута три идола епохе мамонизма, скине их са трона владара над човеком,  и претвори их у послушне и корисне слуге човекове, истовремено ослобађајући све путеве човекове ка Богу.

Увод у питања нове светске Православне политичке теорије и идеологије обрађен је у петом поглављу првог дела, а начелна решења ових налазе се у првом поглављу другога дела књиге; оба ова  поглавља биће објављена.

+

Постоји ли Православна геополитика?

На интернету ћемо пронаћи да је геополитика истраживање утицаја географије на међународне односе, као и детаљну разраду ове дефиниције, потекле од светских умова са Кембриџа.

Хришћанин, који се уподобљава Господу и спашава душу, уочава да је геополитика важна људима који живе духом овога свега, а да губи значај тамо где живот људи тече Духом Светим. Тада и географија и међународни односи губе значај, а у први план излазе лични односи Бога и његовог створења, јер се човек спашава као појединац.

У 17. глави Јеванђеља по Јовану, Господ наш Исус Христос описује Свој положај, и положај Својих следбеника у свету. О њима Господ говори као о људима из овога света, које је од Оца добио. Своме Оцу Господ каже да се не моли за цео свет, него само за оне, који су Његови: Господ им је предао слово Бога Оца, и свет их је омрзао, јер они нису од света, као што ни Господ није од њега. Господ, даље, Оцу  саопштава да се  не моли само за њих, него и за оне, који по њиховом слову поверују у Њега, јер како је Отац Њега послао у свет, тако је и њих Господ послао у свет.

Значи, Господови следбеници, Хришћани, живе на овоме свету, али нису од овога света, као што ни Христос није од овога света, као што ни Црква Господова и Царство Божје нису од овога света. Значи, “ град и отаџбина Хришћанина јесте Небо”! Ова  “геополитика” не савршава се на земљи, него на Небу: “ ... јер је Господ васкрсао после ове срамоте ( распећа, мучења и понижавања - прим. бБ ), и отворио двер небесну, и показао рајску земљу обећану, у коју је Он повео човечанство... пустињом Свога страдања. “ ( Св. Владика Николај Српски ).

+

Стога Хришћанска геополитика, у свом чистом Православном облику, није могућа. Зато је овај појам у предметном раду и стављен под наводнике. Али, са аспекта Хришћанских моралних догми и начела, а ради остваривања циља Православне “геополитике”, могуће је откривати узроке и последице болести духа овога света, као и указивати на “лекове” за отклањање ових. Речено је и предмет

Православне “геополитике”: болести духа овога света откривамо применом Господове поуке “ по делима ћете их познати “, а лекове предлажемо применом хришћанских моралних догми и начела.

Православном “геополитиком” се треба посебно усиљено бавити у времену у којем живимо - времену бременитом таквим појавама, које лако могу бити узрок изчезнућа човекове заједнице.

+

Током историје човекове заједнице, између велике већине људи који су живели и живе у палом духу овога света и другачије деце Божје, ( од пада прародитеља до данас “ малог стада Божјег “), поводом суживота на истој планети, постоје бројне додирне тачке.

“Геополитика” Православног Хришћанства, логично, осветљава период времена од оваплоћења Спаситеља нашег Господа Исуса Христоса до данас.

Као циљ Православне “геополитике”, на основу досадашњег историјског искуства Хришћана, одређујемо питања везана за постојање услова за несметано “рађање и множење” људи, онако како су Творцем створени, као и питања везана за постојање услова да што више браће и сестара у Христосу могу да постану Хришћани, и да током живота на земљи опстану као Хришћани, да живе човека достојан и слободан живот уподобљавајући се Господу, а ради спасења душе. Да светом влада мир, да је Црква Хришћанска слободна, да је Христос Глава Цркве и Једини Њен Вођа, а  Његов Једини Изасланик на Земљи Свети Дух, да је Црква, Којој је поверена Истина откривена Пророцима, Апостолима и Светим Оцима, у свему Христосова, и зато Благодатна, да Христосу одано “ мало стадо Божје “, без социјалних и физичких тортура и елиминација, може енергично да одбацује све “хришћанске” иновације, ма од куда долазиле и ма ко их предлагао!

( Напомена: разуме се, речено о жељеном положају Хришћана на овом свету, безусловно важи и за припаднике других светских изворних вера! ).                              

                                                                                 +

Прилог смо назвали Православна “геополитика”, јер се исходишта свих наших ставова у вези са дијагнозом узрока и врсте болести од искона болесног стања човекове заједнице ( први циклус прилога ), односно предлога, у вези са терапијом за исправљање оних за обстој човека најопаснијих патолошких појава у људској заједници ( други циклус прилога ), налазе у делима Старозаветних Пророка, св. Јеванђељу Господа нашег и Спаситеља Исуса Христоса, Предању св. Апостола Христових, поукама Светих Отаца Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христосове, и одлукама првих седам Васељенских Сабора.

Непосредан повод писања је је наш најскромнији допринос остваривању свете потребе по временски што дужем и што опсежнијем спасавању људи, одн. по остваривању Светога Циља силаска Спаситеља међу људе, Који се оваплотио “ ради нас људи и ради нашег спасења ” са жељом “ да се сви људи спасу и да дођу у познање истине “, и да буду савршени, “ као што је савршен и Отац наш Небески “.

Једни и Други

Након пада наших Прародитеља, у свакој генерацији и у изразито претежној већини, људи живе у палом духу овога света. То су људи пале природе. Али, увек постоје и људи, који, помоћу Божјом, одбацују или су већ одбацили палу људску природу, и “облаче се” у ону пре пада човека.

Тачније речено, још од давних времена палих Прародитеља, на овој Планети, од свих Богом створених, живе две врсте људи.

ЈЕДНИ, одувек и до данас “ Мало стадо Божје”, живе тако да су загледани у Небо, у Светлост Божју и вечни живот, ослушкујући глас Божји са висина, препуштајући се Богу да их у свему учи и руководи, и током земног живота, и даље у Свом Божјем Царству. Сматрају се бићима са неограниченим “роком трајања”, онако како је у свему и апсолутно неограничен и њихов Саздатељ, а касније, спашенима, и Удомитељ у Вечном Царству Божјем.

(Не заборављајмо да је Саздатељ и у свему савршен и беспочетан, а људи то нису). Иако су наизглед прилагођени животу на Земљи, ипак се ту осећају странцима. Живе духом, који у свему руководи душу и тело: ум стално сагледава Бога, срце је у непрестаној молитви, а воља у сваком уздржању.

Живе на овоме свету, али нису од овога света.

Други, увек неупоредиво многобројнији од Првих, живе материјалним, земним, животом. Покушавају одувек, а то чине и данас, да својом слабашном умном силом схвате и својој контроли и неограниченом коришћењу, подведу Богом створену природу Планете; да је целу искористе за своје себичне циљеве.

Сматрају се саставним делом овога света; делом природе видљиве васељене и, за сада, бићима са ограниченим роком трајања, а што би такође желели сами и што пре да промене, изменом свега боголиког у човеку и његовом мутацијом у анорганског и виртуелног постчовека.

Живе телом и светски настројеном острашћеном душом, којима је у свему подчињен дух. Одређују начин живота човека у свету, и руководе свим светским активностима.

Живе на овоме свету, и од овога су света.

+

Сви су људи једна твар од Једнога Творца, али духом живе у два различита света: Једни у Царству Творца, у духовном, чулу вида невидљивом свету, а Други у Творчевој творевини, у материјалном и чулу вида видљивом свету.

+

Од искона, онако како на земљи живе две различите групе људских бића, тако ту, поред људи, стално или повремено, пребивају и, у складу са Промислом Божјим улажу свој труд, још три различите врсте бића, такође обдарених умном силом и слободном вољом:

Светла Сила, нестворена и у свему савршена, са Једном Суштином Једнога Бога, али са три Лица, од Кога је све што било где и било како постоји створено, и Који твори само апсолутно добро.

Светле Небеске створене Силе, службени духови Господа Бога, Светла Анђелска природа, обдарени умом, увек у покрету, поседују слободну вољу и служе Богу, делују само да би испунили Вољу и Заповести Божје. Као део своје природе добили су и бесмртност. На земљи се увек јављају у свом истинском обличју.

Духовне, мрачне, створене, од Бога одпале и Богом осуђене, а некада светле Небеске анђеоске силе, на челу са палим некада славним својим вођом; обично се јављају узимајући друга обличја. Њихово место боравка је ваздух, а основни задатак да застрашују или искушавају  људе, повлачећи их за собом у пропаст. Хришћани управо против њих воде своју духовну борбу - “... против поглаварства и власти господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју “ ( Еф. 6.12 ). Човекомрзци од искона, они окружују, доследно прате и на зло наводе човека. Узрок су човековог пада, греха и страсти, болести и смрти, те мрачних и злих дешавања на земљи: да ова “ у злу лежи “, и да се у светим књигама помиње као“ долина плача “. Људи палог духа овога света, својим гресима и страстима, робују мрачним силама и њихова су продужена рука.

+

Значи, на “човековој” планети и буквално буја живот! Роје се активности колико самих Творцем насељених њених становника, духовно-телесних бића људи, толико и осталих поменутих делатника, непосредно ангажованих да би подпомогли добра или зла дешавања у човеку и његовој средини, одн. светлу или мрачну загробну будућност људских душа. Не рекосмо “ и тела “, јер је људско тело “глина”, Богом Творцем од земље сачињено, те на земљи и остаје.

Али је зато душа човекова Богом створена вечитом, па је зато од непроценљиве вредности. Свети Оци сведоче да је само једна душа човечја претежнија од читаве видљиве васељене, јер се у вечност улива, а видљива васељена не и, са Господовим другим доласком, у огњу ће нестати.

Праведници и грешници

Мајка Божја, четврта је по свом положају у Царству Божјем, одмах иза Свете Тројице, а св. Јован Крститељ је пети. И Пресвета Богородица и Крститељ Господов, били су само нормални људи, Богом одабрани, али само људи.

Колико велики значај је Творац подарио човеку, покушаћемо да изразимо и речима св. Варсануфија Великог, ( 6. век н.е. ), који је учио да само три света Божја праведника, молитвама својим, држе Васељену, иначе би је Бог, ради грехова људских, сатр’о: један у Риму, други у Коринту, а трећи у Јерусалиму.

Пример  праведнога Лота, код страшнога спаљивања Содоме и Гоморе, сведочи да се Бог уздржава од кажњавања, када је због тога угрожен макар и само један Његов Праведник. Духовни оци времена садашњег кажу да је последње и сатанистичко; уче да Господ и данас има неколико изабраних Праведника, а да их нема, послао би са Неба огањ да богоодпали и прељуботворни род људски истреби, и да “ нико не би преостао...” ( Мат. 24,22 ).

А праведници Божји су, у свакој генерацији, малобројни синови Божји и браћа Христова на земљи, “ мало стадо Божје”. Они су “со” човечанства, и нестане ли њих, ово неће имати “ чиме да се осоли “. А, када нешто обљутави, зна се шта се даље дешава!

Значи, дужи или краћи опстанак поједних од Бога изразито одпалих локалних заједница, али и човечанства у целини, и најбуквалније зависи од постојања одн. опстанка “малог стада Божјег“!

Ево шта о питању бројности синова Божјих и праведне браће Христове каже велики Учитељ Васељене, св. Игнатије Брјанчанинов: “ Одувек су малобројни, сасвим малобројни ходили уским путем; у последње дане света тај ће пут до крајности опустети “.

Али, од палих Прародитеља до данас, припаданици изразито већинскога дела човечанства, људи палога духа овога света, редовно заборављају на божанско порекло људске заједнице и Промислом Божјим проткану њену историју, тако јасно пренесену и у свему доказану Светим Предањем и безбројним историјским доказним материјалима а, на првом месту, предањем и делима старозаветних Пророка Божјих, Откровењем Христовим, делима Апостола Христових и светих Отаца Цркве Христове, догматима и канонима првих седам Васељенских Сабора Свете Цркве Христове.

Иако, због чврсте везаности за земљу и трулежно ограничене спознаје и разума, убеђени су да су на овоме свету једина разумна бића (а нешто раније смо говорили о три вида разумних твари, и о Сверазуму-Творцу), ко зна како “природно” настала, ( притом ретко коме недостаје један “тачан и лако доказљив” одговор! ),  и да је зато тако “нормално” да се сва планетарна права и сва материјална добра Планете налазе у њиховим рукама, и на слободном располагању њиховој, током читаве историје присутној и ничим задовољивој похлепи! У њиховој свести и животној пракси Творац Васељене није присутан,  па сва присвојена земаљска права и добра користе искључиво по свом крајње штетном користољубивом нахођењу. Истичу да се ослањају на себе саме, свој “ здрави разум” и своја чула, да постоји само овај видљиви свет коме они припадају, да треба што интензивније уживати у добрима овога света и живети по начелу: помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи. Светска добра треба освајати “свим средствима”, јер “ циљ оправдава средства “; важно је да си увек победник, јер ћеш као победник “легално” пљачкати побеђене и судити им! Никада, и без обзира на људске жртве, не треба дозволити да се догоди обратно! Цена човековог живота нижа је од вредности  материјалних добара! Јер, човек је биће развило се од животиње: без материјалног богатства, физичке силе и моћи, без видљивих знакова сјаја и раскоши, човек је биће “заостало у развоју”, биће нижега реда, подложно искоришћавању и брзом пропадању.

+

Усуд палог човека одређује “ закон проклетства безбожја”, који делује “према свима”, и који обезбоженог човека и његову безбожну заједницу, уколико не наступи покајање ( пример Ниневије ) , објективно постепено одводи самоуништењу, а гласи:

Степен безбожја човека управо је сразмеран степену:

губитка заштите Божје и Божје Благодати, његовом последичном подпадању под власт палих црних “владара овога света”, његовој вулгарној материјализацији ( данашњи вулгарни хедо-конзумеризам) и његовом временом све силнијем грешном острашћавању;

деструкције ( агресивном понашању, према ближњим појединцима, народима или њиховим удружењима, а што је узрок да људска заједница, нити два мијенијума након оваплоћења Бога Љубави и Мира, није успела да из варварства пређе на ниво цивилизације или, другим речима, из насиља, лажи и преваре, као досадашњих средстава, пређе на мирно и морално уређивање односа );

самодеструкције (одн. самоуништења обезбоженог човека, било кроз велики ратни сукоб применом већ постојећих фаталних разорних енергија, било саморазградњом свега боголиког у Творцем створеном човеку и његовим претварањем у вештачког постчовека.

+

Током досадашње историје већински део човечанства упорно реже грану са ДРВЕТА ЖИВОТА, на којој седи: прогањају “ мало стадо Божје “, обесправљују га и унижавају, муче и сакате, лишавају  најосновнијих људских права и потреба, масовно убијају...

А управо то “мало стадо Божје“, током читаве историје, никада и ничим није угрожавало већинско човечанство: напротив, и својим уздржањем и својим делима у свему је само помагало, кад год је то било могуће. О томе постоје многобројна сведочења, која задивљују примерима нелицемерне великодушности слугу Божјих, њиховог искреног праштања злочина над собом, несебичног милосрђа, човечности и жртвености за ближње и човека уопште.

Редовна историјска “пракса” показује да уколико “ здраворазумци “, на широком фронту, угрожавају опстанак праведника Божјих и битно ометају испуњавање Богом им даних духовних задатака (“ ... да соле поље “без граница”, а неслано... “), - следи казна Божја, која дикректно погађа управо апсолутну већину: њу “писање историје са Неба“ по правилу кошта огроман и, протеком времена, све већи број људских жртава, уз све страшнија свеопшта разарања!

Та велика већина људи у свакој генерацији, све до данас није разумела и у разумну праксу пренела пример Содоме и Гоморе, Египта ( због спречавања изласка Јевреја), спаљивања престолнице Маурицијуса (у 20. веку!), и бројне друге сличне примере, одн. последице својих сталних  покушаја кроз историју да угрозе, и са лица земље одстране Праведнике Божје, а са њима  Реч Божју. 

Једнак кажњавајући значај, као и наведене непосредне казне Божје, имају и допуштења Божја ради човечјег “самокажњавања”, којих је током историје било безброј; последња два изразита примера су 1. и 2. светски рат!

Преко Свог “старозаветног Еванђелисте”, пророка силне речи Исаије, свемилостиви Господ нам је објавио следећу Своју спасоносну Истину: “ Ако хоћете слушати добра земаљска јешћете. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. “ ( Ис. 1,19-20 ).

Сва кажњавања са Неба, или самокажњавања људи Божјим допуштењем ратова, епидемија, болести, природних катаклизми и каквих све не других облика страдања, од вајкада до данас сведочи само једно: да велика већина човечанства, због своје гордости и непокајаности те усмерења на зло и непослушност Свемилостивом, Свесажаљивом и Свеблагом Творцу, одувек није имала, нема и никада неће имати “очи да види и уши да чује”. А ова чињеница, опет, сведочи да се одувек велика већина човечанства не ослања на свој “ здрави разум “, него да њиховим душама управљају црне силе, мрзитељи и уништитељи човека “од искона”, “отац лажи” са његовим демонским легионима. “Здрав разум” људи духа овога света није ништа друго до имплантација мисли и жеља црних сила у Божјом Благодаћу незаштићени безбожни човечји ум; ове силе, коришћењем грехова и страсти, владају душама болесних људи и негоне их да чине оно, што ови у стању душевног оздрављења ( у Божјом Благодаћу помогнутој борби за очишћење од грехова и страсти ), “ ни у сну “ не би учинили!

Јер да се већина ослања на заиста здрави разум,  побеђивао би смирени живот, и не би читава историја човечанства била историја смрти: крвавих и рушилачких освајања, преврата, издаја, одмазди, и какве све не друге патологије, која сведочи, не о здрављу, већ о тешкој оболелости људи духа овога света.

И након више од два миленијума од посете Бога Мира и Љубави човечанству, ово још увек није успело да се из варварства подигне на степен цивилизованог решавања сукоба!

Све што важи за Јудеју, која није препознала божанског Посетиоца, важи и за читаво безбожно човечанство; једино, у овом другом случају, последице ће по човекову заједницу бити фаталне...

Порекло мржње и злочина

А одакле ова страшна мржња и чиме, током читаве историје Хришћанства, Праведници Божји, а у последњем миленијуму нарочито подвижници и Праведници Источне, Православне Цркве, дају повод за такав осуђујући однос већинског дела човечанства према њима?

Овом значајном питању посвећујемо потребан простор у посебном, наредном поглављу. Овде наводимо речи духовног учитеља оца Софронија Сахарова, (духовни син св. Силуана Атонског), из његове богонадахнуте Беседе о богословској науци. Ову беседу наша неукост сматра посебно значајном, изузетно поучном и корисном, и на нивоу поука великих Отаца - учитеља васељене. Авва Софроније изражава став Христовог Праведника, да ово опште гоњење Хришћанства у 20. веку (које се са још већом жестином прелило и у 21. век ), свој разлог налази у служењу палог човека злим и мрачним силама: “ Па ми (Хришћани - прим.аут.), се бојимо и буву да увредимо!”

У Јовановом Јеванђељу Господ нас учи: “ Ако су мене гонили и вас ће гонити “. Њега, оваплоћеног Бога, Који је Апсолутно Добро и Врлина, Једини безгрешан, Који је током бивања на Земљи људима чинио искључиво, пре Њега, незамисливе милости и доброте - Њега су људи  овога света, следећи своје приземне страсти за влашћу, земним добрима и уживањима, разапели на крст и уморили!

Из овог примера најужаснијег злочина над Сином Божјим Исусом Христосом, али и из безбројних примера ужасних злочина над Праведном Браћом Христовом кроз историју, следи јасан закључак: да “здраворазумци”, на учињено добро дело стално узвраћају злим, а што је правило понашања њихових црних господара и управљача њихових дела.

Из примера следи још један закључак: да “здраворазумци” свој болестан разум сматрају здравим, а што значи да се њихов разум налази у стању сталне заблуде!, а о чему, као о посебно важном питању, ћемо опширније писати на одговарајућем месту.

Ера либерализма и тзв. глобализације

(тачније: реримизације односа у свету)

Од Француске револуције (крај 18. века), па до данас,  на европском Западу настао и оданде до данас руковођен, тече период историје људске заједнице, назван ером  либерализма.

То је период постепеног и упорног одбацивања Бога и Хришћанства од стране идеолога западног  либерализма: уклањања Његовог Откровења, Морала и врлинских односа из живота људске заједнице, и упорног издизања човека палог духа овога света на трон бога.

Стога се овај период може назвати и ером хомоцентизма али, због постављања материјалних потреба и интереса на чело  животних вредности, и ером мамонизма. Већ крајем 20. века Западни либерали могли су се похвалити “епохалним успехом “ своје богоборне политике: цео Западни део људске заједнице, ( заједно са, више пута, опет и опет “оседланим и зајаханим” колонијама широм света ), живи у безбожној постхишћанској ери! Спаситељ, Син Божји, Који је “ ради нас људи и нашега спасења сишао с Небеса “ је са Запада отеран. Запад се вратио безбожју и свом по злу чувеном варварству: само у задњих тридесетак година започео је  13 великих локалних ратова, интервенисао у више од 100 држава широм света, потрошио 15-так билиона крвавих долара на ратове, побио милионе људи, већи део човечанства довео на ивицу глади, а милионе глађу и болестима уморио, свим расположивим средствима врши незаконито смањење људске заједнице, створио све услове и стално провоцира апокалиптичан 3. светски рат, као параван иза кога жели да сакрије остварење, по први пут у историји човекове заједнице, геноцида над целим човечанством или, језиком западне демонске геополитике речено: “редукцију технолошким развојем насталог вишка људског ресурса” за најмање две трећине човечанства!

Наиме, Западни либерализам је у задњих 30-ак година ( задржавајући своја основна обележја од постанка до данас ), изнедрио процес, од стране његових креатора намерно погрешно назван да заблуђује - “глобализација”, али односи које Запад намеће грубом силом у читавом свету, неодољиво подсећају на односе који су владали у античком Риму, у време колоната и домината, па овај период у историји треба назвати реримизација, а не глобализација. Ова је изазвала тако велике противречности, сукобе интереса и напетости у свету, да човековој заједници на Планети, по први пут у читавој историји, сасвим реално прети самоуништење. Стање у свету је неупоредиво теже него у време СССР и  тзв. хладног рата.

“Цивилизација” залазећег сунца”, (синоним за Запад - заиста ништа није случајно!), наследница је и “чувар мача” античког Рима, верно оруђе у рукама мамона, извориште, доследни прилагач и упорни распрострањивач безбожничке и богоборне идеологије либерализма.        

Преко хиљаду и петсто година Запад је упорно стварао те коначно и саградио чврсте односе хроничне мржње и ривалитета међу народима ове планете, потребно критично јавно мњење да прихвати глобални нуклеарни сукоб, као и све неопходне идеолошко-политичке, организационе, кадровске и материјално-техничке услове за самоуништење човечанства.

Педантно је испунио и предходни нужан услов Армагедона: са свог Простора залазећег сунца, током предходног века, и коначно је протерао Бога, иницирајући притом исти такав процес гоњења и елиминисања Бога и Вере, Хришћана и Хришћанства, и широм света под његовим утицајем.

Притом Простор свога утицаја, од почетка “глобализације” ( разбијање Југославије деведесетих година минулог века ) шири свим могућим средствима, која по одсутности сваке па и најмање милости за човека, и његово право на живот достојан људског бића, превазилазе и ужасне методе  “ ширења културе и

цивилизацијских вредности “ од стране њиховог историјског идола и оца њихове идеологије - античког Рима! Од Римске империје, чијим оснивачима је отац био бог рата Марс, и који су подигнути вучјим млеком, ( црногорски правник В. Богишић је рекао: што се грбо роди - време не исправи! ), је са посебним уважавањем преузето, дубоко поштовано и крајње доследно у историсјкој пракси примењивано кључно начело легоион-ара са Тибра: ПОКОРИ И ОПЉАЧКАЈ!

+

И управо чињеница реално могућег самоуништења, натерала нас је да се “прихватимо пера” и да, са строго Православног гледишта, потражимо могућност суживота људи и народа на земљи, и другачије разлоге и облике њиховог удруживања, а без ратних сукоба, уз очување здравља Планете и солидарно стварање услова за човека достојан живот - од стране свих људи и за све људе на Планети, без икаквог изузетка!

Обзиром на  хиљаде година ( управо супротног )  искуства  ове “цивилизације”, а посебно: општег ривалитета и вучјих односа међу људима, крвавих сукоба током читаве историје ради задовољавања “ сопствених легитимних интереса “, доминације над слабијима, искоришћавања и пљачке, што обилнијег задовољавања телесних, чулних и сујетних потреба као циља живота највеће већине људи духа овога света у свакој досадашњој генерацији - предходно речено звучи као утопија. Али, убеђени смо да није!

Други човеков пад биће и коначно одпадање од Бога                      

У предходном поглављу је речено да је Западни либерализам богоборна идеологија, одговорна за безбожје, неопаганизам ( окултузам New Age ) и увођење Запада у постхришћанску еру.

Међутим он ради и на нестанку човека са земље - онаквог каквим га је Бог створио, јер интензивно ствара услове за нестанак човека као боголиког бића! И настанак постчовека, као човеком створеног псеудочовека.

Аутори, који се баве изучавањем ове некрофилне идеологије, истичу њене следеће кључне карактеристике:

1.

Основни циљ либерализма је да и коначно  блокира деловање  у човеку Богом удахнутог духа: савест човекову, његову тежњу за Богом и идеалима, за врлинским животом и обожењем, као и страх Божји у човеку;

Бог је телу човечјем “ од праха земаљског “ сачињеног, удахнуо “дух животни” ( савест и остале поменуте духовне силе ) и човек је постао “ жива душа “. Овде се не ради само о функционалном душевном животу, где човека сачињавају ум, осећања и воља, са једне стране ( жива душевна душа ), и живо тело.  Бог је човеку, створеном по обличју Његовом, ( и способном за подвиг обожења и спасења душе ), удахнуо и “ дух животни “ ( са поменуте три духовне силе ), без којих човек губи атрубуте Божјег створења - човека саобразног лику Божјем, и претвара се у разумно биће знатно нижег нивоа од Богом створеног човека.

2.

Бог је палим човеком, као оруђем у рукама црних сила, свргнут са највишег места у људском друштву,

3.

На Земљи живи само отуђена и усамљена јединка - човек са свакодневним телесним и чулним потребама, који више не признаје никакав ауторитет.

4.

Себељубље са егоизмом, ( код Хришћана кључна смртна грешна страст, мајка свих осталих страсти ),  односно човекову себичност и егоцентричност, либерализам декларише као кључни идеал и мотор развоја ; намера ове идеологије је да промовише и дозвољава само материјални “напредак”, и то не употребом човекових врлина, него његове склоности ка палом, грешном и страстном начину живота: егоизам у функцији материјалног “прогреса”.

Човек може да има само материјалне, телесне и чулне потребе, а човекови сви идеали и склоности ка врлини су идеолошки осуђени, потиснути и подлежу осуди.

5.

Вера и монархија предмет су оштрих напада и критика. Напади се воде под изговором борбе за слободу, а против човекове глупости и историјског мрачног наслеђа; вера у Бога, и са њом и све што је свето, заједно са Црквом Божјом, прогнани су из човековог друштвеног и јавног живота, и постали строго изоловани део личног живота појединог човека.

6.

Последица од 1-5 наведеног биле су револуције: Кромвел у Британији; Јакобинци у Француској; руска Октобарска револуција и бројни други крвави преврати. Жар револуционара се, без изузетка, завршава страшним терором, који се спроводи против остатака „народу омрзнутог режима“, племства и духовништва. Са монархијом се обрачунавају на немилосрдан, и у исти мах дубоко симболичан начин: краље -одн.- цареубиством. 

7.

А човек? - какве се промене дешавају, и шта све надаље од либерализма, одн. либерала, може да очекује круна тварства Божјега?

Либерали су изградили и доследно спроводе стратегију „смрти човека“: предходно су у свом Царству залазећег сунца ефикасно порадили на „смрти Бога“, па је “логично” да са Творцем нестане и твар.

Промену човека у ново биће, суштински различите природе од бића насталог делом Божјим, намеравају да спроведу у три фазе: најпре блокирањем деловања Богом удахнутог духа у човеку ( тачка 1.); затим онемогућавањем деловања слободне воље у човеку (о чему пишемо у следећој глави предметног рада), и, у 3. фази, недељива индивидуа човек постаје „дивидуа“, (нешто што се може делити, скуп механичких делова: органа, хтења, нагона, чулних жеља...).

Тако ће човека заменити „постчовек“: мутант, киборг, клон или некаква појава из виртуелног света (виртуел). Велика “победа” хомоценриста састојаће се у томе што ће зомбирани “постчовек“ моћи толико дуго да “ живи” (тачније - да функционише), све до изналажења његове следеће савршеније, значи још мање “несавршеном “ човеку сличне, технолошке мутације. 

Како би се “недорађени” човек винуо у “неслућене развојне висине” постчовека, у оквиру општег процеса тзв.глобализације, на хуманитарним животним подручјима, прецизно се и строго спроводе следеће промене буквално свих традиционалних услова живота човека: унификација, примитивизација са свеколиком деврлинизацијом, антипатриотизам, рушење свих досадашњих темеља живота човека, а посебно вере и Цркве Христове, содомизација, сатанизација...

И тако ће “недорађени” човек, “душа жива”, који је (искуство хиљада и хиљада Светих), помоћу Божјом и својим духовним трудом могао да постане бог по благодати и становник Царства Божјег, бити “дорађен” палим човеком како би постао бездушна машина, “душа мртва”, са резервним деловима на разним складиштима да би трајније функционисао... Код револуционалних проналазака којим се постчовек битно иновира, цео предходни “материјал” (осим делова софтвера), разуме се, биће рециклиран! Тако ће постчовек-отац самога себе променити у постчовека-сина, који је у ствари један те исти неживи киборг, временом све искуственији и све мање подобан Богом створеном човеку. Живот ће бити замењен смрћу! “ Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни? “ (Пс. 93,8). Свети псалмопевац цар Давид јасно одређује и узрок самоусмрћивања човека духа овог света: “ Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих. Уста имају, а не говоре, очи имају, а не виде... не чују...не миришу... не хватају...не ходе, и не пуштају гласа из грла својега. Таки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих. “ ( Пс. 113, 12-16 ). Који се уздају у Бога Животворног, постају и остају живи довека, а они који се уздају у мртве и трулежне твари, у “дјело руку човечијих”, постају и остају мртви.

Ко се коме уподобљава?

Свако од Једних и Других припадника људскога рода се уподобљава своме богу.

Хришћани, “ мало стадо Божје “, Богу, Који Је Љубав и Живот вечни, Бог сваке доброте и мира, али и Бог сваке Истине и Правде.

Људи духа овога света  се уподобљавају свом мрачном богу, који је зло, бог сваке несреће, немира и сукоба, отац лажи, страсти, греха, некрофилије, вечне смрти и страдања.

Они који “уским и трновитим путем“ доследно иду за Господом, удостојиће се блага Његовог Царства. Они, који не испуњавају Његову свесвету Вољу, а испуњавају вољу ђавола, биће српом пожњевени. Срп - то су појавни облици казни, беда и несрећа: ратови, епидемије, глад, катастрофе, земљотреси, поплаве и сл. А у последња, сатанистичка, претешка и аморална времена у којима живимо, грех се раширио и умножио до таквог степена да је достигао своју кулминацију. "Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једнога." (Пс. 13,3).

Духовни Оци уче да, срећом, и у ова последња сатанистичка времена, које је развратно, поткупљиво и изопачено, у постојећем поколењу постоји неколицина изабраних. Да нема те неколицине изабраних "нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они" (Мат. 24,22).

+

Непоштовање Господових Заповести о начину спаситељног живота човека током привременог боравка у земном животу, обавезно води до безверја и безбожја, а ово до појаве и сталног историјског раста свих облика зла међу људима. А како расте зло међу људима, тако расту и “епохални успеси генијалности разума људског”, па је човек у стању да , како се  “све успешније развија”, себе све теже и ужасније самокажњава, а што ће, на већ видљивом крају, завршити  самоистребљењем! Значи, самоуништење људске заједнице неће бити последица некакве непосредне кривице једне или друге стране у сукобу, већ последица кулминације греха, страсти и последичног зла код људи, развилог се због богоборства,  безбожја и хомоцентризма, потеклог са Запада. Без Бога немогућа је победа над грехом, страстима и злом у палом човеку.

И за оваква безбожничка времена постоји казна, али овога пута неће бити потопа, којег се Бог одрекао, већ ћемо бити препуштени сами себи. А има ли човек-безбожник, који испуњава вољу немилосрдног “мрзитеља човека од искона”, већег непријатеља од самога себе!? Не, нема! Данас су, “ великим развојним напорима и успесима човечанства”, у целини сазрели сви неопходни услови и за трећи светски сукоб, али у једној важној чињеници различити него код великог рата пре 70-так година; данас  планета Земља, са свим бићима и делима на њој, може човеком да буде уништена и стотинама пута! Заиста, заиста, безбожници могу бити “поносни” на свој “здрави разум” и на своје “ развојне цивилизацијске успехе”

+

Узроци настанка добра или зла духовне су природе, а овим светом управљају духовне силе.

Зато ћемо, у следећем другом прилогу,у оквиру првог циклуса “Дијагноза...”, писати о духовним средствима уподобљавања Хришћана Оцу Живота, Једином Човекољубцу, Творцу свега видљивог и невидљивог”,  и  безбожника, из редова велике већине човечанства, оцу узрока да овај свет “ у злу лежи “ и да је “долина плача”; оцу пакла и на земљи и испод њене површине; оцу греха, болести и смрти.

                                                               +

После дуге молитве једног Праведника, Спаситељ се смиловао свету и окренуо ток 2. светског рата, иначе би Армагедон “посетио” ову “цивилизацију” још половином минулога века. Велика, тада иако сотонска богоборна Русија, беше Богу обећала да ће Га поново вратити своме народу. Ово обећање, удружено са молитвама Светих Руских Отаца ( а свима је нама позната њихова  бројност и светост! ) учинило је своје: Бог се смиловао и не само Русима него и уопште човечанству дао још једну шансу.

А хоће ли се поново смиловати? Сумљамо, јер безбожни човек  данас, у слободном паду, пикира ка огњеној геени. Господ “... безбожнике све ће истријебити" (Пс. 144,20).

А како је људска заједница, и након посете Спаситеља и Његовог Откровења свега нужног за рајски живот и на земљи и човеково поновно Бого-усиновљење и спасење, догурала “тако далеко” -  чак до сасвим реалне шансе или да се самоуништи на мах Армагедоном, или да то исто учини постепено, у три сасвим изгледне фазе, и постане заједница зомбираних постљуди?

О духовним узроцима “генијалног успеха”  “здраворазумних” људи овога света: о настанку богоодступништва и великих јереси већ у првим вековима Хришћанства, и временом све ужаснијим последицама све већег одступања од Откровења Христовог, до потпуног безбожја савременог човека, пишемо у следећим прилозима.

Одмуцао и текст откуцао,

раб Божји неуки,

Брат Бодуш

лета Господњег 2017