Велика акција одбране неодбрањивог је настављена, па је Григорије одлучио да се обрати нацији, гостујући скоро сат и по времена у програму Радио Требиња, одговарајући на питања из писма која сам упутио Светом Синоду СПЦ. Очито је неко од чланова Синода прослиједио писмо Григорију, па се он данима труди да на њих адекватно одговори. Истина и текстови толико погађају суштину, па су Григорије и његова пратећа екипа већ 15 дана у ванредном стању. Снимају се наручени прилози, уживо емисије, пишу текстови и саопштења, а неки се убрзо и повлаче, као што је случај са владикиним реаговањем на Кустуричином порталу „Искра“ у коме ме назвао опасним, интелигентним глупаном!

НИ РИЈЕЧИ О СКАНДАЛУ НА ДАКСИ

Григоријево „Урби ет орби“ гостовање на Радио Требиње подсјетило је на типично предизборно гостовање неког функционера који је дуго на власти. Владика себе глорификује, ставља у први план, хвали се пројектима и резултатима тврдећи да је од њега све почело и настало. Тужно је било слушати патетичног демагога како се хвалише, али и понижава Херцеговце. Људски, а не само хришћански, не треба никад ником приговарати за било какву помоћ и подршку. Било је  веома непријатно слушати лажног хуманитарца како говори да је поносан што се 80 људи храни у епархијској Народној кухињи. Посебно је било ружно наглашавати да рад требињске Народне кухиње осим града и ХЕТ-а помаже дубровачка парохија.  Гошпари који су слушали емисију помислиће како богати Дубровчани хране сиромашне Требињце. Тако испада да би наша сиротиња била гладна да није Дубровчана. Јасан је Григоријев циљ да покуша да бар мало опере сараднике са југа након скандала са Даксом и канцеларијом СНВ. Занимљиво је да Григорије ниједном у емисији није ни покушао да демантује или оповргне неку чињеницу о којој сам говорио.

Неумјесно је бранити пропале пројекте, као што је Фондација Свети Вукашин, тврдњама да се у Калиновику помажу мајке са четворо дјеце. Такви случајеви се десе сваке преступне године. И на овом мјесту, као и секвенцом о Лукиним пројектима, парку и уређеном граду, Григорије жели да покаже блискост са властима и похвали њихов (не)рад.

Иако је препознатљив по добром стајлингу,  стилу, више раскошних резиденција и луксузу, Григорије је лицемјерно истакао како живи у малом стану површине 50 м2, желећи ваљда да нагласи своју скромност и подвижништво. Чудно је да владика живи у стану! Опште је познато да  би монаси, па самим тим и владике, требало да живе у манастирима.

Посебно је ужасан презир који је владика показао према обесправљеним и сиромашним тврдећи како највише пише ноћу, јер тада нема људи који га гњаве, траже помоћ и посао! Откуд једном владици таква моћ и утицај па да он може да одлучује ко гдје треба да ради, и буде на којој функцији? Ако га људи „смарају“ што се не повуче из политике и посвети оном што би и требао бити приоритет сваког духовног пастира, а то је брига о народу, сиротињи, обесправљеним, пониженим… Није ли чудно да се један владика хвали политичким утицајем, довођењем инвеститора, хваљењем политичара или чињеницом да је Лука управо на његов приједлог раскопао Дучићев парк, при томе сијекући стабла која је управо Дучић донио и засадио?

СВЕШТЕНИК И СЛУЖБЕНИК

Преосвештени Григорије жалио се како тобоже нема утицаја у Мостару. Рекао је тамо не може да запошљава образоване људе већ само конобаре, и како се он и поп Круљ упорно труде да помогну повратницима. Да је владика лицемјер и да не говори истину говори податак да је његов свештеник и близак сарадник запослен као службеник у Канцеларији Владе Републике Српске у Мостару? Било би добро да епископ у неком свом наредном обраћању објасни како неко може истовремено бити свештеник и владин службеник, и зашто је Додику предложио да запосли свештеника у владину канцеларију, који већ има једну плату и посао, а не неког младог и образовани Србина повратника у долину Неретве, који годинама чека посао и коме нико у породици не ради а таквих је на стотине?

Иако се зна који је мотив и повод да се владика након дуго времена обрати нацији и вјерницима, током гостовања ниједном ме није поменуо, што је добро. Ружно је што је умјесто мене помињао и покушао да омаловажи и понизи мог стрица Милорада, предсједника Српског националног вијећа града Дубровника. Милорад је сигурно један од најбољих Вукановића и волио бих да посједујем бар дио његовог знања, морала, смирености и доброчинства. Милорад је филантроп и угледни универзитетски професор који је и сада, као и у најтежим временима, био на челу свог народа, преживио праву голготу и о коме ниједан Дубровчанин, без обзира на вјеру и нацију, никада неће рећи ништа лоше. Ружно је што владика у обрачуну са мном, отворено ме називајући непријатељем, напада и омаловажава мог стрица који нема никакве везе нити утицаја на мој рад и писање.

Бесмислене су и тврдње како тобоже критикујем сарадњу вјерских заједница, јер је познато да сам  један од првих и најгласнијих заговорника отварања ка југу и сарадње са Дубровником, али се противим стварима које доводе до губитка националног, културног и вјерског идентитета, и Србе доводе у нелагодан и подређен положај.

Пошто је Григорије већ дао одговоре на питања из писма које сам послао Синоду, наредних дана ћу га и објавити како би читаоци видјели шта је то стварни разлог велике буре, нервозе и лавине реакција…

 Извор: nebojsavukanovic.info