header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow РЕЧ СВЕТООТАЧКА arrow Духовне поуке Аве Евагрија
Духовне поуке Аве Евагрија Штампај Е-пошта
субота, 11 новембар 2017

 1. Пази да, разгневивши се, не прогнаш неког брата. За тако нешто читавог живота нећеш побећи од демона туге који ће ти свагда за време молитве износити твој преступ.

2. Целомудрености, тј. чистоти тела много помаже оскудност у води. Нека те у то убеде триста Израиљчана који су са Гедеоном победили Мадијам.

3. Признак безстрашћа је кад ум угледа своју сопствену светлост, када постане спокојан у вези са маштањима у сну и лако и правилно схвата ствари.

4. Безстрашће поседује душа која и при сећању на ствари остаје спокојна, а не она коју ствари не плене.

5. Истински пријатељ је онај који жури да пренесе радосне догађаје.

6. Високо мишљење о себи никако се не слаже са чињењем ниских дела.

7. Код свакога самоуверење омета самопознање.

8. Најгоре имање је недоличан живот.

9. Сујетна нарав је болест душе.

10. Добро је чинити добро свима, а особито онима који не могу да врате.

11. Светлост душе јесте истинско сагледавање.

12. Љубећи оно што не треба, нећеш љубити оно што треба.

13. Почетак љубави је добро узајамно мишљење.

14. Горда помисао растура врлине.

15. Пут се равња милостињом.

16. Срамно је робовати телесним страстима.

17. И Бог се брине о ономе који се добро брине о себи.

18. Целомудрено срце је пристаниште сагледавања.

19. Горда душа је разбојничка пећина. Она не трпи глас познања.

20. По сузама познај да ли се бојиш Бога.

21. Смирење душе је непобедиво оружје.

22. Прећуткивати истину значи закопавати злато у земљу.

23. Боље је бити усред хиљада са љубављу, него сам у пећини са мржњом. (Поука братији у опстезицу)

24. У обиталишту смирених почива Господ, а у дому гордих умножава се проклество.

25. Немој обилно насићавати тело своје, па ће скверне помисли понестати у теби.

26. Празник Господњи је заборав зла. Оног. пак, ко памти зло, обузеће плач.

27. Боље је спавати, него време проводити у празнословљу.

28. Љубави претходи бестрашће, а знању претходи љубав.

29. На мру узимај хлеб и воду и дух блуда ће побећи од тебе.

30. Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима погубиће своју душу.

31. И сад ме послушај, сине мој: Не прилази вратима неверних људи и немој ићи преко њихових мрежи, да се не би заплео.

32. Видео сам оче њиховог мудровања (јеретичког), и не угледах светлост истине у њиховим речима.

33. Кад не би било искушења, нико се не би спасао.

34. Почетак спасења је самоукоревање.

Последњи пут ажурирано ( субота, 11 новембар 2017 )
 
Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 39 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.