Цео свет разматра одлуку Доналда Трампа да призна Јерусалим за престоницу Израела. Али шта то значи у пракси, и зашто су због тога сви толико узнемирени?

Једни кажу да је ово само констатација чињеница. Заиста, резиденција премијера и парламента земље – Кнесета – већ се одавно налази управо у Јерусалиму. Такође, свака држава има право да сматра престоницом било који град на својој територији.

Други тврде да ће ова одлука Доналда Трампа нарушити већ крхки мир између верских и националних група у Израелу и шире. И ти људи су такође у праву. Но, хајде да се окренемо историји.

Током претходна два миленијума, Јерусалим је сматран светим местом за све три такозване „аврамске“ религије – јудаизам, хришћанство и ислам. После разрушења града од стране римских легија 70-те године после Христа, Соломонов Храм – једини храм Јудеја – био је такође разрушен, а сами Јевреји расејани по читавом свету, бежећи углавном у Европу и на север Африке. У савременом виду, Израел је створен после Другог светског рата. Света Земља је морала бити подељена између Арапа, који исповедају ислам и хришћанство, и Јевреја.

Граница у Јерусалиму протезала се  на следећи начин. На западу - јеврејске четврти, на истоку – територија Арапа. Израелско руководство, користећи се војним и дипломатским средствима, постепено је заузимало нове територије, гушећи раједињене Арапе или једноставно купујући земљу од њих. Међутим, најчешће је спровођен сценарио силе, што се догодило 1967. године. Као резултат шестодневног рата, Израел је преузео контролу над Источним Јерусалимом и, што је најважније, старим градом.

То је свето место за две милијарде људи. Управо тамо се налази Храм Гроба Господњег – света земља, која обједињује под једном куполом Голготу, где је био разапет Господ Исус Христос, пећину где је Он био погребен и где је васкрсао трећег дана, и друге хришћанске светиње. Управо на том месту, на православну Пасху, силази Благодатни Огањ. Такође, у Старом Граду се налази Зид Плача – све што је остало од Соломоновог Храма, разрушеног од стране Римљана након само неколико деценија после јеванђељских догађања. Непосредно поред ње, на месту где је накад био јеврејски храм, сада је џамија Ал Акса и Купола на Стени – најважније вредности исламског света. И сада долази најважније.

Да би обновило Соломонов Храм, главно очекивање јудејског света, руководство Израела мора да уништи исламску „светињу“. Важно је схватити да су такви покушаји, иако не на државном нивоу, ипак били предузети. Медији су извештавали о томе да је 21. августа 1969. године, аустралијски Јеврејин Денис Мајкл Рохан био ухваћен док је покушавао да запали џамију Ал Акса.

У априлу 1980. године Меир Кахане поставио је експлозив у једном углу џамије покушавајући да је сруши. 8. априла 1982. године, он је још једном поставио експлозивну направу на главни улазу у џамију, али је био откривен од служитеља у џамији и екплозија је избегнута.

21. марта 1983. године, било је потврђено откривање тунела којим се могло тајно ући у џамију Ал Акса. 11. јануара 1986. године, неколико парламентараца Кнесета је, под заштитом војника, хтело да уђе у џамију, а приликом напада на Ал Аксу 8. октобра 1990. године, 30 Палестинаца је било убијено а око 800 рањено.

И ово је није потпуна листа. Вреди подсетити да и по хришћанској есхатологији, а и муслиманској, разрушење џамије Ал Акса и обнављање Соломоновог Храма предходиће зацарењу Антихриста, Крају Света и Другом Доласку Исуса Христа. По једној верзији, поткрепљеној ауторитетом неких православних Светитеља, као, на пример, Иполита Римског и Јована Дамаскина, престо Антихристов налазиће се управо у Јерусалимском храму.

Овде је тешко додати још нешто. Позивамо вас да проучавате релеванту литературу. Тема, као што се може видети, тиче се сваког од нас. У буквалном смислу.

По материјалу са: "Цариград ТВ"

Превод и приређивање: "Борба за веру"