Овогодишњи СА Сабор Руске Православне Цркве протекао је у атмосфери прославе стогодишњице обнове патријаршије у Русији, до које је дошло у страшном тренутку руске историје, када су бољшевички сатанисти преузели власт. На престо патријаха московског попео се смерни Тихон Исповедник, који је у најтеже дане водио брод Цркве између Сциле и Харибде.      

Сабор се бавио низом значајних питања, попут посмртних остатака нађених код Ганине Јаме у близини Јекатаринбурга. Сабор је наложио да се настави рад на експертизи тзв. „јекатаринбуршких посмртних остатака“, за које се од почетка последње деценије прошлог века тврди да су припадали Царским Мученицима Романовима, и које РПЦ још не признаје као свете мошти.

Једна од тема сабора је писмо бившег митрополита Филарета (Денисенка), вође расколничке Кијевске Патријаршије, упућена СА Сабору РПЦ, у коме се налази молба за васпостављање јединства и укидање „свих одлука, забрана и одлучења ради достизања Богом заповеђеног мира међу једноверним православним хришћанима и помирења међу народима.“ Вођа раскола Денисенко архијерејима Руске Цркве је писао: “Молим за опроштај за све у чему сам сагрешио речју, делом и свим својим осећањима, а такође искрено праштам свима“. Међутим, касније се испоставило да он баш тако и не мисли, него тражи да се са њега скине анатема.

Било је извесне еуфорије око Денисенковог писма, али је све ускоро пало у воду. Неки сматрају да су русофобне украјинске власти извршиле притисак на Денисенка да повуче своју „помиритељску посланицу“.

Донети су документи о положају монаштва и манастира у Руској Цркви, о канонским аспектима црквеног брака, основане су нове епархије. Нарочита пажња обраћена је мисији међу младима, поготово студентима, и одобрено је оснивање омладинских савета при епархијама. Било је речи и о мисији на Интернету, и сви пастири и мирјани су позвани да пажљиво бирају речи и да им циљ не буде популарност, него сведочење вере.

Поздрављена је сарадња са државом у разним областима – од доброчинства до служења свештенства у војсци и затворима. Поздрављена је акција државе у области заштите породице, али Руска Црква критикује власти зато што абортус није избачен из система бесплатне здравствене заштите, и позива да се питање абортуса, и даље трагично присутног у Русији, реши што пре.

Сабор је позвао власти Украјине да спрече отимање храмова од Украјинске Цркве Московске Патријаршије, и да се учини све да што пре дође до мира на Украјини. Критиковани су закони у Молдавији, Летонији, Литванији и Естонији који иду против традиционалног схватања брака и морала, а за легализацију хомосексуалних „бракова“. Руска Црква позива државне власти да не намећу идентификационе документе с чипом онима који то не желе, него да су ту сачува начело добровољности.

Што се тиче Сабора на Криту 2016, СА Сабор РПЦ јасно каже да ово није свеправославни сабор, јер на њему нису учествовале Руска, Грузијска, Бугарска и Антиохијска Црква, при чему документ о екуменизму усвојен на овом скупу има низ проблематичних ставова. Тај документ није потписало 2/3 епископа СПЦ, као и низ других епископа, што сведочи да сагласност о томе није постигнута ни међу члановима критског сабора. Поменуте су и критике светогорских монаха. Упркос свему, треба чувати јединство Православне Цркве у свету.

Што се тиче сусрета папе Фрање и патријарха Кирила у Хавани 2016, истакнуто је да је сусрет био значајан као изјава за потребом мира на Блиском Истоку и на Украјини, али је истакнуто да, упркос хаванској декларацији, украјински унијати и даље воде агресивну политику према православнима.

СУСРЕТ РУСКОГ И СРБСКОГ ПАТРИЈАРХА     

На Сабор су, ради прославе стогодишњице обнове патријаршије, дошли и поглавари Помесних Цркава, међу којима и патријарх србски Иринеј. Патријарх Иринеј је, обраћајући се руским архијерејима, истакао: “Наши претходници на патријарашком трону, као и сав српски народ, искрено су делили радост са руском браћом када су у 16. веку богомудри источни патријарси, са патријархом цариградским Јеремијом на челу, обавили велико и богоугодно дело - прогласили Московску Патријаршију, како би Руси и остали суседни народи који исповедају свету веру православну имали свог патријарха – московског, све Русије и свих северних држава. У периоду од 18. до 19. века сестринска Руска Православна Црква је мотивисала руске цареве и руску војску, који су у упорној и тешкој борби напокон сломили Османску империју и тиме ослободили од тешког иноверног ропства пробљене православне народе Источне Европе. У тешким годинама борбе свога народа против завојевача, Руска Црква одређено време није имала патријарха. Попут храброг војника који приликом ратних подвига застане на тренутак како би одморио и прикупио нову снагу за даље борбе, Руска Црква је довела до краја поверено јој од Бога спаситељско дело, обновивши патријараштво и на тај начин довршивши и испунивши своје канонско јединство. На Сверуском Помесном Сабору 1917-1918. године, на коме је изабран Свети патријарх Тихон, узео је учешће и тадашњи настојатељ српског Подворја у Москви, часни архимандрит Михаило Урошевић, будући српски архијереј. Тих година овде се образовао и живео будући светитељ Мардарије Ускоковић, чије је нетрулежне мошти Бог пројавио благочестивом српском народу управо ове године. Васпостављање Московске Патријаршије представља, заиста, значајан чин. Тако је била велика снага овог епохалног догађаја да се она осетила и у другим Црквама. Нису прошле ни две године од како је васпостављена Московска Патријаршија, ујединила се Српска Православна Црква у границама историјских предела насељених српским народом, васпоставивши своје древно и часно патријарашко достојанство 1920. године, прослављено кроз многе векове. Протеклих стотину година, којих се сећамо кроз данашњи догађај, нимало нису биле мирне. Наши народи су много претрпели од непријатеља вере, преживели су страшна мучења и гоњења, која су невиђена у свету. Међутим, како су се умножавала страдања руског народа, то је његова воља за спасењем била јача, а вера се још више утврђивала. Остали су немоћни покушаји служитељâ таме овога века да угасе светилник православне вере. Данас можемо видети да је Руска Црква и њено патријараштво васпостављено у слави и величини која до данас није била виђена.“

Приликом сусрета патријарха Кирила и патријарха Иринеја, патријарах србски је говорио о борби за Косово и Метохију: “Наша земља се упорно бори да сачува ту земљу у саставу наше државе. Ту земљу неправедно отимају од Србије. Наше снаге су мале и због тога нам је потребна помоћ братске Русије и Руске православне цркве“. Патријарх Кирил је говорио о довршењу градње храма Светог Саве на Врачару: “Колико ми је познато, купола је већ завршена, покривена мозаиком. У куполи је приказ празника Вазнесења Господњег, што је и небески заштитник града Београда, и то има своју јаку симболику. Надамо се да ће тај мозаик у Храму Светог Саве бити симбол нашег, српско-руског братства и пријатељства. Као што вам је познато, не својом кривицом, Русија је сада у једном посебном економском положају и без обзира на те околности, које нам ускраћују неке могућности, ми сматрамо да је украшавање катедралног Храма Светог Саве приоритетан и важан задатак. Кроз целу историју наши народи су увек били заједно, никада нисмо међусобно ратовали и увек смо се борили на истој страни. Ми заједно чувамо јединство православља и овај храм (на Врачару) заиста треба да постане симбол тог чудесног братства и узајамних односа двеју држава, двају народа и двеју цркава“.

 ЛИТУРГИЈА НА ВАВЕДЕЊЕ     

На Ваведење у храм Пресвете Богородице у храму Христа Спаситеља у Москви служена је Света Архијерејска Литургија. У средини храма Христа Спаситеља постављен је ковчег са чесним моштима Светог Тихона, Патријарха московског и све Русије, које су 29. новембра 2017. године, на почетку Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, пренете у овај Саборни храм из Донског ставропигијалног мушког манастира. Светом Литургијом је началствовао Патријарх александријски и све Африке Теодор. Саслуживали су предстојатељи и представници делегацијâ помесних Православних Цркава, који учествују у обележавању стогодишњице васпостављања патријаршије у Руској Православној Цркви: Патријарх јерусалимски  Теофил; Патријарх московски и све Русије Кирил; Патријарх српски Иринеј; Патријарх румунски  Данило; Архиепископ кипарски Хризостом; Архиепископ тирански и све Албаније Анастасије; Митрополит варшавски и све Пољске Сава; Митрополит чешких земаља и Словачке Растислав; Митрополит све Америке и Канаде Тихон; Митрополит ахалциски и таокларжетски Теодор, предводник делегације Грузијске Православне Цркве; Митрополит ловчански Гаврило, предводник делегације Бугарске Православне Цркве. Светој Литургији су саслуживали стални чланови Светог Синода Руске Православне Цркве, предстојатељи аутономних и самоуправних делова Московске Патријаршије, учесници Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, чланови делегацијâ помесних Православних Цркава и московски клир.         

По завршетку свете Литургије, у свечаним просторијама храма Христа Спаситеља одржан је пријем поводом стогодишњице васпостављења патријарашије у Руској Православној Цркви. Патријарх Кирил је рекао: “Нека Господ подржи све нас, предстојатеље помесних Православних Цркава, у нашем јединству, у нашем општењу, у нашем заједничком служењу народу Божјем, Васељенској Православној Цркви и читавом свету. На многа и блага љета!“ У име свих поглавара Православних Цркава скупу се обратио Патријарх антиохијски и свег Истока Јован: “Васпостављање патријаршије у светој Руској Цркви велики је догађај; то је радост васколиког православног народа, свих Православних Цркава“.               

Патријарх цариградски Вартоломеј, очито увређен због Крита, није дошао у Москву.

ПРИЈЕМ КОД ПУТИНА

На Ваведење увече, председник Русије Путин је примио предстојатеље Помесних Цркава. Путин је том приликом рекао:“Пре свега, желим да Вас све срдачно поздравим и изразим Вам речи захвалности, јер заједно обележавате тако битан догађај за нашу земљу и за Руску Православну Цркву као што је стогодишњица васпостављења патријаршије у Русији. Ово, свакако, наглашава јединство православног света, што је битно само по себи, а у вези с тим, сви Ви представљате Цркве које имају суштинску улогу у животу ваших држава, у животу друштава. Ви позивате на милосрђе, радите у области образовања и просвете, што је веома важно“.

 У име предстојатељâ и представникâ помесних Православних Цркава, председника руске државе је поздравио патријарх московски и све Русије Кирил. Предстојатељ Руске Православне Цркве је истакао податак који сведочи да је на Архијерејском Сабору, одржаном од 29. новембра до 2. децембра 2017. у Москви, учествовало скоро 400 архијереја Руске Православне Цркве из 20 земаља.                          

Патријарх Кирил је рекао: “Желео бих да обратим посебну пажњу на нашу заједничку забринутост због ситуације која се одвија на Блиском истоку, о којој сте Ви већ говорили. Прогон хришћана, уништавање светиња, то је посебан бол како за Цркве на Блиском истоку које су овде представљене, тако и за све нас.

РАЗМИШЉАЊЕ ЂАКОНА ИЛИЈЕ МАСЛОВА

Руски предањски теолог, ђакон Илија Маслов, дао је подробну анализу резултата сабора: 1. На сабору није учествовало 39 архијереја, међу којима и митрополит одески Агатангел, велики ревнитељ Светог Предања, коме украјинске власти нису доволиле да путује. 2. Сабор, хвала Богу, није усвојио нови катихизис екуменисте митрополита Илариона и његове комисије, који је био пун модернистичких наказности. То је, по мишљењу оца Илије, плод заступничких молитава Светог Филарета Московског, који се по новом календару слави 2. децембра, када се рад Сабора завршио, и чији катихизис је важећи у Руској Цркви. Нови катихизис, пун новотарија у теологији и литургици, једнодушно је одбијен од стране народа Божјег. Сабор РПЦ је тражио да се катихиз изда у три дела као приручник, а не као општеобавезни догматски документ, и да се у њега унесу неопходне исправке. 3. Што се скупа на Криту тиче, речено је да се у његовим документима налазе „нејасне и неједнозначне формуле, што не допушта да се исти сматрају узорним изразима истина православне вере и Предања Цркве“. Ипак, Сабор није имао довољно снаге да се огради од своје погрешне одлуке из фабруара 2016, када су ти документи били начелно прихваћени. 4. Сусрет папе Фрање и патријарха Кирила је одобрен тобож због успеха у процесу заштите хришћана Блиског Истока, као и некаквог постизања мира у свету, уз доношење, са папиним „благословом“, моштију Светог Николе. Ништа се од тога (осим пропагандног ношења моштију) у стварности није десило, каже отац Илија – то су само екуменистичке маштарије; да није било руске војске у Сирији, сусрет папе и патријарха не би значио баш ништа, запажа Маслов. 5. Митрополит почајевски Владимир са братијом није услишен, иако је тражио да РПЦ изађе из Светског савета „цркава“. Тај излазак би био истинско сведочење постхришћанском Западу да постмодерни паганизам и вера у Христа нису никако спојиви. На жалост, екуменисти су, као и много пута до сада, ово спречили. 6. Иако је требало прославити избор Светог Тихона Исповедника за патријарха, уношење у календар Руске Цркве празника „Отаца Помесног Сабора“ 1917. године (међу којима је било много модерниста и обновљенаца свих праваца) је својеврсни покушај канонизације либерално – модернистичких тенденција у руском православљу.  Тај Сабор није сабрао Цар Николај, него су га одобрили масони, вођи Фебруарске револуције, и да је дуже потрајао, унео би хаос у Цркву.7. Рад са омладином као нови задатак Цркве, који је поменут у одлукама Сабора, до сада је, сматра отац Илија, увек био повезан са профанацијом вере у име приближавања „младима“, како су радили и паписти после Другог ватиканског концила, па су себе разорили, а омладину нису привели. Свештеници – „мисионари“  у Руској Цркви углавном су познати по скупљања „лајкова“ на друштвеним мрежама, док у својим храмовима од вере одбијају чак и сталне парохијане.                           

Руски предањски богослови су оштро критиковали документ о браковима православних и иноверних, јер он противуречи канонима Цркве који забрањују мешовите бракове; наиме, одобрени су бракови између православних и римокатолика, као и протестаната, под условом да се деца васпитавају у православној вери.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА     

Православна Црква широм света живи у тешко, предапокалиптичном времену, али борба за Свето Предање се мора водити. Овогодишњи СА Сабор РПЦ није донео триумф правоверја, али није дозволио екуменистима да сасвим преузму власт и наметну лажи новог катихизиса, а одбијен је и скуп на Криту као „свеправославни сабор“. Било како било, борба се наставља. Треба пратити и бдети, али и трезвено чувати јединство Цркве – то је порука предањских теолога руског православног народа.                                                

   ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ