header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Зашто је погрешно подизање три раширена прста и зашто се љубимо три пута у образ (видео) Штампај Е-пошта
недеља, 31 децембар 2017

 Љубљење три пута у знак поздрава у Србији заживело је  тек током последњих деценија двадесетог века. Основно разумевање значења овога поздрава  у хришћанском свету представља међусобно поздрављање Светог Тројства, посвећујући сваки пољубац: Оцу, Сину и Светому Духу, пише опанак.рс. Поред овога постоји и друго мање познато објашњење, које у себи носи поруку и завете националне части, а оно гласи:„Кад се дуже време нису видели,

Срби се љубе три пута.

Онај трећи пољубац у образ је најзначајнији.

Срби се љубе три пута:

у име живота,

у име смрти,

и у име части,“

Код већине народа образ се сматра средиштем части, за Србе је то посебно карактеристично тако да има посебно значење и смисао.

Први пољубац-у име живота, прославља вредности живота, да се живи животом достојног часног човека, други пољубац-у име смрти, посвећује се с дужним поштовањем нашим најближим покојницима, као и нашим славим прецима, и трећи пољубац-у име части, у хришћанском духу поручује да се живи у части хришћанских врлина.

Други наш карактеристичан поздрав јесте три прста десне руке подигнута ка небу.

То је поздрав који симболизује раздвојеност Оца и Сина и Светога Духа, односно антихришћански поздрав и веома је погрешан.

Поздрав који би требао сваки Србин да користи су подигнута три скупљена прста, као када се крстите, јер тај поздрав симболизује јединство Свете Тројице Оца и Сина и Светога Духа.

Сви који подижу три раздвојена прста су у заблуди и користе антихришћански поздрав.

 

 

Извор: "Опанак.рс" / "Кремлин"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 31 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 44 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.