Николај Велимировић је био епископ Српске православне цркве, хришћански теолог и национални идеолог. У бројним својим књигама оставио нам је у аманет поуке како да лакше владамо собом, исправније корачамо кроз живот и разликујемо добар пут од лошег како бисмо били бољи људи и бољи хришћани.

Српска православна црква га је 2003. године канонизовала за свеца и од тада га слави као светог Николаја Жичког.

Овако се, по светом владици Николају, може препознати једина и права љубав:

“Kо нема стрпљења с нама када грешимо, не воли нас. Не воли нас ни онај ко нам не прашта. Најмање нас воли онај ко се не радује нашој поправци.

Стрпљење, праштање и радост три су главне особине Божанске љубави. То су особине и сваке праве љубави – ако уопште има какве друге љубави сем Божанске. Без ове три особине љубав није љубав.

И ако ма шта друго назовеш љубављу, чиниш исто толико као када би козу или свињу назвао овцом.”

А ево и које су три главне човекове врлине:

“Три су главне врлине: вера, нада и љубав. Вера у Бога. Нада у вечни живот. Љубав према Створитељу и створењима.

Вера нам треба да бисмо се могли надати, нада да бисмо могли живети, а љубав да бисмо могли као културан народ живети.”