header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Како екуменисти са Фанара узурпирају српску православну дијаспору
Како екуменисти са Фанара узурпирају српску православну дијаспору Штампај Е-пошта
среда, 28 март 2018

 Поштовано Уредништво "Борбе за веру", помаже Бог!

Шаљемо Вам на увид интервју који је дао инспектор за Православну  веронауку господин Пасхалис Архимандритис за римо-католичке новине у  Линцу (овде:).

       На питање новинара "из којих Цркава долазе ученици који похађају  Православну веронауку у Горњој Аустрији" инспекор не пропушта прилику  (иако то није питан!) да истакне да се законски Православна веронаука  назива "грчка-оријентална православна веронаука". Тек онда одовора на  питање рекавши да је то "настава за следеће", како лукаво смишљено  каже, "по азбучном реду: бугарску-, грузијску-, грчку-, румунску-,  руску-, српску групу Православних хришћана".

Наглашавамо "лукаво  смишљено" јер господин инспектор Архимандритис користи азбучни ред у   набрајању и тиме најбројнију групу ученика Православне веронауке  ставља на крај. А да притом не пропушта да нагласи да се сви називају  "грчко-оријентална Православна веронаука". У наставку, типично  фанариотски, форсира (за своју личну употребу!) васељнскост  рекавши да: ..."Православни виде себе као једну Цркву. Одатле се не  говори о "Црквама" него о једној "Православној Цркви". Потпуно исправно речено, рекао би свако од нас, драга браћо и сестре!
Нажалост у свакодневном животу Православних хришћана у Аустрији унутар  црквена стварност је потпуно другачија и далеко је од братољубља на  које нас Свети Апостол Павле позива у његовој посланици Рмљанима где  каже: "Чашћу чините једни друге већим од себе".

Господин инспектор наглашава, додали бисмо и рачуна у фанариотску  корист, да су "ученици, који су често само преко родбине спојени,  носиоци своје посебне културе и сматрају себе у трећој или четвртој  генерацији Аустријанцима". Г. Архимандритис  додаје да: "Међусобана размена чини васељенску димензију Православља  видљивом и појачава осећај да будеш члан једне светске заједнице"- под  чврстом екуменско-унијатско- јеретичком влашћу самопроглашеног  "источног папе" Вартоломеја, додајемо ми!!!

Све ово само поткрепљује, на "Борби за веру" свој Светосавској браћи,  више пута изношене чињенице о (од СПЦ-е) низ воду пуштеном верном  народу Српском у расејању.

Сву своју наду полажемо само на Милостивог Господа и Њему Јединоме се  молимо да нас избави од непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и  невидљивих!

 

Срби Светосавци

Последњи пут ажурирано ( среда, 28 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.